XVIII međunarodni festival „Ars vivendi clavicembalum – Čembalo, živa umetnost“

 

XVIII međunarodni festival „Ars vivendi clavicembalum – Čembalo, živa umetnost“

Kulturni centar Beograda je 2003. godine pokrenuo festival posvećen promociji čembala kao solističkog i kamernog instrumenta epoha od šesnaestog veka do savremenog doba, a tokom godina bogatu literaturu pisanu za čembalo prestavljali su renomirani čembalisti iz Evrope i Srbije.

Osamnaesto izdanje festivala posvećenog klavijaturnom instrumentu delikatne arhaične zvučne boje – čembalu održaće se od 8. do 12. decembra u Starom dvoru, Domu Vojske i Narodnom muzeju. Ove godine nastupiće troje čembalista iz Srbije predstavnici različitih generacija Svetlana Stojanović Kutlača, Dušan Toroman i debitant Emilija Miodrag, kao i gošća iz Slovenije Ana Marija Krajnc.

Festival podržao Grad Beograd.

ŽURNAL O ŽELIMIRU ŽILNIKU ZATVARA XXVII FESTIVAL AUTORSKOG FILMA

 Na današnjoj, poslednjoj konferenciji za medije povodom XXVII Festivala autorskog filma predstavljen je film „Žurnal o Želimiru Žilniku“ (ŽŽŽ) koji će zatvoriti ovogodišnje izdanje festivala,.

 

Pre početka snimanja filma „ŽŽŽ“, reditelj Janko Baljak i Želimir Žilnik su imali priliku da se bolje upoznaju, što je na neki način bila i priprema za snimanje:

 

„Znao sam štošta o Želimiru, u Novom Sadu smo se često sretali. Ali, u stvari smo se upoznali na Tajvanu. Na tom dvonedeljnom putovanju, tokom kog smo posetili njihove umetničke škole, fakultete, mi smo saznali mnogo toga jedan o drugom, pričali o životu, o raznim stvarima. Tri godine smo snimali. Putovanje koje prikazujemo u filmu se pretvorilo u avanturu, pogotovo kad se desila pandemija. Uživali smo u svakom trenutku. Posebna je čast što zatvaramo ovogodišnji Festival autorskog filma, koji je po meni trenutno jedan od najvažnijih događaja za kulturu i umetnost.“

 

Film oslikava kako rad Želimira Žilnika tako i tok jugoslovenske kinematografije.

 

„Ova dva aspekta nisu mogla da budu nevezana, jer sam ja 25 godina mog filmskog rada živeo u Jugoslaviji, a drugih 25 u novim državama koje su nastajale nakon Jugoslavije – Srbija i Crna Gora, Republika Srbija. Ono što je interesantno je da u kulturi danas nema mnogo veće distance ili manje saradnje između celog ex-yu prostora, nego što je bilo nekad. Mnogo novih filmskih, pozorišnih projekata je u koprodukciji. U samoj filmskoj produkciji, saradnja je intenzivnija nego pre“, ispričao je Žilnik.

 

„Stil u mojim filmovima proistekao je iz mojih interesovanja iz tog perioda kad se čovek fascinira nekom od umetnosti. Interesantno je da sam ja prvo počeo da se bavim slikarstvom. Filmska tehnika je bila zanat. Učilo se intenzivno i fokusirano, kao posao sajdžije. Kratki filmovi su na neki način bili ulaznica za neka veća ostvarenja, kao na primer što je kod mene bio debitantski igrani film, a zatim i Novi jugoslovenski film. Nisam znao da ću se baviti filmom, mislio sam da ću raditi neki fizički posao. Tako da smo mi, Novi jugoslovenski talas, došli pre nemačkog Novog talasa. Svi su se divili jugoslovenskim filmovima, iako su kod nas mnogi bili zabranjeni. Nismo smeli reći kolegama iz Nemačke da je neki, za njih veliki film, u našoj zemlji zabranjen.“

 

Reditelj Janko Baljak i montažerka Aleksandra Milovanović ispričali su kako je tekao proces istraživanja i same montaže:

 

„Želeo sam da materijal i glavni motivi budu moj lični izbor. Nemoguća misija je napraviti film o svemu što je Žilnik radio. Izabrao sam ostvarenja koja su za mene lično najrelevantnije i koja su imala najveći uticaj na mene i u ličnom i profesionalnom razvoju. Sigurno će biti kritika vezanih za odabir i zašto nema filmova koje ljudi vole ili nekih konvencionalnijih naslova. Zamisao je bila da ovo bude razgovor između dva umetnika koji razgovaraju o kinematografiji, radu na filmu, karijeri. Mislim da smo našli pravu meru,“ rekao je Baljak.

 

„Malo je reći da je bilo veliko zadovoljstvo raditi na ovom filmu. Moja vodilja je bila da nepogrešivo pratim energiju koju Želimir ima. Ova priča se može pratiti kao biografsku priča, kao priča o Jugoslaviji, o kinematografiji. Ali ovo je prvenstveno film o energiji koja godina ne bledi, ali je među ljudima ima sve ređe. Poenta je da dočara šta je to umetnost dokumentarnog filma. Možda nema onog što se može pronaći u esejima, studijama, hiljadama radova napisanih o Žilniku i njegovo radom, ali uhvatili smo nit koja jeste poetika dokumentarnog filma,“ dodala je Milovanović.

 

„Film će imati regionalnu distribuciju. U januaru će biti prikazan u Trstu, imamo i pozive za festivale u Geteborgu, Stokholmu... Ali prvo će biti prikazan, siguran sam sa velikom radošću, u bivšim republikama,“ rekao je reditelj.

Poznati gosti na koncertu 40 godina Orgazma

 Električni orgazam FOTO: Mikica Andrejić

 Rok legende na slavljeničkom koncertu Električnog orgazma:

Žika i Dragi Jelić, Anton, Artan Lili...

Kao što je i najavljeno, posle skoro dve godine konačno su se stekli uslovi da se koncertno obeleži 40 godina Orgazma kako i dolikuje ovako značajnom jubileju. Električni orgazam nastupiće 9. decembra sa početkom u 20h u Kombank dvorani, a legendarni bend je za tu priliku odlučio da okupi brojne kolege i muzičare koji su ih pratili tokom decenija.

,,Uspeli smo da okupimo sve generacije muzičara na ovom slavljeničkom koncertu. Jako nam je drago što će tu biti naše drage kolege iz YU Grupe, Žika i Dragi Jelić, Anton iz
Partibrejkersa, kao i Jovec iz originalne postave Orgazma, ali i mlađi prijatelji, koji će u jednom trenutku sa nama podeliti binu i slavljenički momenat: Bojan i Romana Slačala iz benda Artan Lili", otkriva Srđan Gojković Gile, a najavljuje i još jdnu važnu gošću.

,,Posebno nam je drago što će sa nama te večeri biti i Duca Marković, koja će otvoriti slavljenički koncert u Kombank dvorani 9. decembra. Duca je bila prisutna baš te večeri kada je bend nastao u kafani ,,Mornar", a posle koncerta grupe Leb i Sol koji smo prethodno zajedno posetili upravo u Domu sindikata, kako se tada zvala Kombank dvorana", dodaje Gile.

Bend za slavljenički koncert u Kombank dvorani priprema i ekskluzivni repertoar na kome će se pored najvećih hitova naći i neke pesme koje Orgazam dugo nije svirao u Beogradu, ali i poseban blok pesama posvećen ,,Paket aranžmanu". Pored svoje tri pesme sa najvažnije novotalasne kompilacije ,,Krokodili dolaze”, „Zlatni papagaj” i „Vi”, Električni orgazam će po prvi put u karijeri odsvirati i neke pesme Idola i Šarla akrobate koje su se našle na ovoj antologijskoj ploči. Biće to jedinstvena prilika za sve muzičke sladokusce da čuju svoje omiljene pesme uz koje su odrastali, a koje njihovi originalni autori nažalost više nikada neće odsvirati.

 

Grupa Električni orgazam dobitnik je i ovogodišnje muzičke nagrade „GODUM” za najbolju rok grupu 2020. godine. Ovo značajno priznanje im je nedavno dodelilo Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije


Ulaznice za beogradski koncert Električnog orgazma u Kombank dvorani 9. decembra su u prodaji na blagajni Kombank dvorane, na svim prodajnim mestima Ticket Visiona, kao i
onlajn putem sajta tickets.rs:

Budući da su i dalje na snazi zdravstvene preventivne mere, posetiocima koncerta biće neophodni digitalni zeleni sertifikati koji mogu biti u digitalnom formatu u telefonu ili odštampani na papiru.

Novi roman Saše Obradovića Ocena dokaza

Novi roman Saše Obradovića Ocena dokaza upravo je objavljen u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo.

Policijski inspektor Milan Ilić, koga kolege zovu Intelektualac zbog njegove strasti prema čitanju knjiga, kreće se poput nekog savremenog Don Кihota među istražiteljima i činjenicama nerešenih ubistava iz devedesetih godina.

Rešen da rasvetli jedan ratni zločin iz devedesetih, Ilić se suočava sa slikom društva u kome je sve povezano i u kome su nekadašnji ratni preduzetnici postali ugledni i uticajni građani.

U romanu Ocena dokaza Saša Obradović koristi i elemente krimi romana i elemente parodije detektivskog romana. Pun napetosti i preokreta, policajaca koji tragaju za istinom i policajaca koji istinu zataškavaju, ali i ljubavnih afera, ovaj roman dovodi sve u sumnju, pa i samo poštenje istražitelja.

"Živimo li u vremenu u kome zahtev za iznošenjem istine gubi svoju elementarnu socijalnu funkciju? Da li danas svaka strana laže iz nekog razloga ili je greška do nas koji sumnjamo u svakoga ko progovori? Može li se puna istina u današnjem društvu uopšte saznati?",  kaže Saša Obradović povodom romana Ocena dokaza.

"Ova priča ne ispunjava čitaoca blagim osmehom, niti sažaljenjem prema mukama smešnog „viteza“, već dovodi sve u sumnju, uključujući poštenje istražitelja i pouzdanost pripovedača. Na kraju, čitaocu ne preostaje ništa drugo već da sam „oceni dokaze“ i donese svoj sud. Ako je tako nešto još uvek moguće",  naglašava Obradović.

Rođen u Valjevu 1968. godine, Saša Obradović je pripovedač i romansijer; profesionalni diplomata i nekadašnji pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Pre romana Ocena dokaza, Obradović je objavio knjige pripovedaka: Ulazak u zamak (1999) i Izlazak iz zamka (2011), novelu Drugi drugi svijet (2009), kao i romane: Mardijan je najzad mrtav (2005), Vrt ljubavi (2008) i Sestre Кaramazić (2013). Od 2017. godine je ambasador Srbije u Finskoj.

Feliks i Doris u Madlenianumu

Romantična komedija „Feliks i Doris”, američkog pisca Bila Menhof premijeru će imati 9. decembra na maloj sceni ove kuće kulture. U autorskom timu ove predstave su i kompozitor Irena Popović Dragović, scenograf Damjan Paranosić, koreograf Milica Grbić Komazec...

Ovaj jedini dramski komad američkog pisca Bila Menhofa, koji je doživeo i filmsku ekranizaciju pod nazivom The Qwl and the Pussycat, sa Barbrom Strejsend i Džordžom Sigalom u glavnim ulogama, nije slučajno izabran za ovaj trenutak. U vremenu totalnog otudjenja, zavera, lažnih profila i poza, iskrena i neočekivana ljubavna priča između dva potpuno različita karaktera tera suze na oči od smeha i emocija.

 

Direktorka drame Madlenianuma Ana Radivojević Zdravković je rekla da je ovaj komad već dugo čekao svoje uprizorenje na Maloj sceni i konačno je dobio šansu kada je Mala scena ponovo počela sa radom, a izbor Olje Đorđević kao rediteljke takođe nije bio slučajan, jer je saradnja sa njom na prethodnom projektu Koferče bila itekako dobra preporuka.

 

Olja Đorđević, koja je komad prevela i režira ga kaže da se u Madlenianumu oseća kao kod kuće, opuštenost i sjajni uslovi za rad, kao i sve bezbednosne mere su bile dovoljne da probe teku bez stresa. Veselu dinamiku u proces je uneo i šnaucer Furija, koji je u afiši potpisan kao asistent režije, a koji je prisustvovao svim probama.

 

Već uigrana autorska ekipa sa kojima Olja sarađuje i na drugim projektima, poput scenografa Damjana Paranosića, kostimografkinje Milice Grbić Komazec i kompozitorke Irene Popović Dragović obećava dobar komad. Damjan je istakao da mu je bilo izuzetno inspirativno da radi na komadu čija je radnja smeštena u 60-te godine i da otkrije sve detalje i simbole vremena u kome on nije bio ni rođen. Verujemo da će stariji gledaoci prepoznati brojne elemente iz svog detinjstva i mladosti. Funkcionalan i koloristički veoma atraktivan kostim će već u samoj pojavi glumaca izmamiti osmeh gledalaca.

 

Na konferenciji je čast da priča o svojoj ulozi prvo imala Vanja Milačić, možemo slobodno reći ljubimica Madlenianuma, čija se predstava Frida Kalo igra već 15 godina na našoj sceni. Ona je istakla da je radeći na ovom projektu ponovo zavolela svoj poziv, jer se sjajno zabavljala dok je gradila lik “dame” sa ulice, posrnule ali vesele i odvažne žene, I krajnje iskrene.

 

Vladimir Grbić, glumac Subotičkog pozorišta prvi put nastupa na našoj sceni, ali se na njoj oseća kao da je već igrao svoje najbolje uloge. Rad na ovoj predstavi će mu ostati u sećanju po obilju smeha koji je imao radeći sa koleginicom Vanjom, a sa raditeljkom je ovo već deseti projekat koji radi i veoma je zahvalan što ga je uključila u ovu neverovatnu ljubavnu priču.

 

Za kraj konferencije Mirko Knežević, koji je bio zadužen za scenski pokret, je pohvalio glavne aktere i njihov talenat u scenskom izrazu, tako da je on imao minimalnih intervencija u njihovom izrazu. A nada se da će ponovo sarađivati sa ovakom pozitivnom i nasmejanom ekipom.

 

U originalu drama nosi naslov „Sova i maca”, što je aluzija na popularnu dečju pesmu u kojoj se dve nespojive životinje zaljubljuju i žive u izmišljenoj zemlji „gde raste drvo Bong”. Slično tome i Menhofovi likovi su, na početku komada, dve nespojive individue koje u svojim glavama žive u izmišljenim zemljama gde je Feliks pisac, a Doris manekenka i glumica, iako je njihova stvarnost potpuno drugačija.

Ista rediteljka komad je postavila 2001. godine u Narodnom pozorištu u Nišu.

FELIKS I DORIS BILA MANHOFA

NOVA KOMEDIJA U MADLENIANUMU

Premijera 9. decembar, reprize 10. i 26. decembar

Mala scena Opere i teatra Madlenianum

Prevod i režija: Olja Đorđević

Scenograf: Damjan Paranosić

Kostimograf: Milica Grbić Komazec

Kompozitor: Irena Popović Dragović

Scenski pokret: Mirko Knežević

Dizajner svetla: Srđan Jovanović

Lektor: Saša Latinović

Igraju

FELIKS: Vladimir Grbić

DORIS: Vanja Milačić