X Međunarodni festival pantomime – P(h)antomfest

 

Deseti, jubilarni Međunarodni festival pantomime – P(h)antomfest održaće se od 7. do 9. decembra u Pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju.

 

„I pored činjenice da se u međuvremenu dogodilo toliko stvari, da je pozorište izgorelo, pa je obnovljeno, da smo preživeli Koronu, da je mnogo šta u našim životima promenjeno, deluje kao da smo počeli juče. Pošli smo na put pantomime, potpuno ili skoro nepoznate u našim krajevima, borili se sa problemima i predrasudama, povremeno uživali u lovorikama i već je prošlo deset godina. Nadam se samo prvih deset godina jer duboko verujemo da je ideja koja stoji iza ovog festivala večna: da umetnost može izbrisati razlike među ljudima i da lepota pokreta može promeniti svet. Čast je biti deo ove male grupe fantoma koji u vreme besmisla i logoreje traže smisao bez izgovorene reči",  izjavio je diirektor festivala Nebojša Novković.

 

Publika u Vranju biće u prilici da u sredu, 7. decembra, nakon svečanog otvaranja Festivala (20h) pogleda premijerno predstavu pantomime „Tihi gambit“, u režiji Trajčeta Gjorgieva, nastalu u produkciji Festivala.

 

„Deset godina je prošlo od kako smo se prvi put sreli na sceni. Deset godina kako učimo, trudimo se, stvaramo, upoznajemo se. I još uvek učimo, trudimo se i upoznajemo se. Neki ljudi odlaze neki novi dolaze. Neki više talentovani, neki manje...ali  zajednički su nam volja, upornost, hrabrost da izađemo na tu strašnu scenu i damo deo sebe… ko koliko može...neobavezno...spontano, simpatično.

I tako ovaj “tihi gambit” traje koliko traje, daje koliko daje, i svi mi oko njega i Sneža i Nebojša i Sju i Miodrag, Ivica, Jovica, svi Gorani, Ane, Ninoslavi,  i svi koji smo makar na kratko bili deo ovog putovanja koje traje, gajimo jedinu nadu...Da smo makar na kratko uspeli da dotaknemo deo duše i srca publike i da smo vas makar na tren naterali da se zamislite, prenete, i da nas na kratko zavolite, zamrzite, obožavate, pozdravite...Pozdravljamo i mi vas ...Tihim Gambitom...i ... živela pantomima!“, nadahnuto o Festivalu i predstavi kaže Trajče Gjorgiev, u čijoj režiji je, u produkciji Festivala, u proteklih 10 godina nastalo čak devet divnih predstava u kojima su na kraju, pored gluvih, počela da igraju i čujuća lica čime je na sceni, a i u publici, potpuno izbrisana razlika između ljudi kroz umetnost, u ovom slučaju pantomimu.

 

U predstavi „Tihi gambit“ igraju članovi Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih Vranje: Spasić Ivica, Demirović Miodrag, Stamenković Jovica, Stojiljković Goran, Demirović Ninoslav, Ramadanović Goran, Bajramović Stefana.

 

Drugog festivalskog dana, u četvrtak 8. decembra, od 20 časova nagrađivani rumunski umetnik Paul Kozma Čimpojeru gostovaće sa svojom predstavom „Homo Americanus“, koja je na 7. P(h)antomfestu 2016. godine imala evropsku premijeru.

 

Ova neverbalna predstava će promeniti vaše poimanje plesnog teatra i redefinisati način pripovedanja. „Homo Americanus“ je američko iskustvo i ujedno i celokupno iskustvo. Koristeći muziku i ples, Paul Čimpojeru strastveno istražuje iskustva rumunskog imigranta u Velikoj Jabuci. Počev od metroa, vinskih podruma, turista, preko gornjeg i donjeg dela grada, on otkriva kroz svoj interpretativni ples kako izgleda probuditi se u gradu koji nikada ne spava i stremiti da se bude deo njega. Nadmoćnost ovog univerzalnog jezika je određena slobodom sa kojom umetnik koristi različite forme izvođačkih umetnosti (glumu, klasičnu i bihevioralnu pantomimu, tradicionalni ples, stepovanje, savremeni ples, borilačke veštine) kao sredstvo izražavanja ideja, iskustava, emocija. Stvorene slike i simboli imaju posebnu snagu koja izaziva unikatne emocije.

 

Poslednjeg dana festivala, u petak, 9. decembra od 20 časova, biće izvedena predstava pantomime Damira Dantesa „Muškarci su drugačiji, žene još više“, koja je u okviru osmog izdanja Festivala 2019. godine imala svoju srpsku premijeru.

 

Damir Dantes, majstor fizičke komedije iz Švajcarske (http://www.pantomime-dantes.ch), poreklom iz Bosne, u svojoj predstavi "Muškarci su drugačiji, žene još više" prolazi pozornicom kao uragan. U ovoj komediji, koja traje 70 minuta, on odgovara na pitanja: zašto žene često ogrebu auto, a muskarci nikad? Hajde da to uradimo zajedno? Jel‘ ti mene slušaš? Kao i na puno drugih…

 

Ulaz na sve predstave je besplatan!

VRANJE, SALA POZORIŠTA "BORA STANKOVIĆ"

 

 

07.12.2022.

 

20:00 OTVARANJE FESTIVALA

 

20:10 TIHI GAMBIT (SRBIJA)

REŽIJA: TRAJČE GJORGIEV

PRODUKCIJA: P(H)ANTOMFEST VRANJE

IGRAJU: ČLANOVI MEĐUOPŠTINSKE ORGANIZACIJE GLUVIH I NAGLUVIH VRANJE

 

08.12.2022.

 

20:00  HOMO AMERICANUS (RUMUNIJA)

IGRA: PAUL ČIMPOJERU (BUKUREŠT)

 

09.12.2022.

 

20:00 MUŠKARCI SU DRUGAČIJI, ŽENE JOŠ VIŠE (ŠVAJCARSKA)

IGRA: DAMIR DANTES (CIRIH)

 

Festival, koji se i ove godine održava u organizaciji Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih Vranje, podržali su: Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Vranje.

 

P(h)antomfest je pokrenut 2012. godine sa plemenitom idejom da se kroz umetnost, u ovom slučaju pantomimu, u umetnički proces aktivnije uključe gluve i nagluve osobe, te da se izbrišu razlike koje ih čine skrajnutim sa umetničke scene i u društvu uopšte.

                            

 

Knjiga slovenačke teoretičarke Renate Salecl -Čovek je čoveku virus

 

Knjiga poznate slovenačke teoretičarke Renate Salecl Čovek je čoveku virus nedavno je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Arhitekst. Knjigu je sa slovenačkog jezika prevela Ana Ristović.

Provokativna knjiga Renate Salecl Čovek je čoveku virus nesvakidašnje je svedočanstvo o političkim, društvenim i psihološkim posledicama pandemije virusa korona. Polazeći od konkretnih primera ličnih iskustava u suočenju s pandemijom, od iskustava o kojima su svedočili drugi, od vesti u medijima i pronicljive analize reakcija različitih vlada i država na okolnosti koje je nametnula pandemije, Renata Salecl istražuje pitanje koliko je pandemija promenila društvo, a koliko su se tokom pandemije promenili sami ljudi.

Da li se strah od virusa pretočio u političke i socijalne strahove, da li je pandemija podstakla usamljenost, socijalnu distancu i zavist, zbog čega je tokom pandemije u zvaničnoj i privatnoj komunikaciji oživeo paramilitarni jezik, koji se novi kodovi ponašanja mogu prepoznati u našoj svakodnevici? To su samo neka od pitanja na koja odgovara Renata Salecl.

„Pandemija koronavirusa je otvorila čitav niz etičkih pitanja povodom dostupnosti zdravstvene zaštite. Mnoge države su tokom pandemije izabrale autoritaran način saopštavanja informacija o tome šta je ljudima dozvoljeno a šta nije. Takvo prenošenje informacija, doduše, najpre izaziva pokornost, ali brzo može da se dogodi da se ljudi, koji se tretiraju kao nekakve pubertetlije kojima treba neprestano nešto naređivati, pobune. Koliko je velika razlika u ceni života bogatih i siromašnih i sama sam mogla da se uverim na kraju svoje posete u kineskoj bolnici. Domaćini su nam sa oduševljenjem pokazali VIP odeljenje, gde su se nalazile predivne bolničke sobe. One najbolje su imale luksuzni dnevni boravak, veliki televizor i najmodernije kupatilo. Cena dnevnog boravka bila je astronomska, a pacijenti na celom spratu mogli su se prebrojati na prste jedne ruke. Kroz prozor jedne od VIP soba posmatrala sam druge bolničke zgrade koje su izgledale kao nekakav zatvor i oko kojih se tiskala gomila ljudi. To su bili prostori za obične smrtnike“,  kaže Renata Salecl.

Renata Salecl (Slovenj Gradec, 1962) se bavi filozofijom, sociologijom i teorijom prava. Studirala je filozofiju i doktorirala sociologiju, a osamdesetih godina bila je aktivna u Ljubljanskoj školi psihoanalize. Radi kao istraživačica na Institutu za kriminologiju na Pravnom fakultetu u Ljubljani i kao profesorka na Birkbek koledžu u Londonu. Gostujuća je profesorka na Londonskoj školi ekonomije i političke teorije. Članica je Slovenačke akademije nauka. 

Najvažnije knjige: Plen slobode: Psihoanaliza i feminizam posle pada socijalizma, (Per)verzije ljubavi i mržnje, O strahu, Tiranija izbora, Trčanje u mestu, Strast za neznanjem, Čovek je čoveku virus. Knjige Renate Salecl prevedene su na više od deset jezika.

Valcer poručnika Nidrigena u Madlenianumu

"Neću da kleknem, neću da se povinujem carstvu koje ubija države i narode i pritom igra valcere!... Neću da igram igru s onima koji od nas prave valcerske ubice! Bolje je srljati slobodnom voljom, nego trpeti silu koja te uz muziku prisiljava da se vrtiš, vrtiš, vrtiš... sve dok ti se mozak potpuno ne zavrti", izjavljuje junak ovog komada Tomas Nidrigen.

Komad Miodraga Ilića Valcer poručnika Nidrigena, nastao osamdesetih godina prošlog veka, doživeće svoju beogradsku praizvedbu na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum 5 decembra, dok su reprize 6. i 23. decembra.

Valcer poručnika Nidrigena prvi put je izveden na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Rijeci 1985, u režiji Ljubiše Georgijevskog, sa mladim Božidarom Alićem u naslovnoj ulozi. Potom je komad postavljen i na scenu Knjaževsko-serpskog teatra Joakim Vujić u Kragujevcu (1986), u režiji Dragana Jakovljevića, dok je lik Nidrigena tumačio mladi glumac Mirko Babić. Tekst je posle gostovanja riječkih umetnika na sceni HNK u Zagrebu uvršten u antologijski izbor Slobodana Šnajdera.

„Tragikomedija Valcer poručnika Nidrigena posvećena je onima kojima u životu nije bilo dozvoljeno da budu ono što jesu. Možda su to vaši preci, vaši roditelji, a možda ste to danas i vi, baš kao i vaši savremenici u bilo kojoj zemlji. Ovo je pokušaj da se nešto kaže o večitoj uzaludnosti individue na ovom svetu, da se odupre pritiscima „odozgo“, torturi vladajuće sile i njenih postulata, kao i obaveznim uzansama i konvencijama društva, i o surovom obračunu sa onima koji ne pristaju na upravljanje njihovom sudbinom, na manipulacije, šablone, torturu. Drugim rečima, pisac drame se suprotstavlja ugnjetavanju ličnosti, njenog prirodnog prava na slobodu, na sopstveni identitet i na izbor načina egzistencije. Zbog ove teme i misaone angažovanosti, kritika je u prošlosti pronalazila izvesnu bliskost komada s idejama Fon Horvata, Sartra, Pazolinija, Bucatija, Krleže.“, reči su pisca komada Miodraga Ilića.

Pojedinac koji se izgara za istinu i slobodu je kadet Tomas Nidrigen, mladi naučnik na pragu velikog otkrića. Na sceni ćе ga oživeti Miloš Đurović. Ogledalo na sceni postaje ne samo deo scenografije, već i metaforički opominje na činjenicu da su drugačiji, a dragoceni ljudi i danas skriveni među nama.

Reditelj Vladimir Lazić je sa svojim timom saradnika: scenografkinja Milica Bajić Đurov, kostimografkinja Tijana Sićević, kompozitor Aleksandar Srebrić, koreografkinja Jelena Arsić, majstor svetla Srđan Jovanović i video projekcije Kreativni studio Zepter.

Igraju: Isidora Građanin, Srđan Karanović, Irfan Mensur, Milan Caci Mihailović, Vladimir Veličković/Lazar Đukić, Janko Cekić, Siniša Ubović, Petar Mihailović, Branko Janković, Stefan Bundalo, Srđan Sekulić, Jelena Arsić/Anka Gaćeša Kostić.

FAF NAGRADE

Pobednik 28. Festivala autorskog filma (FAF)i osvajač nagrade Gran pri „Aleksandar Saša Petrović“ je film „Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića.

Nagradu za najbolju režiju dodeljena je filmu „Sigurno mjesto“ Juraja Lerotića.

Nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario osvojio je film „Oduzimanje“ iranskog autora Manija Hađiđija.

Žiri 28. FAF-a je dodelio i specijalno priznanje glumcu Arswendy Bening Swara za glavnu ulogu u filmu „Autobiografija“ Makbula Mubaraka.

Filmovi „Planina“ Tome Salvadora i „Bajka“ Aleksandra Sokurova dobili su nagradu profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića.

Nagrada „Najhrabriji“ film Hrabrog Balkana pripala je filmu „Pelikan“ autora Filipa Herakovića.

Specijalno priznanje iz ove selekcije dobio je film „U ramenima“ Tare Gajović.

Posebno priznanje za film „U ramenima“ Tare Gajović dodeljeno je ne samo zato što se radi o najmlađoj autorki u selekciji, već i zato što priču o odnosu majke i ćerke sa periferije Beograda režira tako da prenosi svu složenost njihove međusobne dinamike, ne oslanjajući se mnogo na dijaloško objašnjavanje.

„Rediteljka veruje svojim narativnim i stilskim izborima, da junakinje prati pretežno u krupnim planovima, uspevajući da kroz naizgled nevažne događaje izrazi težinu komunikacije među bliskim ljudima, pa zato ovaj film gledamo i u neprestanom blagom grču, možda baš negde u ramenima,“ naveo je žiri.

Nagradu „Aleksandar Petković“ za najbolji snimateljski rad dobio je film „Planina“ Toma Salvadora (snimatelji Alexis Kavyrchine i Victor Pichon). Ovu povelju dodeljuje žiri Udruženja filmskih umetnika Srbije koji je radio u sastavu Predrag Bambić, Miroslav Živanović i Vojislav Gelevski.

Nova knjiga Ljudmile Ulicke -Zaista kuga

 

Nova knjiga Ljudmile Ulicke Zaista kuga nedavno je objavljena u izdanju Arhipelaga u proznoj ediciji Zlatno runo. Knjigu je s ruskog jezika prevela Neda Nikolić Bobić.

U svojoj novoj proznoj knjizi Zaista kuga velika ruska književnica pripoveda o pojavi kuge u Sovjetskom Savezu početkom 1940. godine. Pojavljujući se odjednom, kuga će najpre iznenaditi same lekare kojima je potrebno neko vreme da je prepoznaju, pa će lekari u prvi mah biti i najčešći prenosioci, jer nisu znali da su u dodiru s kugom.

Kada je prepoznata pojava bolesti za koju se mislilo da je iskorenjena, pokreće se mehanizam zdravstvenih i državnih vlasti, zasedaju partijski komiteti, sprovode se istrage. Uporedo s tim, kontrolišu se informacije kako javnost ne bi saznala za opasnost koja se pojavila i s kojom i ne znajući živi.

„Dok kuga besni, preteći da se proširi, vlasti pokušavaju da zataškaju stvari, suzbiju informacije, a da ljude iz oblasti pogošene kugom zatvore u karantine. Poznata kao autorka velikih romana, u koje staju čitave istorijske i društvene epohe, generacije jedne porodice i naraštaji jednog društva, Ljudmila Ulicka se u knjizi Zaista kuga usredsredila na jedan događaj i kroz sudbinu nekoliko upečatljivih junaka oblikuje snažnu priču o jednom vremenu, jednom društvu i jednoj ideologiji. Uzbudljiva slika tog događaja nije samo slika jedne epohe, već u mnogo čemu podseća i na odjeke i događaje, ponašanje država i vlada u vezi sa aktuelnom pandemijom virusa korone“,  kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, povodom srpskog izdanja knjige Zaista kuga.

Nastanak ove knjige, koja je po žanru između novele i kratkog romana, prati čitava jedna lična i književna istorija Ljudmile Ulicke. Kada je izbačena iz moskovskog naučnog instituta za biologiju, zbog prekucavanja zabranjenih knjiga svojih kolega pisaca na službenoj mašini, Ulicka je odlučila da upiše studije dramaturgije. Uslov je bio da napiše scenario. Ulicka je napisala scenario pod naslovom Kuga i odnela ga svom budućem profesoru koji joj je, posle čitanja, kazao da ona sve ume i da on nema čemu da je nauči. Tako je taj scenario o pojavi kuge u Sovjetskom Savezu u predvečerje rata ostao među papirima u književnoj arhivi Ljudmile Ulicke.

Četrdeset dve godine kasnije, sređujući svoje papire u prvim nedeljama pandemije koronavirusa, Ljudmila Ulicka je naišla na scenario Kuga, pročitala ga i, kako kaže, ostala zapanjena kako se u različitim vremenima slično reaguje na pojave i događaje. Videći da je neočekivano „dobio novu aktuelnost“, Ulicka je scenario pretvorila u kratak roman Zaista kuga koji je za godinu dana objavljen na desetak evropskih jezika.

Ulicka je jedan od najprevođenijih i najčitanijih savremenih evropskih pisaca. Dobitnica je veklikih književnih nagrada u Rusiji i u inostzranstvu. Arhipelag već godinama objavljuje knjige Ljudmile Ulicke na srpskom jeziku. Pre kratkog romana Zaista kuga, objavljeni su knjiga priča O telu duše, autobiografska knjiga Sveto smeće, roman Zeleni šator.