петак, 20. октобар 2017.

(Opšte)Prisutnost mr. Čensa danas




Roman Jiržija Kosinskog (Algoritam izdavaštvo, Beograd, tiraž je rasprodat!) je snažna politička satira, pravo remek delo na skromnih 120 stanica. Po njemu je 1979. godine Hal Ešbi snimio istoimeni film ("Being there") koji je kod nas prikazivan na FEST-u 1982. pod naslovom „Dobro došli, mister Čens“ sa nezaboravnim Piterom Selersom u glavnoj ulozi.

Čens je mentalno zaostao čovek, koji je čitav svoj život proveo u izolaciji, radeći u svojoj bašti i s ljubavlju negujući biljke u njoj. Poslodavac (možda i otac!) mu je bio Stari, kod kojeg je radio „na crno“, dobijao obroke, iznošena odela i mogao do mile volje da prati TV-program. 


Problem nastaje kada Stari umire. Njegova sudbina je dovedena u pitanje, jer niko na koji način nije razmišljano šta će s njim biti. To me logično dovodi do sličnosti sa doživotnim predsednikom bivše države, kojeg nije zanimalo šta će biti kad njega ne bude. A narod kao narod samo je plevio i zalivao, ne razmišljajući previše.


U takvoj državi u kojoj smo živeli, izvršitelji su da naplate dug došli s decenijom zakašnjenja, a onda je krenulo iseljavanje. Tako i Čens, spakuje celi svoj dotadašnji život u kofer i izađe na ulicu na kojoj nikad nije bio. U svet koji mu je stran i nenaklonjen. Koji ne razume. No, ispada da bog čuva ograničene, te ga udare kola i biva zbrinut. I ne samo to...


Dolazimo do druge premise koja se pokazala kao vizionarska. Može li predsednik države da postane autistična, infantilna, neobrazovana osoba? Osoba koja nije u stan ju ni za sebe da se pobrine. Koja je totalni duduk izvan sfere sopstvenih interesa. Svedoci smo u par zemalja da su na vlasti bili/su baš takve spodobe (Panić, Nikolić, Berluskoni, Sarkozi, oba Buša, Klinton, Tramp). 


Jedna američka poslovna doktrina kaže da se svaka osoba uspinje do položaja za koji nije kvalifikovana. Svedoci smo toga svugde oko nas. To je postao globalan trend. Nepismeni neznalica iz romana munjevito napreduje zbog površnosti  i letargije okoline, zbog srama da se postave prava pitanja, zbog želje da se živi u blagoslovenom prividu! 



Čens svojoj uzdržanošću, koja je posledica ograničenja (o kako bi bilo lepo da su priglupi stvarno suzdržani a ne najglasniji!), te okruženje u njegovim šturim, najčešće apsurdnim iskazima pronalaze alegorije i metaforički smisao. On postaje idol medijskih, poslovnih, političkih i diplomatskih krugova.



„Lice mu nije odavalo ništa, ponašao se staloženo i suzdržano", piše o Čensu na str. 67 cinični prorok Jerži Kosinski.



Piter Selers sanjao je dugo da realizuje ovaj komad. Kupio je prava na literarni predlozak, lobirao za ulogu, godinama čekao šansu da postane Ćens. Krajnje redukovanom ekspresijom i svedenom mimikom, lica ozarenog retarda, oživeo je junaka našeg doba. Forest Gamp je samo nastavio tamo ge  je Čens stao.


Za ulogu u ovm filmu Selers je osvojio Zlatni globus u kategoriji najboljeg glumca u komediji, kao i  svoju drugu nominaciju za Oscara za najboljeg glumca. 


Film se u završnici razlikuje od romana, dopunjuje ga. Na raskošnom Benovom sprovodu, dok njegov kovčeg polažu u grobnicu s masonskim simbolima i dogovaraju se ko će da vodi zemlju, Čens, kao i obično, gubi interesovanje i odlazi u obližnju šumu i stiže do jezera. 


Nastavi dalje i hoda po vodi (mesija). Onda u nju zaroni vrh svoga kišobrana, dok se u pozadini čuju reči predsednika: 

„Život je stanje duha."



Jirži Kosinski (Józef Lewinkopf) rođen je u Poljskoj 1933, a od 1957. godine. Bio je profesor engleske književnosti i književne kritike na univerzitetu Jejl i koledžu Devenport, biran je za predsednika američkog PEN centra. Ubio se u Njujorku 1991. godine.

Piisao isključivo na engleskom jeziku. Za svoj prvi roman Obojena ptica (The painted bird) objavljen 1965. godine dobio je u Francuskoj nagradu za najbolju stranu knjigu. 


Slede romani: Koraci (Steps), Prisutnost (Being There), Đavolje drvo (The Devil Tree), Cockpit, Sastanak naslepo (Blind Date), Igra strasti (Passion Play), Fliper (Pinball), i Pustinjak iz 69. ulice (The Hermit of 69th Street), za koje je osvojio brojne nacionalne i međunarodne nagrade i koji su prevedeni u mnogim zemljama. Bavio se i književnom kritikom, predavao književnost na univerzitetima Jejl i Prinston, a bio je i predsednik američkog PEN-a.

Nagrade:

Najbolja muška sporedna uloga (Melvyn Douglas), 1980 Academy Awards, USA
Najbolji scenario, 1981 BAFTA Awards
Najbolja strana gluma (Peter Sellers), 1981 Fotogramas de Plata
Najbolji glumac (mjuzikl ili komedija) (Peter Sellers), Najbolji sporedni glumac (mjuzikl ili komedija) (Melvyn Douglas), 1980 Golden Globes, USA
Nagrada za specijalno dostignuće (Peter Sellers), 1981 London Critics Circle Film Awards
Najbolji sporedni glumac (Melvyn Douglas), 1979 Los Angeles Film Critics Association Awards
Najbolji glumac (Peter Sellers), 1979 National Board of Review, USA
Najbolja kinematografija, 1980 National Society of Film Critics Awards, USA
Najbolji sporedni glumac (Melvyn Douglas), 1979 New York Film Critics Circle Awards
Najbolji adaptirani scenario za komediju, 1980 Writers Guild of America, USA

Нема коментара:

Постави коментар