Otvaranje Muzeja savremene umetnosti na Ušću- izložbom “Sekvence”

Taman smo se nekako izborili s pozorišnom predstavom koja je trajala čitav jedan dan, a pred nama je sedmodnevno svečano otvaranje Muzeja savremene umetnosti na Ušću. Besplatni multimedijalni program u trajanju od 168 sati. Ivkova slava?

Svečano otvaranje zakazano je za 20. oktobra u 10 časova. Pored  nove stalne postavke muzeja od 300 dela savremene umetnosti (od ukupno 8000), publika će biti u prilici da proprati nastup čuvenog Baleta Frankfurt, sa poznatim koreografom Jakopom Godanijem, koncerte Beogradske filharmonije (uz učešće dirigenta Hajnca Karla Grubera, soprana Branislave Podrumac i dirigenta Ursa Gabriela Felca), džez kvarteta Four Plus, nastupe di-džejeva, programe za najmlađe posetioce... Autor koncepcije izložbe je dr Dejan Sretenović, uz podršku kustosa dr Zorana Erića i mr Mišela Blanuše. Ovoj svetkovini kulture prisustvovaće i predstavnici Muzeja moderne umetnosti MoMa iz Njujorka i londonske Tejt galerije...

Termin “sekvence” preuzet je iz filmske terminologije, gde označava niz scena, povezanih jedinstvom vremena ili lokacije, koje formiraju samostalnu narativnu jedinicu. Primenjen u kontekstu izložbe, odnosi se na umetničke pravce, tendencije i pokrete, povezane jedinstvom vremena i prostora, odnosno poetičkim, lingvističkim, problemskim i tematskim srodnostima.

Sekvencijalna struktura izložbe, kako je navedeno, zamišljena je kao instrument za orijentaciju u razuđenim svetovima moderne i savremene umetnosti, za situiranje i kontekstualizaciju umetničkih radova, a samim tim i uspostavljanje mreže odnosa, značenja i asocijacija, naveo je MSUB.

Izložba je strukturirana kao niz od osamnaest sekvenci, slobodno grupisanih oko hronološke ose koja prati istorijski razvoj umetnosti u Jugoslaviji i Srbiji u periodu dužem od jednog veka.

Zgrada MSUB-a, delo arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, zidana je od 1960. do 1965. godine, a za posetioce je otvorena 20. oktobra 1965. Delatnost Muzeja počinje 1958. godine kad je aktom Saveta za kulturu Narodnog odbora grada Beograda doneta odluka o osnivanju Moderne galerije, ustanove čiji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske savremene umetnosti. Izvršno veće SR Srbije odlučuje da za potrebe Moderne galerije sazida zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeološke principe i određuje lokaciju na Novom Beogradu na ušću Save u Dunav, naspram Beogradske tvrđave. 

Godine 1960. raspisan je konkurs za idejno rešenje nove zgrade. Prihvaćen je projekat arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović za koji će im kasnije, na dan otvaranja Muzeja, biti dodeljena Oktobarska nagrada Beograda za arhitekturu. Po izgradnji nove zgrade, Savet Moderne galerije usvaja nov naziv ustanove – Muzej savremene umetnosti. 

Za prvog upravnika novog Muzeja postavljen je Miodrag B. Protić (1965.-1980.) slikar i autor značajnih izložbi, knjiga i tekstova iz oblasti istorije jugoslovenske i srpske moderne umetnosti. U postavljanju osnova rada nove institucije uzeta su u obzir teorijska i praktična iskustva najuglednijih muzeja moderne i savremene umetnosti u svetu.

Zdanje je od 2007. zatvoreno za publiku, kada je počela prva faza rekonstrukcije i adaptacije. Poslednja faza radova okončana je u septembru 2017. Obnova te reperzentativne zgrade, namenski građene za MSU, podrazumevala je uređenje podrumskih prostorija (depoa, radionica, ateljea za konzervaciju i ekonomata), sređivanje krova, izmeštanje energetskog bloka iz zgrade muzeja u zaseban objekat, kompletno uređenje enterijera, zamenu instalacija i obnavljanje fasade. Preživela je i nadživela aktiviranje alarmnog sata tadašnjeg ministra kulture Ivana Tasovca. Na svu sreću, radovi su okončani i moći ćemo da vidimo njihov konačan ishod.

Muzej je nakon tih radova, kako je saopštio, dobio prostor i opremu za izlaganje i predstavljanje umetničkih dela u skladu sa svetskim muzeološkim standardima.

Od petka 20. oktobra u 10 časova do petka 27. oktobra u 10 časova ulaz e biti besplatan.

Povodom otvaranja rekonstruisane zgrade MSUB-aVlada Srbije izdvojila je iz tekuće budžetske rezerve oko 30 miliona dinara.