ISPOVEST GEBELSOVE LJUBAVNICE
Jugoslovenska kinoteka i Izdavačka kuća CLIO
pozivaju vas na predstavljanje knjige
Jozef Škvorecki
BEKSTVA LIDE BAROVE
govore
Danka Nikolić, prevodilac i novinar
Goran Marković, filmski i pozorišni reditelj
Muharem Bazdulj, pisac i publicista
Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio
ponedeljak, 16. oktobar, 19. sati Sala na II spratu Jugoslovenske kinoteke (Uzun Mirkova 1, Beograd)
pozivaju vas na predstavljanje knjige
Jozef Škvorecki
BEKSTVA LIDE BAROVE
govore
Danka Nikolić, prevodilac i novinar
Goran Marković, filmski i pozorišni reditelj
Muharem Bazdulj, pisac i publicista
Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio
ponedeljak, 16. oktobar, 19. sati Sala na II spratu Jugoslovenske kinoteke (Uzun Mirkova 1, Beograd)
U
ovoj knjizi sabrane su uspomene talentovane, obožavane, ali i omražene
češke glumice, koja nije bila poznata samo po lepoti i darovitosti,
već i kao ljubavnica nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa.
Lida Barova opisuje zakulisje praških barandovskih studija druge
polovine tridesetih godina prošlog veka, seća se snimanja filmova u
predratnom Berlinu i priča o svojoj naivnosti i lakomislenosti koje su
je dovele do profesionalnog i ličnog kraha. Nekadašnja obožavana
filmska diva u posleratnoj Čehoslovačkoj bila je optužena za
kolaboraciju i osuđena na robiju. Posle dolaska komunista na vlast 1948,
pod dramatičnim okolnostima uspela je da prebegne preko granice i u
Italiji započela novu umetničku karijeru.
Godine
1983. Jozef Škvorecki zapisao je uspomene Lide Barove (1914–2000) u
kojima je talentovana glumica Prve Češke Republike iskreno pričala o
svojim umetničkim počecima, o profesionalnim i privatnim uspesima i
neuspesima.
Jozef Škvorecki (1924-2012 ) literarnu slavu stekao je već sa svojim prvim romanom Kukavice.
Dela su mu zbog cenzure izlazila sa zakašnjenjem, a normalno je počeo
da ih objavljuje tek kad je 1969. emigrirao u Kanadu, gde je sa
suprugom, takođe piscem Zdenom Salivarovom, osnovao izdavačku kuću "68
izdavača", zahvaljujući kojoj je češka i slovačka disidentska i
samizdat literatura osvojila svet. U njoj je objavljeno više od 200
dela čeških i slovačkih pisaca zabranjenih u otadžbini, kao i romani
Škvoreckog Oklopni bataljon (napisan 1955, a objavljen u Torontu 1971.) i Inženjer ljudskih duša
iz 1977. godine. U Kanadi je radio kao profesor književnosti na
Univerzitetu u Torontu, a posle Plišane revolucije često je posećivao
otadžbinu, gde je nagrađen najvišim državnim odlikovanjima i za života
je postao klasik savremene češke književnosti.
Нема коментара:
Постави коментар