Godar: Stvarnost je fantastičnija
od svake fantazije
Danas nam je u fokusu interesovanja
reditelj i filmski kritičar, jedan od rodonačelnika francuskog novog talasa, čovek
koji je režirao, izmedju ostalih, filmove "Do poslednjeg daha",
"Živeti svoj život", "Neobična banda", "Ludi
Pjero", "Alfavil", "Muški rod - ženski rod" i
"Film socijalizam".
Filmovi Žan-Lik Godara inspirisali su različite reditelje kao što su Martin Skorseze, Kventin Tarantino, Stiven
Soderberg, Robert Altman, Džim Džarmuš, Vim Venders, Bernardo Bertoluči i Pjer Paolo Pazolini.
Danas živi (od 1977. ) u Rolu,
blizu Niona gde je proveo deo detinjstva, sa trećom suprugom rediteljkom
An-Mari Mievil. Nije 2014. godine bio prisutan primopredaji nagrade žirija
Međunarodnog filmskog festivala u Kanu za film "Adieu au langage"
(Zbogom jeziku). Iduće godine gledaćemo njegov film radnog naslova "Le
livre d'images".
Idemo u Pariz, godina je 1967.
Žan-Lik Godar snima film „Kineskinja“ sa dvadeset godina mlađom
ženom, Anom Vjazemski (Anne Wiazemsky). Neki ga doživljavaju kao povučenog
i smušenog filozofa, drugima je militantni pozer ili bog, a ovde ga vidimo u podmornici
Siloviti kako bi Bertoluči rekao kao
buržoaskog foliranta, oponenta, koji revoluciju shvata samo kao fasadu. Koji je upravo zato spreman da ide dalje nego
pravi borci za jednakost i pravdu išli.
Film „Kineskinja” („La Chinoise”, s podnaslovom „Film u nastajanju”) pripoveda
nam o dvoje studenata koji osnivaju maoističku ćeliju i ne uspevaju, svako na
svoj način, da ostvare željenu kulturnu revoluciju. Godar je autor dugog
monologa, emitovanog u celini u jednom jedinom kadru.
Rođen u Parizu, 3. decembra 1930.
godine, odrastao na Švajcarskoj obali jezera Leman, relativno kasno je odlučio
da se bavi režijom. Hteo je da bude pisac, nešto je i mackao, a onda se
godinama bavio filmskom kritikom. Čini se da ga je filmu privela činjenica da
je u njegovoj porodici film bio zabranjeno voće.
U Parizu se, na studijama, umesto
matematike i fizike, zabavljao džeparenjem. Više nego na studijama, Godar
boravi u kinoteci (Cinematheque Francaise) i filmskom klubu (Cine-club du Quartier Latin),
potpuno zaokupljen filmom. Tamo se sprijateljio s Andre Bazenom, Fransoa Trifoom, Klodom Šabrolom, a blisko se povezao s
Erikom Romerom i Žakom Rivetom.
A kada se dočepao kamere, snimao bi
olako, bez striktnog scenarija, snimao igrane filmove kao da su dokumentarni,
izlagao glumce opasnostima da bi dobio pravu emociju u kadru.
Vratimo se opet filmu. Oštre reakcije
na njegov filmski zaokret, podstaknuće Žan-Lika na duboko preispitivanje.
Događaji iz maja 1968. pojačaće ovaj proces, a kriza kroz koju prolazi Žan-Lik
izmeniće ga u velikoj meri – od rediteljske zvezde on postaje maoistički
umetnik, pogrešno shvaćen u onoj meri u kojoj ga je i nemoguće razumeti.
Sledi, Godarov najogorčeniji
napad na vrednosti kapitalističkog sveta film „Vikend” („Weekend”,
1967), koji započinje kao prepoznatljiv, mada pun nasilja, narativni film, a
završava se apokaliptičnom vizijom propasti zapadne civilizacije. Mladi
buržoaski par kreće da poseti ženinu majku u Normandiji, s namerom da od nje
pozajmi nešto novca. Zaglave se u nevjerovatnoj saobraćajnoj gužvi, na kojoj se
desila teška saobraćajna nesreća. Ništa više nije isto, krv i nasilje
eskaliraju...
Posle „Vikenda”, surovog i brutalnog
filmai političkog prevrata u maju 1968. godine, Godar je pokušao da u
potpunosti odustane od narativnog filma, smatrajući ga buržoaskom formom.
Za široku publiku ponovno počinje
da snima 1979. godine, kada se i drugi put razvodi. Ana Vjazemski preminula je prošle godine od
raka. Godar je vrhunska autorska paradigma; on autorskom idealu daruje poklon
potpuno lični film.
U "Silovitom", legendarne
umetnike igra Luis Garel, koji se probio ulogom u Bertolučijevim "Sanjarima" iz
2003., a trenutno je jedan od najpoznatijih francuskih glumaca. Vjazemsku igra
Lars von Trirova muza iz "Nimfomanke", Stejsi Martin.
Prelepi crno-beli i negativ
kadrovi, oslikavaju idilično vreme kada sui ideali postojali i gazili se,
revolucije koja nije znala šta hoće i kako to da postigne.
Na nagoveštaje da Hazanavicijus
snima film o njemu samo je nadrdano promrmljao:
“O tome ne želim ni da čujem! To
mi se uopšte ne sviđa. Mada, ustvari, baš me briga. Glupa, glupa ideja.“
Ovaj film, kao uostalom i Jupetirov mesec već je osvanuo na Palićkom
filmskom festivalu.
Mišel Azanavisijus rođen je i odrastao u Parizu, kao potomak
litvanskih imigranata. Azanavisijus je pohađao umetničku školu i karijeru je
započeo kao reditelj reklama i televizijskih programa. Godine 1999. režirao je
prvi dugometražni film "Mes amis", za koji je napisao i
scenario, a u glavnoj ulozi se pojavio njegov rođeni brat Serž Azanavisijus.
Veliki komercijalni uspeh na francuskim blagajnama postigao je parodijom na
špijunske filmove "OSS 117: Le Caire,
nid d'espions" i njegovim nastavkom "OSS 117: Rio ne répond plus".
Azanavisijus je postao poznat u
međunarodnim okvirima zahvaljujući svom nemom filmu "Umetnik", crno-belim nemim filmom o dve filmske zvezde iz vremena
početaka zvučnog filma. Film je osvojio šest Oskara uključujući Oskara za
Najbolji film, Najboljeg reditelja i Najboljeg scenaristu. Sada je tu sa novim
filmom, Siloviti, koji je svetsku premijeru imao u Kanskom takmičarskom
programu.
Azanavisijus se vraća po
inspiraciju na izvore kinematografije, ali ovaj put usredsređuje se na najvećeg
živog autora, Žan-Lik Godara.
Radnja filma, Bazirana na knjizi Godinu
dana kasnije Godarove druge žene, nemačke glumice Ane Vjazemski.
„Pre svega me je privukla njihova ljubavna
priča,“ kaže Hazanavicijus. „To nije samo priča o seksu i žudnji. Propast para
Godar/Vjazemski potiče od ljudske, duboko iskrene potrage – utemeljene u tom
vremenu – potrage za političkom i umetničkom istinom, udruženom sa malo
mazohizma i samodestruktivnosti.“
SILOVITI
LE REDOUTABLE / REDOUBTABLE
Država: Italija,
Francuska, Mjanmar / 2017
Program: Fokus
Evropa
Trajanje: 107'
Režija: Michel
Hazanavicius
Scenario: Michel
Hazanavicius
Uloge: Louis
Garrel, Stacy Martin, Bérénice Bejo, Micha Lescot, Grégory Gadebois, Felix
Kysyl
Festivali: 2017
Kan, Minhen / Cannes Film Festival, Munich Film Festival
Filmografija: 2017
Le redoutable / Redoubtable / Siloviti
2014 The Search /
Potraga
2011 The Artist /
Umetnik
2009 OSS 117:
Rio ne répond plus
/ OSS 117:
Lost in Rio
2006 OSS 117:
Le Caire, nid d'espions / OSS 117:
Cairo, Nest of
Spies
1999 Mes amis
Fotografija:
Guillaume Schiffman
Montaža:
Anne-Sophie Bion
Producent:
Florence Gastaud, Michel Hazanavicius, Riad Sattouf
Produkcija: Wild
Bunch
Distributer: MCF
MegaCom Film
Нема коментара:
Постави коментар