четвртак, 22. октобар 2015.

Hronika najavljene devastacije





Lista svetske baštine sadrži skoro hiljadu lokaliteta kulturnog i prirodnog bogatstva širom sveta, ocenjenih od UNESCO Komiteta svetske baštine kao mesta izuzetne univerzalne vrednosti.

Šta bi moglo da se desi  ako (kada)  Priština postane članica UNESCO-a (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu)? 



  • Visoke Dečane  (2004),
  • Pećku patrijaršiju (2006),
  • Gračanicu  (2006),
  • Crkvu Bogorodice Ljeviška  (2006) u Prizrenu.
 



Ovi spomenici kulture odražavaju vrhunac vizantijsko-romaničke umetnosti, jedinstvenog  stila freskoslikarstva, koji se razvio na prostoru Balkana između XIII i XVII veka. Svojom arhitekturom i freskama, ali i ikonama i crkvenim nameštajem, koji su, do sada, u njima sačuvani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Dečani pružaju bogatu sliku umetničkih zbivanja u srednjovekovnoj Srbiji. Zahvaljujući svojim ktitorima i njihovim saradnicima, ovi spomenici visoko nadilaze okvire lokalne sredine.

Postavlja se pitanje ko može bolje da čuva ono što je njegovo od vlasnika samog, od naroda kojem ono pripada?


Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić smatra da bi Unesko trebalo da skine srpske pravoslavne crkve sa svoje liste, ako ih "preda"Prištini.


Od kada Srbija ne kontroliše teritoriju KiM uništeno je ili teško oštećeno preko sto pravoslavnih crkava i manastira.


Licemeri sa jednog ostrva duge tradicije tvrde, a da ni sami u to ne veruju, da će se vlasti iz Prištine time učiniti odgovornijim i za srpsko kulturno nasleđe na teritoriji KiM. A kakve su sankcije u slučaju da je adekvatno ne zaštite? Ili da svesno krenu da je uništavaju?


  • Pravljenje „crvene“ liste ugroženih spomenika?
  • Zatražiti hitni sastanak Saveta bezbednosti UN-a o zaštiti kulturnih spomenika na KiM, kada već budu ugroženi uz blagoslov pojedinih zemalja?
  • Skidanje sa UNESCO liste?
  • Sleganje ramenima?

Ekspert UNESCO-a  nam predočava da je  ustanovljen novi pojam u zaštiti kulturne baštine - kulturni pejzaž, koji podrazumeva sveobuhvatnu zaštitu kulturnog i prirodnog dobra. Čak i ako se sam lokalitet na ugorzi, već njegova okolina taj objekat se briše sa liste UNESCO-a i nad njime pada mrak kulturne javnosti. Navedimo par slučajeva koji su doživeli ovakvu tužnu sudbinu ili joj preti:



  • Palmira u Siriji je na listi UNESCO-a. Na kojinačin je reagovano, osim sleganja ramenima na njeno uništenje, 
  • Antički lokaliteti u Iraku (Hatra i Nimrud, nedaleko od iračkog grada Mosula,) koji se uništavaju, kradu se i preprodaju artifakti ... Pripadnici terorističke organizacije ISIS zapalili su pre nekoliko dana biblioteku u Mosulu u kojoj se nalazilo preko 8 hiljada rukopisa iz perioda Osmanlija, Abasida i Ejubija. U ovom muzeju ISIS-ovci su čekićima rušili statue i druge spomenike stare stotinama godina.
  • Komitet UNESCO-a izbrisao je Drezden sa liste zbog gradnje mosta sa četiri trake koji će povezivati levu i desnu obalu reke Elbe.
  • Ukoliko se u blizini lokaliteta pod zaštitom UNESCO-a izgradi poslovno-stambeni kompleks tik uz staro gradsko jezgro Trogira, grad zbog toga može biti skinut s UNESCO-ve liste Spomenika svetske kulturne baštine,
  • Nad najpoznatijim simbolom Mostara, Starim mostom, nadvila se opasnost da će biti izbrisan sa popisa Svetske zaštićene kulturne baštine zbog hotela Ruža koji se gradi u neposrednoj blizini.


Šta  će reći uglađena gospoda koja piju čaj u pet sati i svi oni koju su bisere evropske i srpske kulture prepustili u nesigurne i zlonamerne ruke, ako pored srpskih manastira osvane šoping mol ili džada sa šest traka. Ili, još gore, prođu poput spomenika kulture u Palmiri i Iraku, koji su takođe bili na listi UNESCO-a. Sve je to politika. Bez kulture, molim, mi smo...

„Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne na kamenoj ploči,
Znajući da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nožem izbo oči.“
(Simonida, Milan Rakić)

Нема коментара:

Постави коментар