Vlatko i Kamerni orkestar iz Bitolja izveli Rok simfoniju na Ušću: Koja je tvoja talasna dužina?

 

U četvrtak 29. avgusta održan je  jedan u nizu muzičko-scenskih spektakla u organizaciji nove festivalske platforme CLOUD Festivals. Rok simfonija sa Vlatkom Stefanovskim. 

 

Ovo je projekat Kamernog orkestra iz Bitolja, koji je sastavljen od vrsnih, profesionalnih muzičara koji iza sebe imaju brojne uspešne koncerte na renomiranim festivalima. 

Poznati su po izuzetnoj atmosferi koja prati njihove nastupe na kojima izvode hitove legendarnih grupa kao što su: AC/DC, Deep Purple, Led Zeppelin, Queen, Lenny Kravitz, Rammstein, Joan Jett, Scorpions i drugi.

Orkestar je sastavljen od 17 članova i tri soliste, koji su uz virtuoza na gitari Vlatka Stefanovskog izveli skoro dva sata programa. Vlato nas je negde na sredini koncerta počastio sa par svojih hitova: Mamurni ljudi, Gispy song, Jovano, Jovanke, kao i obradom pesme Bob Marlija.

 

ODRŽANA DRUGA CENTRALNA KONFERENCIJA POVODOM 53. BITEFA

Pod sloganom Počnimo ljubav iz početka, pedeset treće izdanje Bitefa održaće se od 17. do 26. septembra. U okviru glavnog programa publika će videti dvanaest predstava iz devet zemalja, dok će festival sadržati i veliki broj tradicionalnih i novih pratećih programa. 

U Skupštini grada Beograda, u četvrtak, 29. avgusta, održana je druga centralna konferencija za medije, na kojoj su govorili Miloš Latinović, direktor Bitefa, Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, Fia Menar, koautorka i izvođačica predstave Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka, An-Loren Viguru, ataše za kulturu i zamenica direktora Francuskog instituta u Srbiji i Radiša Kričak, menadžer komunikacija I&F Grupe, prijatelja festivala.

Miloš Latinović izrazima zahvalnosti svima koji su podržali festival.

Radiša Kričak, menadžer komunikacija I&F Grupe, izjavio je kako je čast i privilegija biti partner kulturne institucije kao što je Bitef koji već više od pola veka uspeva da pomera granice, postavlja pitanja, bude progresivan i otvoren prema drugima i drugačijem.

Ivan Medenica je najavio da je naglasak druge konferencije za medije na pratećim programima, ali da će se, zbog jednog prostora i jedne umetnice, prvo vratiti na glavni. Prostor je Luka Beograd u kojoj će se u tri hangara i pod cirkuskom šatrom, odigrati skoro ceo drugi deo festivala. Jedna od Bitefovih misija je otkrivanje alternativnih izvođačkih prostora, ali se nikad nije desilo ovako veliko i koncepijski opravdano izmeštanje. 

U izdvojenom okruženju Luke Beograda, kao nekoj laboratoriji međuljudskih odnosa, odvijaće se finale Bitefa s nekoliko predstava koje pokušavaju da na tematskom ili izvođačkom planu pruže alternativu opštem raspadu zajednice, a što je glavni društveni problem koji tretira 53. Bitef. Prelaz ka tom finalu, po rečima Medenice, vrši predstava koja će se prva igrati u Luci, performans Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka kompanije Non nova (Nant, Francuska). U njoj se doslovno ruše temelji našeg, zapadnog društva, simbolički prikazani kao s mukom izgrađeni antički hram, a pred čime, kao gledaoci i građeni, ostajemo nemi i pasivni.

Fia Menar, koautorka i izvođačica ove predstave zahvalila se Medenici na čitanju predstave, s kojim je potpuno saglasna. Na sceni je ona potpuno sama u gotovo prirodnoj veličini gradi konstrukciju od kartona koja predstavlja antički hram i koja počinje da se natapa vodom i propada onog momenta kada je završena. Dosta direktna scenska metafora raspada osnova zapadne civilizacije obogaćena je izuzetnim izvođačkim kvalitetima i jakim čulnim i emocionalnim dejstvom koje izaziva borba čoveka sa materijalom i uništavanje rezultata ljudskog rada, što ovu predstavu svrstava u red „najspektakularnijih“ koje će publika 53. Bitefa moći da vidi. Gostovanje predstave na Bitefu ostvareno je uz podršku Francuskog instituta u Srbiji. O ovom događaju kaže:

„Umetnost ne može biti didaktička. Teškoće ljudskih bića su što moraju da prave izbore. Da li umetnik može da spase svet? Proučavamo osetljive tačke, voleli bismo da su svetski lideri takođe osetljivi. Svet sagrađen u znoju, suzama i radosti, sada posmatramo u katastrofama, umesto da to sprečimo, kako bismoobnovili želju za ljubavlju. Ljubav sledi posel razočaranja.“

Medenica je istakao da će se u Luci Beograd odvijati i festival Cirkobalkana, kao i mnogi drugi prateći programi Bitefa, pa i svečano zatvaranje festivala 26. septembra.

Naglasio je da će se Cirkobalkana u jednoj tački preklopiti sa glavnim programom. Predstava francuskog novog cirkusa Retke ptice kompanije Vuk za čoveka (Lil, Francuska) pripada, zašto što mu odgovara i koncepcijski i po umetničkim dometima, i glavnom programu festivala.

An-Loren Viguru je govorila o značaju koji savremeni/novi cirkus ima u francuskim izvođačkim umetnostima, te konkretnoj podršci koji Francuski institut u Srbiji pruža Cirkobalkani. Definišući savremeni cirkus, ona je istakla da se radi o formi izvođačkih umetnosti koja je veoma kreativna i različita u odnosu na ono kako je obično doživljavamo, a da je za rad trupe Vuk za čoveka tipičan pristup „ruka ruci“: pažnja, podrška i poverenje koje umetnici međusobno razvijaju jer scenski svet grade sami, bez scenografije i rekvizite.

Medenica je zatim predstavio već tradicionalne prateće programe Bitefa:Susrete sa autorima (i ove godine ih vodi dramaturškinja Milena Bogavac), Polifoniju (slavi dvadeseti rođendan ove godine, te je stekla punu zrelost i kustosku samostalnost), Bitef biblioteku (u vidu trosatnog maratona, na momente i performativnog, biće prikazane tri nove knjige o „bitefovskim tendencijama“ u pozorištu i kulturi autorki Milene Dragićević Šešić, Ksenije Radulović i Tine Perić) i Filozofski teatar (poznati hrvatski filozof Srećko Horvat ovog puta će voditi razgovor s nemačkim piscem Normanom Ohlerom, autorom bestseler knjige o odnosu narkotika i nacizma, a na temu sudbine savremene zajednice).

Medenica je posebno apostrofirao specifične prateće programe: Borka na Bitefu posvećen uspomeni na Borku Pavićević (izvođenje predstave Alteranativna tumačenja: ’68 u režiji Ane Miljanić i tribina o brojnim poslovima koja je Pavićević obavljala na Bitefu i za njega), koncert B Matinée u izvođenju No Borders Orchestra, koga čine muzičari poreklom iz regiona i koji je spoj ozbiljne i elektronske, klupske muzike (biće izveden u klubu Dragstor), PQ na Bitefu, tribinsko predstavljanje srpskog paviljona s poslednjeg Praškog kvadrijenala i prikazivanje u Novom Sadu paviljona Severne Makedonije koji je pobedio na ovogodišnjem izdanju najveće svetske smotre scenskog dizajna. Teorijsku kontekstualizaciju umetničkog fokusa 53. Bitefa pružiće, po Medeničinim rečima, tribina Dejstva i dometi savremenih imerzivnih praksi koju će moderirati teoretičarka i rediteljka Irena Ristić, a u njoj učestvovati umetnici i teoretičari iz Engleske, Belgije, Brazila i Srbije.

Pored toga, najavljene su i promotivne aktivnosti koje nas očekuju i pre početka Bitefa: Delikatesni ponedeljak koji će se održati u KC Gradu, 09.09. od 19h, Kružok Milica magazina, „Investicija - institucija ljubav“, razgovor koji će se, na temu političnosti ljubavi takođe održati u KC Gradu 14.09. od 19h, „Bitefov otvoreni čas“, odnosno dve edukative tribine o Bitefu, savremenom pozorištu i društvenim tabuima koje će biti realizovane u Prvoj beogradskoj gimnaziji i na Fakultetu dramskih umetnosti. Predstavljena je i akcija sakupljanja reciklažnog otpada „RElove“ u cilju podizanja ekološke svesti, povezivanja zajednice i promocije recikliranja, a sve povodom prikupljanja i pripreme smeća koje se koristi u brazilskoj predstavi iz glavnog programa O mesu i betonu.

Više o promotivnim aktivnostima 53. Bitefa pročitajte na Bitefovom SAJTU.

Miloš Latinović se zahvalio Sekretarijatu za kulturu grada Beograda i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, kao i Kabinetu Vlade Republike Srbije čiju stratešku podršku Bitef ima. On je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je Bitef prepoznat kao manifestacija od prvorazrednog značaja za našu zemlju. Podršku su pružili i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke i Goethe-Institut Beograd, Francuski institut u Srbiji, British Council, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Ambasada SAD i Ambasada Belgije. Ovogodišnje izdanje festivala ostvareno je i uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Kao poklon Beogradu, Bitefu i ljubiteljima pozorišta, I&F Grupa i njen osnivač Srđan Šaper i ove godine odlučili su da podrže festival kao važan sponzor i partner Bitefa.

Latinović se zahvalio i Luci Beograd koja je ustupila prostor za izvođenje velikog dela programa i kompaniji Coca Cola Hellenic Srbija koja je s Bitefom više od decenije. Bitef su tradicionalno podržali partneri festivala MTS, Carnex i IT kompanija TeleGroup, brend Schweppes, kompanija Siemens, i prijatelji festivala Societe Generale Banka i Deloitte. Tu su i mnogi partneri i prijatelji koji će obezbediti smeštaj, prevoz, hranu za učesnike i tim, a biće prilike da svi uživaju i u njihovim proizvodima.

Održan prvi sastanak sa strip autorima na temu rezidencijalnog strip programa Francuske i Srbije

Razgovor sa domaćim strip autorima na temu prvog rezidencijalnog programa u oblasti stripa između Francuske i Srbije, koji je predviđen međudržavnim Sporazumom o saradnji u oblasti kulture i stripa koji je potpisan tokom posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Republici Srbiji 15. jula, održan je juče (u sredu), 28. avgusta u galeriji Francuskog instituta. 

O programu koji će se jednom godišnje održavati u Angulemu i Pančevu sa okupljenim autorima razgovarali su An Loren Viguru, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji koji je i inicijator projekta, Saša Rakezić (Aleksandar Zograf) strip autor, i Monika Husar, direktorka Agencije KomunikArt iz Pančeva, koja je partner na projektu.

Govoreći o projektu, An Loren Viguru osvrnula se na ideju koja je dovela do stvaranja ovakvog sporazuma, a to je kontinuitet Francuske ambasade i Instituta u Srbiji u višegodišnjem radu, sa ciljem da se pruži podrška domaćim strip umetnicima, i da se omogući razvoj ove oblasti umetnosti:

„Ideja koja stoji iza Sporazuma je da se pomogne srpskim strip umetnicima tako što će im se omogućiti veći prostor za rad. Moja želja je bila da neko iz Francuske koja ima veliko i ukorenjeno strip nasleđe dođe u Srbiju, i stekne uvid u strip scenu na ovim prostorima. Pozvali smo Pjera Lungeretija, generalnog direktora Međunarodnog centra za strip uz Angulema, koji je posetio Beograd i izložbu „Ona se budi“ mlade strip autorke Jane Adamović, i bio impresioniran radom srpskih strip umetnika i umetnica. Jedno od mesta u Francuskoj koje nudi dosta mogućnosti umetnicima je Angulem kao svetska „prestonica stripa“. To je jedan mikro sistem sačinjen od umetnika iz celog sveta koji je dovoljno veliki da ugosti sve strip autore. Razgovarali smo o mogućnosti osnivanja rezidencijalnog programa u Srbiji, i to je bila startna tačka u nastojanju da se nekolicini umetnika iz Srbije, pomogne da odu u Francusku, i stvaraju tamo u periodu od dva meseca.“

Za ovaj sporazum bio im je neophodan partner u Srbiji pa je, prema rečima An Loren, Francuski institu odabrao Sašu Rakezića (Aleksandra Zografa) i Agenciju KomunikArt iz Pančeva, kao logičan sled događaja s obzirom na višegodišnju strip saradnju Zografa i Francuskog instituta, i organizacione kapacitete Agencije KomunikArt, koja je specijalizovana za umetnost i kulturu. Pored toga, Grad Pančevo je izrazio spremnost da se priključi i sa zadovoljstvom učestvuje u realizaciji programa.

Saša Rakezić (Aleksandar Zograf) istakao je da u ovom sporazumu vidi nadu za strip umetnike u Srbiji da nastave da se bave devetom umetnošću:

“Poziv za učešće na ovom projektu vidim kao sjajnu priliku za one koji u ovom trenutku sede u svojoj sobi u Srbiji i razmišljaju kako je nemoguće baviti se stripom, kako ne postoje više razlozi baviti se ovom umetnošću jer podrazumeva posao koji iziskuje dosta truda i vremena, a slabo je plaćen. Osoba koja se bude prijavila na rezidencijalni program zaista će imati priliku da ode u zemlju gde postoji izuzetna strip tradicija, gde može da upozna prave profesionalce na ovom polju, ili jednostavno da upozna ljude koji nisu iz sveta umetnosti, nego samo vole strip.“

Zograf je dodao da je takođe bitno što i Srbija ima priliku da ugosti francuske autore jer je to divan način da se oni upoznaju sa Srbijom, i da kroz razgovor sa umetnicima iz Srbije i jedni i drugi uporede iskustva, i saznaju kako je to biti strip umetnik u ovim zemljama.

Monika Husar, direktorka Agencije KomunikArt koja je partner na projektu, izrazila je entuzijazam povodom učešća na ovom projektu:

„Mislim da možemo doprineti da svaki korak u rezidencijalnom programu bude javan i dostupan javnosti, medijima i ostalim zainteresovanima, posebno umetnicima. KomunikArt je zadužen za organizacione poslove na terenu, ali i promociju i predstavljanje projekta ne samo u Pančevu i Beogradu, nego u celoj Srbiji. Takođe me veoma raduje učešće Grada Pančeva, koji će sredstvima iz budžeta doprineti promociji strip umetnika i umetnica iz cele Srbije.“

Jedan od prisutnih strip autora, Igor Kordej, o rezidencijalnom projektu je rekao:

„Čini se da u situciji koja mi već neko vreme izgleda kao močvara, ovaj projekat predstavlja iskricu nečega što obećava da će krenuti ideja o razmeni, usklađivanju iskustava, umetničkih aspiracija između Francuske i Srbije i njenih autora.“

Inicijatorka projekta An Loren istakla je da će poziv za prijavljivanje na rezidencijalni program biti otvoren za sve - kako za profesionalce koji su već objavljivali radove, tako i za najmlađe koji tek ulaze u svet stripa. Odbor koji će vršiti prvu selekciju 5 kandidata iz Srbije činiće predstavnici Francuskog instituta u Srbiji, Grada Pančeva, Agencije KomunikArt i Saša Rakezić (Aleksandar Zograf), dok će konačnu reč imati stručni odbor u Angulemu.

Od naredne godine, strip autor iz Srbije boraviće u Angulemu dva meseca, dok će francuski umetnici u Pančevu boraviti mesec dana. Grad Pančevo obezbediće novac srpskim umetnicima da odu u Angulem, a Francuski institut u Srbiji pobrinuće se za sredstva potrebna umetnicima iz Francuske da dođu u Pančevo. Svi ostali materijalni troškovi obezbediće se apliciranjem za sredstva internacionalnih i nacionalnih fondova.

Cilj rezidencijalnog programa je jačanje umetničke, naučne, pedagoške i kulturne saradnje u oblasti stripa između dve zemlje. 

Foto: KomunikArt

SEDMA SEZONA KONCERATA “DŽEZ ZA DŽ” U DOMU OMLADINE BEOGRADA

Dom omladine Beograda nastavlja koncept upoznavanja publike za savremenom srpskom džez scenom, kroz serijal besplatnih koncerata “DŽEZ ZA DŽ” koji je započet 2013. godine. Jednom nedeljno, u redovnom terminu matinea subotom od 13 časova, posetioci će tokom septembra imati priliku da čuju kvalitetne domaće džez izvođače. Pored održavanja pažnje javnosti o delatnosti Beogradskog džez festivala i podrške domaćoj džez sceni, ovaj ciklus koncerata ima za cilj i negovanje dobrog muzičkog ukusa i stvaranje nove džez publike, posebno među mladima.

 

U susret jubilarnom, 35. izdanju Beogradskog džez festivala koji će od 22. do 28. oktobra pod sloganom “DŽEZ SVETKOVINA / JAZZ CELEBRATION” predstaviti velikane džeza i mlade snage na sceni, tokom septembra poklanjamo publici četiri odlična besplatna džez koncerta u Domu omladine Beograda.

Sedmi ciklus koncerata “Džez za DŽ” otvoriće 7. septembra subotički duet DHARMA – Jasna Jovićević (saksofoni, bas klarinet, spacedrum) i Armand Mesaroš (bas, procesor), koji izvode slobodno improvizovanu muziku, momentalno svirajući kroz interaktivnu razmenu. Naredna subota, 14. septembar, rezervisana je za nastup Kvarteta Miljana Mitrovića. Ovaj mladi džez pijanista i kompozitor trenutno priprema svoj prvi album, inspirisan tradicionalnim i modernim džezom, a publika programa “Džez za Dž” imaće ekskluzivnu priliku da premijerno čuje neke od kompozicija koje će biti objavljene naredne godine. U subotu, 21. septembra posetioci će slušati Kvartet Dragana Ćaline, pijaniste, kompozitora i profesora FMU, koji će predstaviti autorski debi album “Circle” (Metropolis Records). Poslednji koncert u ciklusu “Džez za Dž” uvek je posveta nekom od velikana svetske džez scene, pa će tako i program u subotu 28. septembra biti sasvim poseban muzički ugođaj. Osam mladih džez muzičara okupljenih u sastav Oktatonik (Anabela Aleksa – sopran, Iva Pažin – meco-sopran, Petra Leona Matiša – alt, aranžer, kompozitor, Viktor Tumbas – bariton, Ivan Radivojević – truba i fliglhorna, Stevan Milijanović – klavir, kompozitor, Boris Šainović – kontrabas i Miloš Grbatinić – bubanj), sa idejom izvođenja autorskih četvoroglasnih aranžmana uz pratnju instrumentalnog kvarteta, izvešće posebno pripremljen program „Unforgettable King“, posvećen stogodišnjici rođenja Net King Kola (Nat King Cole, 1919-1965).
Koncerti se održavaju subotom od 13 časova, na popularnom Zidiću Doma omladine Beograda, odnosno na Platou Milana Mladenovića (u slučaju loših vremenskih uslova, nastupi će biti u Domu omladine Beograda), dok će koncert 28. septembra biti održan u sali Amerikana DOB.

Tokom prethodnih šest godina u okviru programa “DŽEZ ZA DŽ”, Dom omladine je organizovao brojne koncerate, kako već renomiranih umetnika, tako i mladih nada srpske džez scene, među kojima su: Max Kochetov, Eyot, Luka Ignjatović Kvartet, Majamisty Trio, Beti Đorđević, Irena Blagojević, Milan Petrović Kvartet, Fish in Oil, Katarina Kačunković Trio, Stoiks, Loud Gretches, učenici džez odseka SMŠ “Stanković”, studenti Katedre za džez i popularnu muziku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, House Of Jade, Quantum Field, Katarina Kočetova, Miloš Čolović, Vladimir Tubić, Mona Nheili…

Najbolje predstave iz Sankt Peterburga u HNK Zagreb

XIII Međunarodni festival SANKTPETERBURŠKE POZORIŠNE SEZONE 

Od Kulturnikovog dopisnika iz Zagreba 


Od 12. do 17. septembra 2019. godine u Zagrebu će se održati XIII. Međunarodni festival Sanktpeterburške pozorišnene sezone. Publici će biti predstavljene četiri predstave vodećih pozorišnih reditelja iz Sankt-Peterburga, Severne prestolnice Ruske federacije, kao i izložba mladog ruskog umetnika, fotografa, Pavla Frančišina.


Na daskama HNK u Zagrebu imaćete priliku da vidite dramske predstave TARAS, LUDI NOVAC, TARTUFFE i baletsku predstavu SOLARIS.

Zahvaljujući festivalu, gledaoci će se upoznati s predstavama raznih žanrova i formi i tako pobliže upoznati suvremenu umetnost Sankt-Peterburga.

PROGRAM:

 
13. septembar  2019. u 19:30
Festivalsko pozorište Baltički dom

TARAS 
Drama u dva čina 
Predstavu prema motivima istorijskog romana Taras Buljba, Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, režirao je Sergej Potapov, mlada rediteljska zvezda, diplomac u klasi reditelja Marka Zaharova na Ruskom institutu za pozorišne umetnosti  u Moskvi. Potapov je i dobitnik Nacionalne pozorišne nagrade Zlatna maska. Prema rediteljevim rečima, tekst je u potpunosti osuvremenjen, no ima nešto i od Gogolja.

Predstava je poput ljuljaške, na kojoj se ne ljuljaju samo likovi, već i publika. Prvi čin je smelo zapleten, brz, spretno odigran, pevan i otplesan. Drugi čin sadrži niz ispovednih monologa koji plaše, razoružavaju i razotkrivaju celu priču. I čini se da samo jaka očinska ruka može zaustaviti ovaj vrtešku.
Trajanje predstave: 2 sata i 5 minuta (s jednom pauzom)
Ulaznice: https://www.hnk.hr/hr/prodaja/predstava/433/

14. septembra 2019. u 19:30
Državno dramsko pozorištee Prijut komedianta

SOLARIS
Baletska predstava u dva čina
 
Solaris je nastavak razmišljanja, započetih u istoimenom naučno-fantastičnom romanu Stanislava Lema. Glavno pitanje glasi:  Koja sila prethodi čoveku i određuje njegovo postojanje? Radnja se odvija na stanici Zemlja i u svemirskome prostoru. Odlazeći na međuplanetarno putovanje, čovek neizbježno uranja u istraživanje sopstvenog, unutaršnjeg svemira. Možda u njemu leži sila, neizbrisivo svetlo. Šest likova predstave istovremeno su delovi jedne osobe, otisci sećanja njene podsvesti. Prateći likove, gledalac shvata da je zapravo on glavni lik predstave.
Trajanje predstave: 2 sata i 30 minuta (s jednom pauzom)
Ulaznice: https://www.hnk.hr/hr/prodaja/predstava/434/

15. septembra 2019. u 19:30
Sanktpeterburško državno akademsko pozorište komedije  N. P. Akimov

 LUDI NOVAC
Komedija u dva čina
Lepotica Lidija Čeboksarova, koja je navikla da živi na visokoj nozi, ima mnogo obožavaoca, ali niko nije spreman da zaprosi izbirljivu devojku u lovu na bogatog muža, sve dok se skromni provincijalac Vasiljkov ne pojavi na horizontu. Prijatelji Čeboksarovih, koji žele da se našali sa Lidijom, predstavljaju Vasiljkova kao vlasnika rudnika zlata. Lidija prihvata Vasiljkovu ponudu, ali biva okrutno prevarena. Radnja predstave A. N. Ostrovskog podseća na Devojku bez miraza, samo su sve postavke drame predstavljene na smešan način. Posebna vrsta privremene rime čini zaplet i problematiku satire Ostrovskog relevantnima za današnjicu.
Trajanje predstave: 3 sata (s jednom pauzom)
Ulaznice: https://www.hnk.hr/hr/prodaja/predstava/435/


17. septembra 2019. u 19:30
Sanktpeterburško državno pozorište Masterskaja

Molijer TARTUF
Komedija u dva čina
Mlado peterburško pozorište Masterskaja izvesće predstavu Tartuf u režiji svog umetničkog direktora Grigorija Kozlova. Ovoga puta Tartuf je esteta, pesnik i muzičar. O je toliko šarmantan da ga niko uopše ni ne želi da posumnjia na neku laž i podlost. Međutim, on je istančano, profinjeno utelovljenje zla, koje opčinjava, potčinjava i pobeđuje, bezbrižno uklanjajući prepreke s puta. Molijereov Tartuf je komedija. I predstava teatra Masterskaja je komedija. U početku je sve vrlo smešno, no, zatim iznenada i odjednom sve postaje vrlo ružno. Ružno zbog uviđanja bespomoćnosti čoveka pred navirućom silom. Od beskonačnih mogućnosti zla. Od toga što će sve odvrteti krug života, i Tartuf će se vratiti. On je večan i neizbežan.
Trajanje predstave: 2 sata i 50 minuta (s jednom pauzom)
Ulaznice: https://www.hnk.hr/hr/prodaja/predstava/436/