Milovan Vitezović: Slažem se sa kritikama u vezi serije Kralj Petar I

Kada je sredinom avgusta 1921. godine preminuo stari srpski kralj Petar I Karađorđević, i to u starim vunenim čarapama, njegovom sinu Đorđu, Nikola Pašić je izjavio saučešće rečima: 

„Umro je veliki kralj i veliki otac.“ 

Priču o debelim vunenim čarapama koje je za svog sina Marinka, isplela Makrena Spasojević iz Slovca, i potom zamolila kralja Petra da mu ih preda, Milovan Vitezović je pretvorio u roman, koji je posle Dana šestog, Srpske trilologije i Vremena smrti, danas spada u red najznačajnijih srpskih dela o Velikom ratu. Čarape kralja Petra proglašene su Zlatnim bestselerom za 1995., 1996. i 1997. godine, a doživeo je i više izdanja i na grčkom, italijanskom, rumunskom i engleskom jeziku

Sada nam u režiji Petra Ristovskog i s njegovim ocem u ulozi najvoljenijeg srpskog vladara dolazi prvo film, a sada i serija (na RTS-u). Utisci su podeljeni, u seriji ima i deo koji nije obraen u romanu, a obrađuje vreme od povratka Kralja Petra u Srbiju, preko krunisanja i svih onih zbivanja i dešavanja koja su prethodile prvom svetskom okršaju. Tim povodom, u intervjuu „Večernjim novostima“ na seriju i njene domete osvrće se i sam Milovan Vitezović:

„Moj četvrti roman „Čarape kralja Petra" pisao sam skoro deceniju, završio ga i objavio pre dvadeset pet godina, kao desetu knjigu Izabranih dela u deset knjigaSiguran sam bio da sam napisao solidnu knjigu. Međutim, nisam očekivao toliki uspeh, koji je usledio. Ovaj uspeh romana ja jedino tumačim njegovom kratkoćom i velikom ljudskošću.

Kako su mi već ekranizovana dva romana, „Lajanje na zvezde" i „Šešir profesora Koste Vujića" (koji je sniman i kao televizijska serija), bilo je logično da razmišljam i o ekranizaciji romana „Čarape kralja Petra". Za ekranizaciju je bio zainteresovan „Košutnjak film", ali na konkursu nije dobio sredstva. Onda se 2013. godine, pošto se približavala stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, za ovaj projekat zainteresovao „Zilion film". Pisao sam scenarije istovremeno i za film i za televizijsku seriju. Radio sam sa dva saradnika dramaturga, Dušanom Spasojevićem i Mihajlom Vitezovićem. Scenarije sam radio ne samo po svom romanu, već i prema sledećim knjigama: Milenko M. Vukićević „Kralj Petar od rođenja do smrti", Dragoljub Živojinović „Kralj Petar Karađorđević" (studija u tri toma), Branislav Gligorijević „Kralj Aleksandar Karađorđević" (studija u tri toma), Dejvid Mekenzi „Apis", „Golgota i vaskrs Srbije" (dvotomni zbornik uspomena), Antonije Đurić „Solunci govore", Đorđe Popović „Vaskrs Srba na Krfu", „Dnevnik kralja Petra" (priredio Dragoljub Živojinović), Ilija N. Đukanović „Kralj Petar I van otadžbine" (dnevnik iz dana u dan - prelaz preko Albanije, Brindizi, Grčka, Solunski front i kraljeva smrt), i još tridesetak knjiga, sve iz moje lične biblioteke.

Oba scenarija su završena 2014. i predata „Zilion filmu" i Radio-televiziji Srbije. Na moj filmski scenario „Čarape kralja Petra", "Zilion film" je 2018. dobio sredstva od Filmskog centra za projekte od nacionalnog značaja. Iste godine, za moj scenario za televizijsku seriju „Čarape kralja Petra" (koju je recenzirala urednica RTS Mirjana Lazić), „Zilion film" je sklopio ugovor sa RTS i počela je realizacija i filma i serije za obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata pod mojim imenom i mojim naslovom. Tako je nastavljeno do završetka snimanja.

Međutim, do mene su doprle glasine da se pri izradi knjiga snimanja prave razna odustajanja. Tražio sam zaštitu od Radio-televizije Srbije i njenog Igranog programa. Urednica Mirjana Lazić je na zahtev Igranog programa recenzirala izmene u scenariju i od „Zilion filma" je traženo da se drži izvornih scenarija, što im je i obećano. „Zilion film" se, koliko znam, obratio i istoričaru dr Daliboru Dendi, pukovniku, sa željom da dobije istoričarevu saglasnost za svoje izmene. Kako istoričar nije dao saglasnost, prekinuta je saradnja sa njim.

Film je pod naslovom „Kralj Petar I" imao premijeru u decembru 2018. godine, a RTS je počeo da emituje seriju pod istim naslovom 10. marta 2019. Na špicama i filma i televizijske serije ja sam potpisan kao drugi od trojice scenarista. Za prvog ne znam ko je, drugi je reditelj i filma i serije i sa njim sam se kurtoazno upoznao pre skoro dve godine.

Retko se, skoro nikad, i u svetu može desiti da se jedan pisac sasvim složi sa negativnim kritikama onoga što je, pod njegovim potpisima, stiglo u najširu javnost. U tome sam, možda, svetski presedan koji se, evo, slaže u svemu sa kritikama filma i igrane serije „Kralj Petar I", koje u „Večernjim novostima" objavljuje dramski pisac i scenarista Božidar Zečević, filmski i televizijski kritičar bez premca i analitičar do bola. Dakle, kao drugi od tri potpisana pisca scenarija, ja se, evo, slažem u svemu sa njim i mislim da bih mogao bar još toliko da dodam.

Serija koja se emituje dosta je tmurna i mrgodna u izmišljenim zaverama, pa i slikama uvredljivim za sam narod, pogotovo što se nisu dogodile, kakva je, recimo, scena prebijanja oficira u porti Saborne crkve u vreme kraljevog krunisanja. Izgleda da je opšta istorijska radost namerno zaboravljana..

Bojim se, po dosad viđenim epizodama, da je ovo, najblaže rečeno, veoma skupi pokušaj da se neznanjem, veoma velikim neznanjem, promeni istorijska matrica srpskog početka dvadesetog veka i da se naruži najslavniji mirnodopski period srpske istorije.

Verujem da će se producenti pozivati na tipske ugovore sa mnom i tipska prava iz njih. Potpisao sam ih verujući im na reč, u koju verujem i dalje. Slične ugovore sam potpisivao kao urednik RTS, ali sam davao reč autorima i držao je se. Srećom, o autorskom pravu i njegovoj zaštiti ovo pravo je starije od svakog ugovora.

Producenti mi nisu omogućili gledanje serije unapred, pre emitovanja svake epizode. Serija se emituje naprečac. Vidimo da je programski nepripremljena. Nema najavnih sinopsisa za emitovanje. Hoću da verujem da se epizode završavaju navrat-nanos tokom emitovanja.“