Saksofonista i kompozitor Džošua Redman (Joshua Redman) je jedan od najharizmatičnijih džez umetnika iz generacije koja se na sceni pojavila devedesetih godina prošlog veka, tzv. „mladih lavova”. Objavio je 17 albuma kao lider i dva albuma sa kolektivom James Farm. Osvajao je visoke pozicije na godišnjim listama vodećih džez magazina i četiri puta bio nominovan za Gremi – poslednji put baš ovog proleća, za album u duu sa Bredom Meldauom. Na 33. Beogradskom džez festivalu, u organizaciji Doma omladine Beograda, nastupiće sa svojim Triom u nedelju, 29. oktobra u Velikoj dvorani Sava centra.
Rođen 1969. godine, kao sin legendarnog saksofoniste Djuia Redmana (koji je nastupao na prvom Beogradskom džez festivalu "Njuport u Beogradu", 1971. godine, u kvartetu Orneta Kolmena), Džošua je od malena bio u kontaktu sa muzikom, ali je planirao da studira prava i bio primljen na Jejl. Ipak se okreće muzici nakon prvih iskustava iz Njujorka i pobede na Thelonius Monk Jazz Saxophone Competition 1991. godine. Ubrzo je potpisao ugovor za Warner Bros, postajući jedan od predvodnika generacije "mladih lavova".
Osvajao je visoke pozicije na godišnim listama časopisa DownBeat, Jazz Times, The Village Voice i Rolling Stone i četiri puta bio nominovan za Grammy. Među umetnicima sa kojima je sarađivao su Čik Korija, Elvin Džons, Pet Metini, čarli Hejden, Džo Lovano, Roj Hejns, Bili Higins, Kurt Rozenvinkl, Mark Tarner, ali i The Rolling Stones, B. B. King i Stivi Vonder. Napisao je muziku za poslednji film Luja Mala, "Vanja iz 42. ulice", a imao je i zapaženu ulogu u filmu "Kanzas Siti" Roberta Altmana.
Pored mnogih drugih stvari, poznati ste i po svom velikom talentu za improvizaciju. Šta je po Vašem mišljenju, dobra džez improvizacija?
Dobra improvizacija je ona koja priča kreativnu, zanimljivu i iskrenu muzičku priču, na prirodan, spontan i organski način. Muzičari koji improvizuju sviraju ono što misle i osećaju u trenutku dok to misle i osećaju. A kada to rade dobro i uspešno, onda njihova improvizacija predstavlja odgovor i vezu sa onim što drugi muzičari na bini misle i osećaju, sa onim što je već odsvirano i što će tek svirati, ali i vezu sa publikom koja je u tom trenutku prisutna u sali i sluša njihov koncert. Publika je ključni deo muzike, i ona je deo impovizacije!
Na 33. Beogradskom džez festivalu nastupićete sa Triom, recite nam nešto više o muzičarima sa kojima ćete svirati i o programu koji ste pripremili za ovu priliku.
Kao i obično, sviraćemo autorske kompozicije, ali verovatno i nekoliko džez standarda. Nikada ne znam tačno šta ćemo izvesti na koncertu, sve dok se ne popnem na binu. Užasno mi ide sastavljanje set-liste unapred, volim da nastup bude svež i povezan sa trenutkom u kojem sviramo. Volim da imam slobodu da se odlučim za numere u toku samog nastupa, u skladu sa tim kako koncert teče i kakva energija postoji u dvorani. Na Beogradski džez festival stižem sa dvojicom mojih najomiljenijih muzičara na svetu, to su Reuben Rogers (bas) i Gregory Hutchinson (bubnjevi). Nas trojica zajedno stvaramo muziku preko 20 godina, tako da nas povezuje veliko poverenje i empatija koji idu uz taj staž. Imamo bogat repertoar muzike za trio, tako da uvek imamo mnogo izbora kada su u pitanju kompozicije koje ćemo izvoditi. Sa Reubenom i Gregom, teško da nešto može da pođe naopako. Oni su tako divni, prirodni i posvećeni muzičari, i skoro uvek znaju šta tačno treba da rade kako bi muzika zvučala dobro i onako kako treba.
Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je “DŽEZ VIZIJE”. Kakve su Vaše vizije džeza za budućnost?
Moja „vizija“ džeza je neposredna, iskrena, duševna, kreativna, inteligentna, izazovna muzika, koja obogaćuje i inspiriše. Muzika spontanosti. Muzika iznenađenja. Intenzivna i puna otkrića. Muzika zajednice. To je ono što najbolji džez jeste, što je oduvek bio i što će uvek biti. Nisam prorok, ne mogu da predvidim kakva će biti budućnost džeza, ali mislim da će biti svetla.
Koncert je realizovan uz podršku Ambasade SAD u Beogradu.
Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.
Нема коментара:
Постави коментар