недеља, 10. јул 2005.

Franc Ferdinand na Petrovaradinu




Današnji dan posvećen je poseti Sremskoj Mitrovici i rezervatu prirode Zasavici. Ukoliko sve bude išlo po planu, uveče bi trebao da odem u Novi Sad na EXIT 05, za koji sam besplatnu kartu dobio od "Blic-a".




Jutro je bilo prohladno i nije mnogo obećavalo. Predhodnih dana kiša se dobro ispadala, ali izgleda, nije odustajala. Stigli smo do Sremske Mitrovice i popili jutarnju kafu. Pridružio nam se zaljubljenik u prirodu, Miša, koji će biti naš vodič kroz Sremsku Mitrovicu i Zasavicu, pod punom planinarskom opremom. Obišli smo carsku palatu, park sa fontanom ,,Kameni cvet", gradsku biblioteku, staru srpsku crkvu Sv. Stefana, Zanatsku ulicu, Vojnograničarski kvart, Žitnu pijacu. 



Kod značajnih turističkih lokaliteta postavljene su table sa informacijama, a one su povezane plavom trakom, te se i putnik namernik, neupućen i neinformisan, može upoznati sa gradom i njegovim znamenitostima. Ceo projekat realizovan je uz podršku francuske vlade. Miša je bio toliko ljubazan da nas je ugostio i u svojoj kući, gde smo se upoznali sa njegovom bogatom zbirkom minerala, insekata, reptila i ko zna čega još ne. 



Po razgledanju Sremske Mitrovice, pešačkim mostom Sv. Irineja prešli smo u Mačvansku Mitrovicu gde nas je čekao autobus. On nas je brzo prevezao do Zasavice. Zasavica je veoma čudna rečica. Smatra se da je ona bila bivše korito Drine, pa Save, pa opet Drine. Iako se nalazi u neposrednoj blizini Save, vode Zasavice su drinske, što je pravi fenomen. Ona svojim okruženjem predstavlja redak preostali očuvani kutak prirode u Evropi i kao takva proglašena je za Specijalni rezervat prirode I kategorije. 


Prostire se na području južne Vojvodine i severne Mačve, istočno od reke Drine, a južno od reke Save u dužini od 33,1 km. Do nje se najlakše može stići kada se iz Sremske Mitrovice produži prema Mačvanskoj Mitrovici i dalje prema Zasavici II i I. Svuda pored puta postavljene su informacione table, pa ako ih budete pratili sigurno se nećete izgubiti. Najveću vrednost rezervata predstavljaju retke biljne i životinjske vrste. Jedna od takvih retkih vrsta jeste i riba Umbra krameri (mrguda) koja je jedini evropski predstavnik iz familije Umbridae i predstavlja evolutivno novu vrstu. 


Ovakvo bogatstvo flore i faune pravi je raj za stručnjake i ljubitelje prirode, tako da je deo rezervata idealan za foto-safari. Zasavicu ćete obići novim turističkim brodom koji je prilagođen ovoj reci. Za brod je karakteristično da je on jedini orginalni brod od Drugog svetskog rata naovamo, napravljen u našim brodogradilištima. Nedaleko od Zasavice je Goransko jezero. Nastalo je veštackim putem i veoma je bogato ribom. 22. aprila 2004. godine realizovan je projekat puštanja dabrova, pristiglih iz Bavarske, u rezervat Zasavica. Jedan par je krajem avgusta prošle godine završio gradnju brane na pritoci Bataru. Zatim početkom juna ove godine, tačno godinu i mesec dana od puštanja prvih dabrova u Zasavicu, jedna porodica dabrova je dobila prinovu. Ženki je ovo bio prvi okot i na svet je donela dva mladunca. Već posle desetak dana mladunci su napravili svoje prve nespretne plivačke pokreta. Zasavica je puna ptica i lokvanja. 


Posle vožnje brodom i nadahnute Mišine priče, vratili smo se u vizitorski centar, gde se uveliko spremao ručak. Uz pivo smo pojeli po dva tanjira riblje čorbe i po babušku sa talandare. Potom smo se popeli na turistički toranj i durbinom razgledali okolinu.  Pored jezera, u okviru kompleksa, nalazi se mala farma gde ćete sresti crnu lasu ili mangulicu sremsku, verovatno prvu vrstu domaće svinje u evolutivnom procesu pripitomoljavanja. Kažu da njeno meso ima manje holesterola. Diet svinja za zdrav život (ali ne njen)! Svinje su uživale u kupki od blata i na nas nisu opšte obraćale pažnju. Osim mangulice na farmi se čuvaju i veoma retki primerci podolskog crnog govečeta, kao i domaćeg potentnog  balkanskog magarca. 


Pojedini iz grupe su mazili magarce i priroda je učinila svoje, neprestalno je jurio za grupom, tražeći da bude zadovoljen. Program je završen i mi čekamo da krenemo. Malo postaje i dosadno, a mene još očekuju avanture.   


 
Grupu napuštam u Mačvanskoj Mitrovici i sa Mišom dolazim do autobuske stanice. Prikupljene informacije sa Neta pokazale su se kao tačne, karta je koštala 210 dinara, što je mnogo jeftinije, nego iz Beograda. Karte za EXIT  05 dobio sam za uspešan slogan za ovu manifestaciju. Put je zanimljiv, kao i razgovor sa mladim Bosancem koji sam vodio do Petrovaradina.  


Atmosfera je evropska, svečana, a obezbeđenje na visini zadatka. Novi Sad je živ i sve obećava dobar provod. Jedino je kiša, ove godine, pokvarila zabavu. Blato je svugde. Obišao sam štandove nevladinih organizacija i potpisao razne peticije za zaštitu životinja i slično. Zaštita od side, borba protiv raka, borba protiv oružja, osuda ratnih zločina i neodgovorne vlasti, testovi inteligencije, takmičenje za nagradno putovanje u Amsterdam, prodaja humanitarnih narukvica, odbojka koja se igra u peni. Na glavnoj bini Voda-Voda sam odslušao The Datsuns, a na blues bini američki bend Tarboox  Rambles, koji su sasvim solidno prašili i pored kiše koja je dosadno rominjala. Uspeo sam da nađem pivo po povoljnoj ceni. 


Publika je mešovita. Ima dosta mladih, ali i ostarelih rokera koji se ne daju. Kojoj grupi pripadam, pitao sam se dok mi je dosadna kiša umivala nasmejano lice, a razigrani klinci gurali. Najviše vremena sam proveo kod Tuborg scene slušajući Kiosk, The Rakes, Massima Savića koji je bio sjajan i nadahnut,  iako je kiša prešla u pljusak. Još malo sam se prošetao, dok su sve bine preuzimale tehno trupe, željne žestokog plesa i eventualnog muvanja u gomili. Dok sam napuštao EXIT, ispratili su me Partibrejkersi. Cane je sad u nekoj religioznoj fazi, a ja tu simbiozu sa rokom baš ne kapiram. Još  malo šetnje kroz Novi Sad koji spava. Taksisti koji vrebaju svoje žrtve. Grad je raskopan, ali spreman, da još lepši i zanosniji dočeka nove turiste. Do sledećeg EXIT-a. Besposleni policajac, pred pokrajinskom vladom, zaustavlja preplašenog omladinca, pitajući ga šta je konzumirao. Život, mislim, kažu mu da si konzumirao život. Da se razumemo, time ne osuđujem sve pripadnike policije, jer sam bio svedok da su momci i devojke u plavom na EXIT-u super zabavljali, a sigurno bi bili i opušteniji da nisu bili na dužnosti. Oko 04:10 stigao sam do novosadske autobuske stanice, taman da utrčim u prastari zaječarski autobus, koji je  ulazio u stanicu. Krećemo, kondukter naplaćuje karte. Dvojica igraju šah bez table, iz glave. Autobus staje a vozač poziva konduktera, da mu pomogne. Nešto petljaju oko motora. Van naseljenog smo mesta, magla je. Skoro svi dremaju. Šahisti pokušavaju da jedan drugog nadmudre. Realan problem, da smo u nedođiji, u pola pet ujutru, nikog izgleda ne zabrinjava. Kondukter ulazi i pita da li neko ima flašu sa vodom. Dobija jednu od 0.5 l i tako pokušava da rashladi pregrejani motor “ljute mašine”. Pomažu mu i kamiondžije, koje nas prestižu. Polako polazimo, a ja se naivno nadam da ću nekako stići na posao. To i uspevam, mada mi se celog dana žestoko spavalo, no dobar provod je opravdavao ovu žrtvu.


 
2006. godina, godinu dana kasnije na istom mestu

Rimski Istar mirno teče između Novog Sada i Petrovaradina. Grad čist i umiven, u evropskom odelu, čeka da prihvati i zabavi mnogobrojne posetioce iz Srbije i ko zna odakle ne. Petrovaradinska tvrđava, barokna kapija carstva i raskrsnica puteva, večeras odzvanja od novih melodija. U julu je ona teritorija "State of Exit". Balkanski "Vudstok" samo što nije počeo. Festival koji je bacio u zasenak i čuveni "Siget" festival u Budimpešti. Srpski brend, plod mukotrpnog rada maštovitih i vrednih mladih ljudi. Nastao kao vid protesta protiv tiranije i bezumlja i danas postavlja važna društvena pitanja. Jedno od njih je i ukidanje viza, jer po statistikama oko 70% mlade populacije nikad nije prešlo granicu Srbije, niti je upoznala način života u drugim evropskim zemljama. Za konzervativu Srbiju ovaj festival je trn u oku, mesto drogiranja i orgijanja. Ni nalik na neka druga okupljanja, na svu našu sreću.

Polazak sa beogradske autobuske stanice je kasnio. Momci sa uredno kupljenim kartama su stajali ne gunđajući, dok su gospođe sa kartama kupljenim u autobusu i udobno smeštene na njihovim  mestima, komentarisale ponašanje ove razuzdane omladina. I pored njihovih otrovnih primedaba, atmosfera je bila vesela, a jedan od ovih mladića bio je i reper Marčelo. Krećući se puževskom brzinom, uspeli smo da stignemo do Petrovaradina za dva sata. Dolazimo u Podgrađe, gde na sve strane vrvi od trgovine. Suveniri, hrana i piće, smeštaj, čak i ulaznice. Prave ili lažne. Na svu sreću, mi smo ulaznice nabavili na vreme i po povoljnoj ceni. Zgrade Podgrađa su pretežno visoke, spratne sa velikim krovovima, podeljene na civilne i vojne objekte. Fasade su dekorativne sa simbolima čuvarkuća ili kipovima svetaca, najčešće Sv. Florijana, zaštitnika naselja od požara. Ulice su uzane i kratke, seku se pod pravim uglom. Mi odabiramo onu koja vodi ka Gornjoj tvrđavi.


Na ulazu boksevi kao za početak galopske trke. I pored gužve, provera ispravnosti ulaznica se odvija prilično brzo. Potom policijska kontrola, pretres sadržaja ranaca i džepova, blago opipavanje. Zabranjeno je kao i obično unošenje hrane, pića, staklenih i metalnih predmeta, lekova i opijata. Ovo poslednje je naročito apostrofirano, uz konstataciju da ima odlike krivičnog dela i da će odmah biti precesuirano. Moram da istaknem izuzetno korektan i ljubazan odnos policajaca prema posetiocima, što se ne može reći za sve pripadnike obezbeđenja. Ni sad mi nije jasno zašto se i kad zatvaraju pojedini pravci kretanja.

Uz zgradu Arsenala rasporedili su se štandovi nevladinih organizacija. Moj utisak da se ove godine težište bacilo na zvučna muzička imena, a da je angažovanost festivala u drugom planu. Državu EXIT posetio je i predsednika Republike Srbije Boris Tadić i komesar za pridruživanje EU, Oli Ren. Zaključak je jasan biće viza, još da bude dovoljno deviza. Na paradnom placu nalazi se Fjužn bina. U Muzeju grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi otvorena je izložba „Šest godina Exita“ autora kustosa-pedagoga Danice Simonović. Hronološkim redom prikazan je razvoj festivala kroz promo materijal, flajere i programske knjižice, uz posebno interesantnu i značajnu izložbu originalnih fotografija sa Exita. Pored prikazanih eksponata izložba uključuje i više video prezentacija prethodnih festivala. Treba istaći i izložbu na otvorenom lepih devojaka, modernih frizura i neobičnih modnih stilova. Na terasi oficirskog paviljona tražimo predah uz točenog lava, uživajući u panoramskom pogledu na Novi Sad, prestonicu urbane muzike. Pogled na toranj sa satom, koj se nalazi na bastionu Ludviga Badenskog. Toranj je sazidan sredinom XVIII veka, a satni mehanizam, iz ranijeg perioda, prenešen iz Alzasa. Ne, sat radi, samo velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute, kako bi ljudi i iz daljine znali koje je doba dana. Mi znamo, gluvo, ali ne na ovom mestu, gde vrvi od dešavanja. Ne znate gde ćete pre. U zgradi provijanta i kasarne razgledamo prodajne izložbe raznovrsnih suvenira. Prolazimo kroz duge hodnike koji sada spajaju mnogobrojne bine, sa raznoraznim muzičkim sadržajima. Ima tu svega regea, metala, tehnoa, latino muzike, ali najvažnija zbivanja su na Glavnoj, pa Fjužn bini.


Na Glavnoj bini prvi su nastupili The Cardigans. Legitimni sledbenici švedske pop-tradicije, sastava poput ABBA ili Roxete, su otišli korak dalje od slavnih prethodnika i laku zabavu približili umetnosti u njenom subkulturnom obliku i u mnogo žešćem ritmu. Petoro tinejdžera zaljubljenih u hevi metal, basista Magnus Sveningson, gitarista Peter Svenson, bubnjar Bengt Lagerberg, klavijaturista Lars Olof Johanson i pevačica Nina Person okupili su se 1992. u Jonkopingu. Originalni zvuk zasnovan na mejnstrim elementima pop-produkcije, pun melodičnosti i pozitivne ritmike, učinio ih je popularnim u celom svetu. Nakon albuma "Emmerdale" i "Life", 1996. je usledio i odlični "Firs Band on the Moon" sa megahitom "Lovefool". Perfektan glas pomalo uzdržane Nine Peterson. Dinamičan nastup bio je dobar poziv na igru i zagrevanje za ono što je tek sledilo. Naravno pored ljudi raspološenih za igru, bilo je i onih koji su gledali, slikali ili se jednostavno šetali sa kraja na kraj scene.


Najpopularniji i verovatno najbolji britanski i vodeći svetski indi-rok sastav današnjice, Franz Ferdinand je na samom početku karijere obezbedio mesto u istoriji svetske pop-scene. Oni su bend sa najbržim usponom, budući da je između osnivanja 2001. i prvog većeg uspeha, maksi-singla "Darts of Pleasure" proteklo tek dve godine. Bend koji će vas podsetiti na Bitlse, Hu, Djuran Djuran ostaće zapamćen po odličnom nastupu na ovogodišnjem EXIT-u. 



Zarazan i čvrst ritam, dobra melodija i izuzetan trud i veština škotskih muzičara, dobro osmišnjen scenski nastup i imidž grupe, nisu ostavili publiku ravnodušnu. Velikodušno su izveli bis sastavljen od tri pesme, a u jednom trenutku, čak su tri člana benda poslovala oko bubnjeva. Koncert je okončan otvarajnjem šampanjca uz uzvik „Živeli“! Nadamo se do sledeće prilike i to vrlo skoro! I onda zadivljujući vatromet u slavu otvaranja sedmog po redu festivala. Na neki uvrnuti način, pored mladih entuzijasta koji su ovaj festival osmislili, zaslužan za njega je i čovek koji im je dao razlog zbog čega je cela stvar i pokrenuta. Poslovni rezultati ovog festivala nisu zanemarljivi, svi zarađuju i stanovnici u blizini festivala, ugostitelji i organizatori, taksisti i prevoznici. I kako festival raste, trebalo bi i da posao sve više cveta.

Obožavaoci grupe Calt doživeli su priliku da ih vide u Srbiji. Priču o legendarnom gotik-rok bendu pokrenuo je Ian Astbury, kada je početkom osamdesetih formirao Southern Death Cult. Nakon iznenadnog razlaza, Astbury je okupio novu ekipu i naziv benda skratio u Death Cult. Ni to nije bilo zadovoljavajuće, jer je prva reč nedvosmisleno asocirala na gotik i post-pank, a oni su već uveliko zakoračili u hard-rok i hipi psihodeliju. Debi album "Dreamtime" objavljen je u jesen 1984. da bi već u proleće hit singl "She Sells Sanctuary" najavio velike uspehe koji su usledili. Tokom snimanja drugog albuma "Love" basista Jamie Stewart je dobio pravog akcijaša u bubnjaru Lesu Warneru, a čak četiri numere sa ploče postale su hit na ostrvu. Na ovogodišnjem EXIT-u su nastupili hendikepirani odsustvom slike na bimovima (slike ime dok ima i prenosa na RTS-u??), te se atmosfera nije zakuvala kako je mogla. Usred numere „The Witch“ bivši Morisijev gitarista Bili Dafi ostao je neozvučen, pa je dohvatio daire i asistirao Ianu u vokalnim deonicama. Ritam gitarista koji se „našao“, dok Bilijeva gitara nije proradila je imenom i prezimenom Majk Dimkić, poreklom iz Srbije. Solidna svirka, na trenutke neujednačenog tempa, ipak nije razočarala njihove fanove. Vrhunac koncerta bila je unplugged verzija „Eddie, ciao Baby“.

Od važnijih zbivanja na Fjužn bini bio je nastup američke pevačice Suzan Vega. Veteranka akustike sa specifičnim glasom, nažalost nije svom nastupu dala tako potrebnu dinamiku, ali je obavestila publiku da numera "Luka" dolazi na kraju. Pre svega za romantične duše!

I na kraju ponešto o cenama. Cene pića su se dosta varirale od mesta od mesta, pa ako ste se malo prošetali, moglo je da se isplati. U Food Landu je gastronomska ponuda raznovrsna: italijanska, meksička, kineska kuhinja, ali sam dobio utisak da su nabolje išla bela mesa na roštilju. Posle nebrojenih piva i iscrpljujuće đuske, trebalo je dati oduška i svom stomaku. A onda nešto slatko; palačinke, bombonice ili ipak kukuruz. Pa onda u Disko arenu!

Sastav kampa je kosmopolitski, a tamo se takođe odvija zanimljiv program koji sami posetioci kreiraju. I da naglasimo Exitovce su ove godine, posle dužeg vremena, vremenske prilike poslužile. Naime, nije  bilo kiše i onog čuvenog blata. Do sledećeg EXIT-a!

Нема коментара:

Постави коментар