TURNEJA OPERE SANKT PETERBURGA

POVODOM 150 GODINA NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU I 20 GODINA OPERE I TEATRA MADLENIANUM

Još jednom imamo čast da ugostimo umetnike iz sanktpeterburškog državnog kamernog muzičkog teatara - Opere Sankt-Peterburga. Poznat kao jedno od najboljih muzičkih pozorišta u Rusiji i van njenih granica Opera Sankt-Peterburga aktivno nastupa na turnejama. Međunarodna turneja teatra, koja je u novoj pozorišnoj sezoni otvorena nastupima u Nici, nastavlja se u Srbiji. Turneja se održava u okviru 150-godišnjice Narodnog pozorišta u Beogradu i 20-godišnjice Opere i teatra Madlenianum.

Ovoga puta pred srpskom publikom biće izvedene dve predstave nagrađene najvišom pozorišnom nagradom Sankt-Peterburga Zlatni sofit u režiji nacionalnog umetnika Jurija Aleksandrova:  

8. maja 2019. godine – Lovci bisera Ž. Bizea (na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu) i 

10. maja 2019. godine – Faust Š. Gunoa (na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum). 

Obe predstave počinju u 19.30 časova. Osnivač i stalni umetnički rukovodilac teatra, nacionalni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, poznat je po svojim kreativnim eksperimentima i neočekivanim rediteljskim rešenjima. Teatar kojim rukovodi ovenčan je mnogobrojnim priznanjima i nagradama za zasluge. Tako je u protekloj sezoni za premijernu predstavu Faustnagrađen najvišom pozorišnom nagradom Sankt-Peterburga Zlatni sofit u četiri nominacije.

Opera Lovci bisera prvi put je izvedena pred publikom u septembru 1863. godine u pariskom Théâtre-Lyrique. Za života kompozitora Lovci nisu imali poklonika, kao, uostalom, ni druge njegove opere. Izuzetak nije bio ni biser klasičnog repertoara – Karmen, čiji neuspeh 37-godišnji kompozitor nije mogao da preživi. Iako je posle dužeg niza godina Bize doživeo uspeh, «zla sudbina» prati francuskog kompozitora do današnjeg dana. Njegove opere, ako izuzmemo Karmen, ne uživaju popularnost kod reditelja. To važi i za Lovce bisera, koji su izuzetno redak gost na ruskoj sceni. Siže opere je veoma jednostavan. 

U osnovi sižea je priča o požrtvovanoj ljubavi mladog Nadira i sveštenice Lejle. Na putu njihovoj sreći stoje vrhovni sveštenik Nurabad i Zurga – vođa izabran od strane lovaca na bisere i davnašnji Nadirov prijatelj. Ljubomoran na Nadira zbog Lejle, Zurga odlučuje da oboje kazni, ali nakon mučnih unutrašnjih previranja poštedeće život prijatelju iz mladosti i Lejli, u kojoj prepoznaje devojku koja mu je pre mnogo godina spasila život. 

U Lovcima bisera zapravo nije najvažniji siže, već melodijska strana. Ova muzika postala je toliko popularna da se citira u filmovima, izvodi u instrumentalnim obradama, pa čak i od strane rok-muzičara, kao npr. najpoznatija arija Nadira Je crois entendre encore u izvođenju Dejvida Gilmora, ili redak muški duet za tenor i bariton Au fond du temple saint, koji je ne tako davno proslavio duet Roberta Alanje i Brina Terfela. U beogradskoj Operi Lovci bisera su poslednji put obnovljeni davne 1990. godine, tada je Leila bila Gordana Protić, a Nadir Milivoj Petrović. 

Opera Sankt-Peterburga, po rečima Jurija Aleksandrova, oduševiće publiku ne samo sjajnim izvođačima u glavnim ulogama, već i koloritnim dekoracijama i kostimima. Publika će imati prilike da vidi bajkoviti i raskošni svet Istoka. Radnja se dešava u podvodnom carstvu, u džunglama, pećinama, pa čak i na nebu. Scenografiju potpisuje Vjačeslav Okunjev. Postoji nekoliko verzija Lovaca bisera sa suštinski različitim završecima. A kakvo će finale predstave biti u izvođenju Sanktpeterburške opere – gledaoci će imati prilike da sami vide. 

Priča o doktoru Faustu jedna je od najzagonetnijih priča zapadnoevropske kulture. Faust je moćno oličenje žudnje za životom, pojavljuje se i kao student-čarobnjak, i kao lutajući naučnik, koji se druži sa đavolom, i kao čovek upućen u alhemijske tajne, nauku prava i magiju. Tokom vekova Faust i «faustijanstvo» privlačili su pesnike, umetnike, muzičare i filozofe, tumačeni su i ocenjivani na najrazličitije načine. Veliki je broj dela stvorenih na ovu temu. Gete, Marlo, Lesing, Klinger, Lenau, Šuman, List, Vagner, Maler, Delakroa – samo su neka od imena iz grandiozne «Biblioteke Faustiana». U XX veku, kada je «faustijanstvo», kao jedan od mitova zapadnoevropske kulture, izloženo oštroj kritici, pojavljuju se remek-dela, kao što su Doktor Faustus Tomasa Mana i Istorija doktora Johana Fausta Alfreda Šnitkea. 

Klasični lik Fausta stvorio je Johan Volfgang Gete. Prvu verziju Fausta napisao je u periodu 1773 – 1775. godine, ali tek nakon trideset godina rada na drami Gete objavljuje njen prvi deo, koji sadrži priču o Faustu pre Margaretine smrti. Taj deo oživljava u muzici Gunoa, čija je opera prvobitno nazvana Margareta. 

Zamisao opere po sižeu Geteovog Fausta rodila se 1839. godine, ali je ostvarenju svoje zamisli Guno pristupio sedamnaest godina kasnije. Libretisti Žil Barbije i Mišel Kare pristupili su ovom poslu sa velikim entuzijazmom (na ruski jezik Faustasu preveli V. Vrončenko, E. Guber, B. Pasternak i dr.). U jeku stvaranja muzike pročulo se da se na sceni jednog od pariskih teatara pojavila melodrama Faust, te je direktor Lirskog teatra, kojem je Guno ponudio svoju operu, u strahu od konkurencije, odustao od postavljanja opere. 

Umesto toga naručio je od kompozitora novu operu po sižeu Molijerovog komada Na silu lekar (1858), ali je Guno nastavio da radi na Faustu. Faust je premijerno izveden 19. marta 1859. godine u Parizu. Prva izvođenja nisu naišla na veliki uspeh, ali je opera postepeno dobijala na popularnosti – već krajem sezone 1859. godine izvedena je 57 puta. Faust je prvobitno bio napisan sa govornim dijalozima, da bi 1869. godine za postavljanje na scenu pariskog teatra Velike opere Guno zamenio dijaloge melodijskim rečitativom i naknadno napisao baletsku scenu Valpurgijska noć. U ovoj verziji opera se učvrstila na repertoaru svetskih pozorišta. Od tada scenska priča Fausta nema presedana. Opera je premijerno izvedena u Nemačkoj 1861. u Darmštatu, 1862. u La Skali, 1863. je doživela englesku premijeru u Teatru Njenog Veličanstva, a iste godine postavljena je i u Kovent Gardenu. Na američkom kontinentu Faust je prvi put izveden 1873. godine u Njujorku. A upravo ovom operom otvorena je 1883. godine čuvena Metropoliten opera. U Rusiji je operu Faust prvi put izvela italijanska trupa 1863. godine. Na ruskoj sceni opera je prvi put postavljena 1866. u Boljšom teatru u čast A. Aleksandrove, koja je nastupila u ulozi Margarete. Iste godine opera je izvedena i u Marijinskom teatru (F. Komisarževski – Faust, J. Lavrovskaja – Margarita, G. Kondratjev – Mefistofel). Jedan od velikih Mefistofela bio je i poznati ruski operski pevač Fjodor Šaljapin (1873-1938). U Beogradu poslednji put opera Faust igrana je 2002. godine i to u Sava Centru. Tada je Fausta igrao Dejan Maksimović, a Margaretu Višnja Pavlović-Drakulić.

„Univerzalne kategorije kao Život i Smrt, Uzlet i Pad, Bog i Đavo prate čovečanstvo otkad postoji... Mi smo se danas pomirili sa tim da život nekome može biti pakao, a smrt – željeno oslobođenje od patnje. Nauka XXI veka spremna je za kloniranje, uspešni eksperimenti omogućavaju zamenu organa i, u posebnim slučajevima, konzervaciju, zamrzavanjem trošnog tela, da bi posle dužeg niza godina bilo zamenjeno tuđim – novim, energičnim i mišićavim, bez razmišljanja o tome da ljudsko telo nije stari kofer, već dom za Dušu, koju nam je udahnuo Gospod, i da je samo Duša besmrtna, i da je umiranje isto tako prirodni proces kao i rođenje, kao čudo materinstva i velika tajna ljubavi.

Naš junak – Faust spreman je da za drugu mladost plati bilo koju cenu, ne razmišljajući o tome da, kršeći prirodne zakone, mi Prirodu i sebe same uvlačimo u beskonačni lanac zločina, a svest o tome može doći kasno, prekasno... I da se glavna bitka vodi za naše duše, jer mnogo je lakše upravljati ljudima bez sećanja, ljubavi, vere i nade. Zombirati čovečanstvo, pretvarajući ga u pokorno stado – đavolska zamisao gospodara pakla! I možda ne treba da se tešimo time da je Satana tamo negde, daleko, u starom kaputu, sa elegantnim mačem i šeširom sa perom? Možda je već ovde među nama – šarmantan, energičan, zavodljiv i svemogući, onaj koji daruje isceljenje, a svi mi smo samo pacijenti?

Ko smo mi? Kako da živimo? Kako da ostanemo ljudi? Kakav svet stvaramo? Čovečanstvu je dato veliko pravo – pravo da izabere put... Svoj put biraju junaci ove drame – Faust, Margareta, Valentin, Zibel, Marta, Vagner... Izaberite i Vi svoj put– dragi moji gledaoci“, poručuje reditelj Jurij Aleksandrov. 

Karte su u prodaji na blagajnama Narodnog pozorišta, Opere i teatra Madlenianum i Muzeja Zepter, kao i u on line prodaji na sajtovima pozorišta.