Drugo izdanje CLOUD festivalske platforme na Ušću: POTVRĐENI DATUMI BEER FEST-a I MUSIC WEEK-a

      

   

 Nakon kolegijalnog usaglašavanja termina sa drugim manifestacijama, sa radošću saopštavamo da će biti održano drugo izdanje CLOUD festivala. Osamnaesti po redu Belgrade Beer Fest će biti održan od 20. do 23. avgusta, a Music Week od 28. do 30. avgusta na beogradskom Ušću.

            U više nego vanrednim okolnostima, opet želimo da potvrdimo rešenost organizacionog tima CLOUD festivala da će sve dimenzije festivala biti prilagođene post-corona periodu, istovremeno se radujući što desetomesečni rad ipak neće biti uzaludan. Apsolutno smo spremni da ispoštujemo sve preporučene mere, jer zdravlje i bezbednost posetilaca moraju biti na prvom mestu.

         Posledice koje aktuelna pandemija ima na razvoj muzičke industrije i manifestacionog turizma širom sveta, svakako negativno utiču na organizaciju svih festivala u Srbiji. Situacija je daleko od sjajne, ali činimo sve da u okolnostima velikih limita napravimo dobra i zanimljiva festivalska izdanja, kako bi leto u Beogradu ipak imalo vedrije nijanse.

         Prvo izdanje festivalske platforme CLOUD, u okviru koje su prošle godine na Ušću održana tri muzička festivala, posetilo je više od 920.000 ljudi. CLOUD festivali su tako postali jedan od najuspešnijih turističkih brendova Beograda i Srbije. Beogradska kulturna mreža i Skymusic su organizaciju i produkciju festivala podigli na svetski nivo i posetiocima omogućili da uživaju u više od 140 koncerata. 

Pozicioniranje na svetskoj mapi festivala je strateški cilj Beograda i Srbije, jer manifestacioni turizam, pogotovo sada, mora biti jedan od najvažnijih segmenata razvoja turizma. Države koje to prepoznaju brže će obnoviti turizam od drugih. Više detalja o samim festivalima, programu i sadržajima, očekujte u nedeljama pred nama.

                                                              Organizacioni tim CLOUD festivala

Skandinavija između korica: Jalmar Sederberg - DOKTOR GLAS

REMEK-DELO O TRPLJENJU MOĆI

Sablasna priča o doktoru Glasu smeštena je u Stokholm tokom poslednjih godina devetnaestog veka. Doktor, problematičan i saosećajan čovek, pripoveda čudnu priču o Prečasnom regorijusu i njegovoj lepoj ženi. Gregorijus, star i neprijatan sveštenik ugrožava njeno fizičko i psihičko zdravlje. Ona se konsultuje sa doktorom Glasom, koji po prvi put krši etičke principe svog zanimanja i koristi potpuno netradicionalne metode da bi joj pomogao. Ali kada žena pronađe ljubavnika, doktor Glas se zaljubljuje u nju, i tako nastaje nepodnošljiva situacija.

https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/3052964/jalmar-sederberg-doktor-glas.html

Pred nama je remek-delo švedskog klasika Jalmara Sederberga. Doktor Glas je impresivan roman o trpljenju moći, o jezivim moralnim dilemama, u kome se sučeljavaju utisci o stokholmskom fin-de-siécle-u sa psihološkim portretom čoveka obuzetog opsesijom. Njegove preokupacije – seksualna nekompatibilnost, abortus, eutanazija – zajedno sa njegovim psihološkim uvidima, čine ga izvanrednim modernim delom.

„Doktor Glas“ je objavljen u Švedskoj, 1905. godine, kada je izazvao skandal, pre svega zbog toga što se bavi večno skandaloznim temama, seksom i smrću. Metež oko „Doktora Glasa“ proizašao je iz doživljaja da on opravdava abortus i eutanaziju, čak i da možda racionalizuje ubistvo. Njegov protagonista je doktor koji ima mnogo stvari da kaže o dvoličnosti sopstvenog društva.
Doktor Glas je elegantna, snažna i umešno ispletena psihološka studija o komplikovanom čoveku koji se nalazi pred opasnim ali i širom otvorenim vratima i ne može da se odluči da li da kroz njih prođe ili ne.

Doktor Glas je duboko uznemirujuć roman, kao i određeni snovi – ili, ne slučajno, pojedini Bergmanovi filmovi, koji ga je sigurno pročitao. Jezive plave letnje noći severa spojene sa neobjašnjivom anksioznošću, bezimenim Kjerkegorovim strahom koji obuzima Glasa u sasvim uobičajenom trenutku, sučeljavanje blede duhovnosti gotovo komično vulgarnoj čulnosti – proizlaze iz istog kulturološkog konteksta.

Jalmar Sederberg je rođen u Stokholmu, 1869. godine i jedan je od najznačajnijih skandinavskih modernih pisaca.

Izdavačka kuća Agora

Program Sarajevo Film Festivala na We Are One Film Festivalu

Za festival We Are One: A Global Film Festival, Sarajevo Film Festival kreirao je poseban program sa filmovima koji su nastali u Sarajevu i u produkciji Obala Art Centra, kao i kratkim videom “Postcards from Sarajevo Film Festival Friends”, koji će prvi put biti prikazan na We Are One Festivalu.

U videu Postcards from Sarajevo Film Festival Friends (Bosna i Hercegovina, 14 min, 2020), prijatelji Sarajevo Film Festivala govore i pokazuju kako su sačuvali duh u doba pandemije i izolacije: reditelj Stephan Komandarev iz Bugarske, rediteljica Aida Begić iz Bosne i Hercegovine, filmski kritičar Jean-Michel Frodon iz Francuske, rediteljica Jasmila Žbanić iz Bosne i Hercegovine, glumica i producentica Labina Mitevska iz Sjeverne Makedonije, rediteljica Teona Strugar Mitevska iz Sjeverne Makedonije, glumica Judita Franković Brdar iz Hrvatske, glumica Amila Terzimehić iz Bosne i Hercegovine, reditelj Srdan Golubović iz Srbije, rediteljica Ena Sendijarević iz Bosne i Hercegovine/Nizozemske, glumica Snežana Bogdanović iz Srbije, reditelj Damjan Kozole iz Slovenije, reditelj Dalibor Matanić iz Hrvatske, reditelj Michel Hazanavicius iz Francuske, dizajnerica i rediteljica Agnès B. iz Francuske. 

Film “Mostovi Sarajeva” (Francuska, Bosna i Hercegovina, Švicarska, Italija, Portugal, Njemačka, 114 min, 2014), prikazan u službenoj selekciji festivala u Cannesu 2014., na We Are One festivalu će imati online premijeru.U ovom filmu evropski reditelji propituju šta je Sarajevo predstavljalo za Evropu u stogodišnjoj istoriji i šta predstavlja danas. Različitih generacija i porijekla, eminentni filmski stvaraoci nude mnoštvo individulanih pogleda i stilova. Režiju potpisuju Aida Begić, Leonardo Di Costanzo, Jean-Luc Godard, Kamen Kalev, Isild Le Besco, Sergei Loznitsa, Vincenzo Marra, Ursula Meier, Vladimir Perišić, Cristi Puiu, Marc Recha, Angela Schanelec, Teresa Villaverde. 

 
Film možete pogledati 31. maja u 15:30 sati 

Omnibus SEE Factory Sarajevo mon amour koji je 2019. sniman u Sarajevu i okupio 5 reditelja/ica iz regije i pet međunarodnih autora/ica, na We Are One festivalu će zabilježiti posebnu projekciju 5. juna u 15 sati

 
Film je nastao u produkciji DW i Obala Art Centra iz Sarajeva i snimljen uz podršku filmskih centara iz regije - Filmskog centra Srbije, Makedonske agencije za film, Filmskog centra Slovenije, Filmskog centra Crne Gore i Ministarstva kulture i sporta Kantona Sarajevo, u saradnji sa Akademijom scenskih umjetnosti Sarajevo. Autori/ce 5 kratkih filmova su Dušan Kasalica (Crna Gora), Teodora Ana Mihai (Rumunija / Belgija), Urška Djukić (Slovenija), Gabriel Tzafka (Grčka / Danska), Eleonora Veninova (Sjeverna Makedonjia), Yona Rozenkier (Izrael / Švicarska), Maša Šarović (Srbija), Sharon Angelhart (Izrael), Neven Samardžić (Bosna i Hercegovina) i Carolina Markowitz (Brazil). Film je premijerno prikazan u Cannesu u sklopu programa Cannes Directors’ Fortnight 2019 (Quinzaine des réalisateurs).

Kratki film Route – 3 (Bosna i Hercegovina, Grčka, 13 min, 2019), čiju režiju potpisuje Thanasis Neofotistos, na We Are One festivalu će imati online premijeru. Film je svjetsku premijeru imao na 44. Toronto International Film Festivalu, a evropsku na 42. Clermont-Ferrand International Short Film Festivalu. 

 Film možete pogledati 6. juna u 17:15 sati

 

Onlajn premijera digitalno restauriranog filma Poseban tretman

Jugoslovenska kinoteka obeležiće svoj dan, 6. jun, onlajn premijerom višestruko nagrađivanog srpskog filma „Poseban tretman“ Gorana Paskaljevića, koji je digitalno restauriran u okviru projekta Vip Kinoteka, u saradnji sa kompanijom Vip mobile. Film  koji je snimljen 1980. godine, biće premijerno emitovan u 19 sati na Fejsbuk strani Jugoslovenske kinoteke i Vip mobile.

Crnohumorna socijalna drama, prema scenariju Dušana Kovačevića, imala je premijeru na Filmskom festivalu u Kanu pre 40 godina.

Atraktivna i metaforična priča o autoritarnom lekaru i njegovim pacijentima, lečenim alkoholičarima, okupila je plejadu srpskog glumišta – Ljubu Tadića, Milenu Dravić, Danila Batu Stojkovića, Petra Kralja, Radmilu Živković, Dušicu Žegarac, Milana Srdoča, Boru Todorovića, Pavla Vujisića, Vladana Živkovića.

Представа „Вечера будала“ на летњој сцени на Ташмајдану

Звездара театар учествује на манифестацији „Београдска летња сцена-Позориште на Ташмајдану“ са представом „Вечера будала“ по тексту Франсиса Вебера у режији Божидара Ђуровића, која ће бити изведена 11. и 12. јула у 21 сат. 

Улазнице за извођења на Ташмајдану сви заинтересовани ће моћи да купе од 1. јуна на благајни Звездара театра или онлајн, по цени од 500 динара. Места неће бити нумерисана. Такође, сви који су купили улазнице за представе Звездара театра које су отказане због пандемије коронавируса, моћи ће од 1. јуна да рефундирају новац на благајни позоришта. Радно време благајне биће радним данима од 11 до 18 часова. 

На летњој сцени на Ташмајдану, љубитељи театра поново ће моћи да уживају у представама београдских институционалних и других позоришта из Србије.

Представа „Вечера будала“ премијерно је изведена у Звездара театру 2008. године, а за ову представу и данас се тражи карта више. 

Глумачку екипу чине Милан Лане Гутовић, Бранислав Зеремски, Зоран Ћосић, Милан Томић,  Биљана Ђуровић, Нада Мацанковић и Бојан Жировић.

„Вечера будала“ је добро скројена булеварска комедија забуне у којој постоје сви елементи савршене вечерње разбибриге. То је комедија о групи људи који једном недељно организују вечеру будала. Задатак је да свако доведе по једног кандидата који не зна због чега је позван, како би се на крају изабрао победник, будала вечери. 

 „Та прича сведочи о једном друштвеном слоју који је духовно опустошен, али материјално осигуран. Они не могу поднети живот без забаве. У овој чаробној причи испоставља се да је та „будала“ паметнија од свих њих. Комад има дивну идеју и необично је животан и разумљив. Бави се судбинама малих, обичних људи, а по мом осећању, њихове приче су заправо најлепше животне приче“, каже редитељ Божидар Ђуровић.