Piše: Gordan
Gorunović
Beogradska
premijera čuvene drame Semjuela Beketa "Čekajući Godoa” Kruševačkog pozorišta,
u režiji Vladimira Popadića, bila je u subotu 20. aprila na Sceni “Rade
Marković” Beogradskog dramskog pozorišta.
Prvi put sam gledao ovu dramu Semjuela Beketa
kao kruševački srednjoškolac na daskama Atelja 212, kada su je posle višedecenijskog
prognanstva iz naših teatara, zbog
dekadentnog teksta, ponovo zaigrali velikani našeg glumišta: Mića Tomić, Ljuba
Tadić, Rastislav Jović, Rade Marković, Bata Paskaljević, 1981. godine.
Hrabrim
zahvatom režisera Vladimira Popadića urađeno je nešto totalno drugačije a opet
u skladu sa tekstom koje glumci donose na bini. Dočekale su nas razbacane
plastične flaše i kese u samom gledalištu. One su dominirale i na bini. Sirene
"vesele" 1999. godine povremeno remete duhovitu komunikaciju a gorčina
posle smeha dođe kao espreso koji na bini "cevče" junaci
prestave. Pun pogodatk da sam podložak
ne bude klasično "prepisivanje" već da se unese duh savremenih vremena.
Blejanje stara disciplina na našim prostorima, adekvatno donosi duh atmosfere
koju je Beket tada tako futuristički napisao kao stvorenu za današnjicu. Na
kraju veliki zasluženi aplauz za sve tvorce i veliki naklon publici koja je
razumela sve što treba. Pravovremeni smeh i muk su se smenjivali kao između
stavova neke simfonije.
Ova
verzija “Godoa” drugačija je od uobičajenih postavki, rađena je sa željom da
bude efektna i duhovita, ističe reditelj. Predstavu su radili, dodaje, bezmalo
“bežeći” od upustava koje je Beket navodio u didaskalijama.
“Beket pruža
materijal da promisliš sebe, ko si, gde si, šta hoćeš, gde hoćeš? Mogli bismo
da kažemo da je to zaista najstudioznije razmatranje da li je danas “Godo”
tekst i predstava za Kruševac ili je Kruševac grad za “Godoa”. Veliki tekstovi
su takvi upravo zato što nude obilje mogućnosti za interpretaciju”, kaže
Popadić.
Delo
se izvedi na specifičnom kruševačkom (“čarapanskom”) dijalektu, što je autore
tokom stvaralačkog procesa dovelo i do novih premišljanja i rešenja.
Premijera
na matičnoj sceni izvedena je 14. marta.
Za
scenografiju je bila zadužena Marija Kalabić, kostimograf je Jelena Nikolić,
maske je izradio Dragan Velimirović. Muzičar Nikola Trišić, član hip-hop grupe
“Kruševac Geto”, autor je songova i zajedno sa dramaturgom Jovanom Ristićem bio
je zadužen za scenski govor. U predstavi “Čekajući Godoa” ulogu Vladimira, kao
gost, tumači član ansambla BDP-a Marko Živić, a uz njega igraju Dragan
Marinković (Estragon), Dejan Tončić (Poco) i Nikola Rakić (Srećko), dok je
uloga dečaka poverena Teofilu Stojkoviću-Begušu.
Velika
preporuka beogradskoj publici da obavezeno pogleda reprizu koja će svakako
biti u narednom periodu, zato što su karte i ovoga puta bile rasprodate tri
dana pre samog izvođenja "Čekajući Godoa".
Нема коментара:
Постави коментар