Kad putuješ brodom preko okeana, on ti opere sva sećanja i započneš
potpuno novi život. To je tako. Nema ničega pre toga. Nema nikakve
istorije. Brod pristane u luku, siđemo niz mostić i nađemo se u ovde i
sad. Vreme počne da teče.
Priča ovog romana počinje u bezimenoj zemlji u kojoj svi govore španski i u koju izbeglice pristižu brodovima, dobijaju novo ime i identitet, i „očiste se“ od svih starih sećanja i veza. Isus iz naslova skreće nam pažnju na malog izbeglicu, siroče po imenu David, koga pod svoje okrilje uzme Simon, ozbiljni sredovečni muškarac, koji nije u potpunosti zadovoljan tim hrabrim novim svetom. David je – umnogome poput istorijskog Isusa – tako autoritativan i izričit, i tako tvrdoglav u svom odbacivanju sistema – istinski tajanstven lik. Simon, Davidova nova majka i njihova improvizovana porodica postanu ugroženi kada dečak, inače neobično intelektualno obdaren, počne da se odupire zvanično odobrenim metodama učenja...
U ovoj fascinantnoj alegorijskoj priči Kuci se vešto hvata u koštac s velikim pitanjima poput odrastanja, roditeljstva, neprestane borbe između intelekta i emocija, i odluke da živimo na svoj način.
Sa dozom humora i melodrame, Kuci razlaže hrišćanski mit i prepliće ga sa drugim, jednako moćnim poetičkim jezicima – Platonovim idejama o državi, budističkim učenjima, narodnim bajkama, začecima modernog romana, pitagorejskom mistikom brojeva. Ovaj roman lucidno ogoljava i same temelje književnosti, a mnoge scene imaju kvalitet minijaturnog Sokratovog dijaloga. Oslobođen književnih konvencija, Kuci piše ne da bi dao odgovore, već da bi postavljao pitanja.
Priča ovog romana počinje u bezimenoj zemlji u kojoj svi govore španski i u koju izbeglice pristižu brodovima, dobijaju novo ime i identitet, i „očiste se“ od svih starih sećanja i veza. Isus iz naslova skreće nam pažnju na malog izbeglicu, siroče po imenu David, koga pod svoje okrilje uzme Simon, ozbiljni sredovečni muškarac, koji nije u potpunosti zadovoljan tim hrabrim novim svetom. David je – umnogome poput istorijskog Isusa – tako autoritativan i izričit, i tako tvrdoglav u svom odbacivanju sistema – istinski tajanstven lik. Simon, Davidova nova majka i njihova improvizovana porodica postanu ugroženi kada dečak, inače neobično intelektualno obdaren, počne da se odupire zvanično odobrenim metodama učenja...
U ovoj fascinantnoj alegorijskoj priči Kuci se vešto hvata u koštac s velikim pitanjima poput odrastanja, roditeljstva, neprestane borbe između intelekta i emocija, i odluke da živimo na svoj način.
Sa dozom humora i melodrame, Kuci razlaže hrišćanski mit i prepliće ga sa drugim, jednako moćnim poetičkim jezicima – Platonovim idejama o državi, budističkim učenjima, narodnim bajkama, začecima modernog romana, pitagorejskom mistikom brojeva. Ovaj roman lucidno ogoljava i same temelje književnosti, a mnoge scene imaju kvalitet minijaturnog Sokratovog dijaloga. Oslobođen književnih konvencija, Kuci piše ne da bi dao odgovore, već da bi postavljao pitanja.
Нема коментара:
Постави коментар