„Поштени провалник“ Позоришта „Бошко Буха“ у УК „Вук“

Позориште у реконструкцији игра на сцени другог.

Прво су одабрани глумци, па тек онда комад. Три глумца са исте класе, а четврти студирао код истог професора годину дана доцније.

Провалник је на сцени и то је фарса.

Ову урнебесну фарсу-комедију-водвиљ написао је 1958. године недавно преминули нобеловац Дарио Фо (1926, Санђано – 2016. Милано). Био је један од најплоднијих, најпревођенијих и најигранијих драмских писаца и целом свету. Написао је преко 70 драма. И глумио је. Добитник Нобелове награде за књижевност 1997. године. 

Фоов стил карактерише смисао за парадокс на коме гради своју сатиру уперену против институција, корупције, лицемерја католичке цркве, система уопште, и то га чини актуелним на свим меридијанима, у сваком тренутку. Његов театар налази корен у бруталној ренесансној комедији, исказујући основну идеју да се ништа у човековој себичности не мења упркос културном напретку. Његовој супрузи, глумици Франки Рами било је 15 година забрањено да крочи у РАИ, а била је и отета. У Југословенском драмском позоришту даје се његов комад „Смрт једног анархисте“.

Овом представом започиње сарадња Позоришта „Бошко Буха“ и Италијанског института за културу у Београду. Сиже овог комада је врло једноставан: Провалник улази у стан имућног човека (иначе одборника градске скупштине), а у послу га омета телефон који константно звони.

Немајући куд, он се јавља, а са друге стране је нико други до – његова жена. Тек што реши тај проблем, Провалник поново бива ометен у реду неочекиваним повратком власника стана и његове љубавнице. Ово је само почетак комично-водвиљског заплета, а како комад одмиче, препреке ка извршењу започетог посла бивају све веће и све комичније.

Испоставља се да је провалник (Aлександар Радојчић) најпоштенији у целокупном  окружењу лицемерја и марифетлука.

Интересантно у раду на овом комаду да су прво одређени глумци (на плати), а онда су продискутовали о комаду који ће радити. 

Милан Караџић је позоришни и телевизијски редитељ. Рођен је 19. јуна 1956. у Никшићу. Дипломирао је позоришну режију у класи професора Мирослава Беловића и Николе Јефтића на ФДУ у Београду, 1986. године, представом Дон Жуан у СКЦ-у. Стално је запослен као уметнички директор и редитељ у позоришту Бошко Буха у Београду где је режирао преко 40 представа. Освојио је две Стеријине награде, награду "Бојан Ступица", награду "Ардалион" за режију на ужичком Југословенском позоришном фестивалу, награду "Гита Предић" за режију у позоришту "Бошко Буха", награду "Јоаким Вујић"...

Ове године Милан Караџић обележава 30 година рада у „Бухи“, а Љубомир Ршумовић 60.

Позориште „Бошко Буха“ до краја године, планира премијеру водвиља „Флоретински шешир“ Ежена Лабиша, у режији Даријана Михајловића. У комаду ће наступити целокупан асамбл позоришта  предвођен Дејаном Лукићем.

                             

 REČ UREDNIKA KULTURNIKA 

Ovde se ponajviše susrećemo s komedijom intrige. Do kulminacije dolazi kao posledice brojnih spletki, nesporazuma, nesnalaženja i neznanja. U radnji su uvučeni  tri para, povezanih na ovaj ili onaj način. Provalnika (Aleksandar Radojčić) na radnom mestu ometa supruga (Katarina Marković). Taman kada je se rešio, eto ti vlasnika (Viktor Savić) i njegove ljubavnice (Borka Tomić). I tako se radnja dodatno komplikuje, dolaze i vlasnikova žena, Ana (Aleksandra Tomić) i ljubavničin muž, a vlasničin ljubavnik, Antonio (Nemanja Oliverić). Uz pregršt, neočekivanih obrta, u svojevrsnoj mešavini farse i burluske, kroz laki i pitki komad, mekšu varijantu Fejdoa, dolazimo do zabave koja opušta i na više izgleda i ne pretenduje.

Uzgred, da li ste znali da reč farsa u francuskom jeziku označave nadev: seckano meso, povrće, žitarice, začine. Bile su karakteristične za Veneciju na prelasku od XVIII na XIX vek. 

Komad rađen po tekstu blagopočivšeg Daria Foa, koji traje tek nekih sat vremena, pratila je, na momente, preglasno puštena muzika. Scenografija Borisa Maksimovića  je poprilično skromna. Svi likovi su u istoj ravni, kada se ogole društvene okolnosti, kada se oslobode tereta moralnih normi i predrasuda, ostaju samo nagoni naši iskonski. Nesputani i lepršavi. 

Do raspleta dolazi pojavom specijalnog gosta, kojeg je ovog puta tumačio Zoran Cvijanović. Radi vašeg potpunog užitka prećutaću vam kakva je njegova uloga u ovom vrcavom komadu. 

Kriminal je ovde opran odsustvom obzira i savesti aktera. Svi su upleteni, umešani, svi imaju potrebu da se opravdaju, da ne pukne bruka. Najglasnije aplauze pobrali su Nemanja Oliverić i Katarina Marković za svoje glumačke bravure. 

A što se poruke tiče citiraću Orsona Velsa sa konferencije za novinare priređenoj povodom filma „Treći čovek“:

„Poruka se šalju poštom.“

Danas je to još usavršeno tu su SMS, mejl, FB, Vajber. A koliko je ovaj komad usaglašen za vremenom u kojem živimo.

Poruku možemo prevideti, ako zanemarimo rezultat porađenja gradskog odbornika i lopova. 

Da i od lopova ima većeg lopova. 

 

„Поштени провалник“  Позоришта „Бошко Буха“ у УК „Вук“, сцена  „Aлександар Поповић“

 Предпремијера: четвртак 12 октобар 2017. 20:00

 Премијера: петак 13 октобар 2017. 20:00,  на 67  годишњицу Позоришта „Бошко Буха“ и годишњицу смрти Дариа Фоа.

 Репризе: понедељак 16 октобар 2017. 20:00, четвртак 26 октобар 2017. 20:00

режија: Милан Караџић

преводилац и драматург Милена Деполо

сценограф Борис Максимовић

костимограф Драгица Лаушевић

композитор Саша Милошевић

сценски говор др Љиљана Мркић Поповић

организатор Наташа Карановић

иснпицијент Михаило Тодоровић

суфлер Ана БАта

Лица

ПРОВАЛНИК Александар Радојичић

ПРОВАЛНИКОВА ЖЕНА Катарина Марковић

ЧОВЕК Виктор Савић

ЖЕНА Борка Томовић

АНА Александра Томић / Теодора Ристовски

АНТОНИО Немања Оливерић

ДРУГИ ПРОВАЛНИК специјални гост