Nizom raznovrsnih mehaničkih i prostetičkih
sposobnosti novi tehnološki mediji doprinose dramatičnom prevazilaženju
ograničenja i proširivanju mogućnosti ljudske percepcije, koja nas uvodi
u nove vizuelne i estetske doživljaje.
Usled prekomerne upotrebe tehničkih pomagala
(kamera, telefona, fotoaparata itd.) naviknuti smo da svet posmatramo
kroz tehnološka sočiva u kome se svakodnevni narativi pretvaraju u
kontrolisane i proračunate algoritme, koji nas uvode u polje iluzije i
parališu fenomenološku obradu informacija. Pasivno obrađivanje čulnih
impulsa i fragmentarni doživljaji celine čine da naše oči postaju sve
manje korespodentne sa ostatkom našeg tela. Ono što je predmet
istraživanja ove izložbe jeste kako se psihološke i emotivne jedinice
vremena mogu iz stanja fluidnosti i efemernosti preneti u polje
statičkog delovanja i pasivnog doživljaja.
Ideja za saradnjom na izložbi javila se kao zajednička potreba dvoje umetnika, Nataše Galečić i Nemanje Nikolića, da uspostave vizuelni dijalog između svojih suprotstavljenih pozicija posmatrača i podele svoja iskustva putovanja. Nemanjino putovanje se odvija kroz filmski kadar i uslovljeno je tehničkim aparatusom – njegove slike su zapravo prikazi iskustava gledanja filmova (neki od njih su Vertigo i North by Northwest Alfreda Hitchcocka, The French Connection Williama Friedkina, itd.), pri čemu umesto filmskih sadržaja u prvi plan stavlja svoj unutrašnji doživljaj filma – njegov grafički ritam. Na taj način on dekonstruiše pokretnu sliku i njene audio-vizuelne efekte pretvara u ritmičke kodove i geometrijske forme.
Nasuprot tome stoji Natašino fenomenološko putovanje kroz prostor. Kao putnik, koji živi između jednog i drugog privremenog mesta boravka, vrlo često se nalazi u poziciji posmatrača ili posetioca, stranog tela koje je simultano i prolaznik i činilac određenog sistema. U tim momentima mobilnosti njeno telo zauzima jedan međuprostor u kome relacije između prostornih elemenata čine zapravo njenu stvarnost. U instalacijama koje stvara nastoji da svoje putne zapise (neprestane tenzije između blizine i daljine, posmatranja i nastanjivanja, oka i zemlje) pretoči u ritmičke mape koje prenose sliku novog sveta pretrpanog fragmentarnošću informacija, i prikaže kondenzovane forme unutar kojih je savremeni ljudski život ispregrađivan.
Snažna veza između radova ova dva umetnika vidljiva je upravo u
obostranom interesovanju za preispitivanje mogućnosti samog medija slike
i njene percepcije u eri tehnologija i globalnih komunikacija. Vizuelnu
korespodenciju, u zajedničkom izlagačkom prostoru, Nataša i Nemanja
nastoje da pretvore u prostorni događaj čiji likovni i konceptualni
sadržaji omogućavaju da se svesnim i/ili nesvesnim samoispitivanjem
obuhvate motivi kao što su vreme, ritam, boja, zapis, i distanca.
Transponovanjem ličnih doživljaja filma i grada u prostor galerije
umetnici otvaraju zonu međudelovanja sa potencijalom za novu,
neočekivanu reakciju i događaj.
Galerija Doma omladine Beograda
Otvaranje u utorak, 25. septembra u 19:00 u Galeriji Doma omladine Beograda
Izložba traje do 12. oktobra 2018.
Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;
nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi
Нема коментара:
Постави коментар