Ciklus tribina: ANGAŽOVANA LEKTIRA
Organizacija: Knjižara Beopolis i Dom omladine Beograda
Učestvuju: Milica Resanović, Tamara Petrović Trifunović i Božidar Filipović
Moderator: Petar Protić
Utorak, 6. novembar 2018. u 18:00
- DOB//Glavni hol
Govoriće se o verovatno najpoznatijoj knjizi francuskog sociologa, filozofa i antropologa Pjera Burdijea ”Distinkcija: društvena kritika suda” iz 1979. godine.
U pitanju je briljantna empirijska analiza životnog stila francuskog buržoaskog društva, njegovih ukusa i usađenih navika. Burdije je obavio veliku studiju različitih društvenih faktora koji determinišu lične izbore pojedinaca pri čemu pojam stila uzima za jedan od ključnih. Jer, upravo taj stil oličen u snobizmu svakodnevnog života postaje simbolički sistem na osnovu kojeg se može pročititati društvena kritika suda.
Burdije demaskira vrednosti i stereotipe kulturnog i socijalnog konteksta života srednje klase. Analizira za šta se ljudi opredeljuju kada je u pitanju izbor odeće, nameštaja, onog što rade u slobodno vreme, pa čak i kako biraju hranu. Različiti estetski izbori koje ljudi imaju – i jesu distinkcije. Naime, za pripadnike srednje klase važno je da, u svadnevnici, artikulišu sličnosti i razlike između sebe i “drugih”. Stil života dominantne klase Burdije naziva “smislom za distinkciju”, i on se ogleda u posvećivanju “višim” vrednostima, sveobuhvatnoj stilizaciji i estetizaciji života (I. Spasić). U čitavom nizu zanimljivih termina i pojmova koje pred nas donosi Burdije svakako iskrsava: habitus. Iako je među ljudima široko rasprostranjeno uverenje da sami donose svoje odluke i da sami prave izbore spram vlastitih želja, to je samo jedna od naših velikih obmana. Iskustvo zauzimanja određenog položaja u društvenom svetu određuje i habitus pojedinca. Naime, ono što se cini slobodnim izborima i odluka, zapravo porizilazi iz habitusa. Iako mislimo da praktikujemo svesnu slobodu u udobnosti, postoji habitus koji je za Burdijea ‘’spontanost bez svesti ili volje’’. A ono što je takođe moguće iščitavati iz ‘’Distinkcija’’ jeste to: kako se ideologija najbolje potura i distribuira kroz svakodnevni život?
Kao što Bart koristi semiološku metodologiju da bi donosio zaključke o prirodi buržoaske ideologije na osnovu malih mitova svakodnevnog života, tako je i Burdije uradio obimnu empirijsku analizu kako bi dao svejevrsni sociološki izveštaj o stanju u kulturi u Francuskoj; I o njenoj ideologiji. Kao što Bart objašanjava efekat naturalizacije (pri čemu mit istoriju i ideologiju pretvara u prirodu) tako je i ‘’kod disktinkcije značajan proces naturalizacije kojim se jedan ukus koji je stečen u društveno određenim okolnostima predstavlja kao plod prirode’’ (I. Spasić).
Kako sugeriše Ana Birešev u ‘’Orionovom vodiču’’, ‘’Burdijeova pretpostavka je da su ljudi koji imaju niže socijalno poreklo, manjak kulturnog kapitala ili koji su zbog sistemske diskriminacije dugo bili politički izopšteni, poput žena koje tek putem borbe dobijaju pravo glasa, jesu oni koji će mnogo teže od drugih ljudi zasnovati politički stav na ličnoj proceni, oni koji će imati teškoće da ga iskažu i obrazlože na društveno prihvatljiv način ili koji će to činiti oslanjajući se na standardne političke formulacije, oni koji će odbiti da se upuste u raspravu o politički relevantnim pitanjima smatrajući da su te rasprave rezervisane samo za obrazovane i elokventne pojedince, te oni koji o politici uglavnom razmišljaju iz ugla svakodnevnog iskustva ili pak morala, nalazeći tu sigurno uporište za svoje stavove koje nisu u stanju da izraze kroz apstraktne kategorije, kojima je obeležen politički diskurs.’’
Prema Burdijeu, „’tehnička’ kompetencija u osnovi zavisi od društvene kompetencije“ i od nečijeg „osećanja (koje ima društvenu potvrdu i podršku) da ima pravo da se bavi politikom, da je ovlašćen da govori o politici, da ima autoritet da o političkim stvarima govori na politički način, služeći se specifičnom političkom kulturom, tj. principima klasiranja i analize koji su eksplicitno politički“ (P. Burdije).”
Нема коментара:
Постави коментар