Izložbu skulptura i grafika Tatjane Jakovljević, naše umetnice
prepoznatljivog izraza koja se posle višegodišnjeg boravka, rada i
izlaganja u inostranstvu ponovo nalazi pred beogradskom publikom,
svečano će otvoriti u subotu, 21. oktobra, u 20 časova u galeriji Štab
(Crnogorska 10) profesor Marko Lađušić.
Posetioci će biti u prilici da vide u Beogradu neke od skulptura kojima je Tatjana Jakovljević predstavila Srbiju na KIlkenny Art Festivalu u Irskoj, 2015, kao i premijerno, najnovija dela iz istog ciklusa, nastala 2016. i 2017. godine.
Poznata po svojim transparentnim metalnim skulpturama, serijalima Fetiš, Proto-prostor i Voda, koje pamti beogradska umetnička scena sa početka prošle decenije, Tatjana nas ovom prilikom uvodi u VIRTU-REALAN svet visećih skulpturalnih formi i digitalnih grafika.
U pitanju su radovi u
metalu velikog formata, nastali kao rezultat studioznog istraživanja
pitanja domena, estetike i samog medija skulpture u našoj epohi
informatičke imperije.
Izložba
je otvorena do 24. oktobra 2017. godine.
O skulpturi:
Tehnologija
digitalne informacije imanentno smanjuje vreme i prostor (njeni prozvodi teže nevidljivosti), i nameće se pitanje - da li
umetnost , baš
kao i tehlologija, dostiže svoju perfekciju kao dematerijalizovana, nevidljiva
ili negde u procesu kompresije prostora i vremana?
Ciklus
radova inspirisanih upravo idejom “nevidljivog“ nastaje u traganju za
optimalnim odnosom nematerijalne “informacije“ i minimalne količine materije, tj.
skulptorskog materijala (metala), koji omogućava nastajanje trodimenzionalne
skulptorske forme. Za razliku od matematički savršenih softverski generisanih
oblika, ove forme karakteriše ekspresivnost, organski ritam i posebna dimenzija
prostornosti.
“Vec decenijama neizmernu
inspiraciju nalazim u formi i simbolu ribe. Ova bića imaju privilegiju prisutnosti, direktnog i
kompletnog iskustva
sopstvenog okruženja, vremena i prostora, iskustva koje je ljudskom rodu sve
manje blisko i dostupno… Rad na svakoj skulpturi ribe vođen je idejom
postizanja maksimalne transparentnosti, momentalnog odsjaja jedne pristunosti i
njene nenametljive povezanosti sa okruženjem.
Rukom rađena metalna forma direktno
je modelovana u materijalu, sastavljena od bezbroj rezova i čvorova žice nalik
prostornom crtežu snažne i napete konstrukcije. Pune površine postignute su
ubacivanjem isečenih, perforiranih i obrađenih komada pocinkovanog lima da bi
konačno završena skulptura prosla kroz proces galvanizacije i finalnog
poliranja. Sam proces kreacije traje po više meseci i za mene predstavlja
transcedentalno iskustvo, način da prevaziđem samu sebe...”, kaže Tatjana
Jakovljević.
O
grafici:
Kompleksnost likovnog ovog
istraživanja zaokružena je serijalom digitalnih grafika na metalu. Forme
nastale klasičnom skulptorskom obradom metala i tehnikom asamblaža, uvedene
posredsvom fotografije iz realnog u virtuelni
digitalni prostor, doživljavaju još jednu fazu
tranformacije.
Predstava skulptorske forme se “cepa“ rastrgnuta između
prostorne i virtulene realnosti. U
procesu obrade digitalne predstave - fotografije, određeni segmenti iste se brišu - nestaju namerom,
impulsom ili sentimentom umetnika iz nekog subjektivnog vremena i prostora.
Ukidanjem skupine podataka sa digitalne
fotografije, ukida se i virtuelno
postojanje fotografisane forme. Forma sada samo delimično egzistira u viruelnom prostoru, dovoljno autentična i
dovoljno izmenjena, da bi ponovo zaživela u prostornoj realnosti, neraskidivo
vezana za materijal
od koga potiče – metal.
Osim bavljenja klasičnom skulpturom
Tatjana istražuje domen koncepta skupture i integracije umetničkih medija (slike, fotografije i arhitekture sa
skulpturom). Svoj prepoznatljivi likovni izraz formira u
radu sa metalom, uvođenjem
žice kao finalnog skulptorskog materijala, kreirajući skulpture kao prostorne
crteže. Ovakav pristup navodi na ideju o nasleđivanju Kalderove poetike ali
Tatjana svoje istraživanje fokusira na aktuelne sociološke i kulturološke
fenomene 21. veka, pitanje uticaja virtuelne realnosti i posledica konstantnog
ubrzanja naše
senzorne percepcije. Teoretski rad započinje kao predavač na AUD (American University
in Dubai, Visual Communication Department) i nastavlja kroz doktorske disertaciju na UB (Univerisidad
de Barcelona, Facultad de Bellas Artes)… Osim Beograda, izlagala je u Dubaiju,
Barseloni, Londonu, Minhenu, Kilkeniju itd. Najveći deo njenih radova danas se
nalazi u privatnim kolekcijama širom Evrope…
Нема коментара:
Постави коментар