KulturniK

понедељак, 29. јул 2019.

Predavanje Luke Lo Pintoa „Izložba kao jezik/prostor/činilac protivrečnih ideja, formi i iskustava“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu

Prvo predavanje u okviru kustoskog kursa „Šta kustosiranje može/treba da radi“ (WCSCD)

Četvrtak, 5. septembar od 18.00, Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Prvo predavanje u okviru kustoskog kursa „Šta kustosiranje može/treba da radi“ pod nazivom „Izložba kao jezik/prostor/činilac protivrečnih ideja, formi i iskustava“ održaće predavač Luka Lo Pinto, kustos bečkog muzeja „Kunsthalle“, u četvrtak, 5. septembra s početkom u 18 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Predavanja u okviru kursa koji se održava po drugi put su besplatna i otvorena za javnost. Kurs je zamišljen kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta, a cilj programa je da ojača buduće generacije kustosa i stručnjaka pomažući im da akumuliraju znanja i uspostave nove mreže i partnerstva kroz program.

Tokom prvog predavanja kustoskog kursa, Lo Pinto će razmatrati svoju kustosku praksu koja obuhvata različite uloge kustosiranja, pisanja, istraživanja, organizovanja izložbi, i objavljivanja knjiga, usredsređujući se na određeni broj izložbi koje je organizovao unutar i van raznih institucionalnih konteksta. U svom predavanju, on će se fokusirati na izvestan broj projekata koju su povezani sa njegovim trenutnim interesom za muzeje-kuće, istraživanje koje se kreće između originala i kopije, izložbu kao živi predmet, i dotaknuće, takođe, određeni broj izdavačkih poduhvata.

Luka Lo Pinto (1981) je kustos u bečkom „Kunsthalle“ muzeju. On je suosnivač časopisa i izdavačke kuće „Nero“. Njegov rad poprima divergentne oblike održavajući otvorenost kroz korišćenje raznovrsnih alata i pristupa, a sve to u skladu sa onime što svaki projekt zahteva. Organizovanje izložbi jeste način razvijanja izvesne situacije koja može imati višestruke tačke prilaza kako u vizuelnom tako i u konceptualnom smislu, nudeći posmatraču široki raspon mogućnosti i dozvoljavajući postojanje različitih narativa. Lo Pinto pristupa kustoskom procesu kao načinu preispitivanja različitih dela u njihovom odnosu jednog prema drugom, kako bi video šta će odatle proizaći. Isti stav oblikovao je njegovu aktivnost kao izdavača. Ta dimenzija međuprostornosti u odnosu na više disciplina bila je veoma značajna za njegovo obrazovanje.

U bečkom „Kunsthalle“-u, Lo Pinto organizovao je samostalne izložbe Natali di Paskije, Kamij Enro, Olafa Nikolaja, Pjera Bizmuta, Babete Mangolte, Šarlemanja Palestina, kao i grupne izložbe Publishing as an artistic toolbox: 1989-2017, More than just words, One, No One and One Hundred Thousand, Individual Stories i Function Follows Vision, Vision Follows Reality. Drugi kustoski projekti uključuju Io, Luca Vitone (PAC), 16th Art Quadriennale (Palazzo delle Esposizioni), Le Regole del Gioco (Achille Castiglioni Studio-Museum), Trapped in the closet (Carnegie Library/FRAC Champagne Ardenne), Antigrazioso (Palais de Tokyo); Luigi Ontani (H.C. Andersen Museum), D’après Giorgio (Giorgio de Chirico Foundation); Olaf Nicolai-Conversation Pieces (Mario Praz Museum). Njegovi tekstovi objavljivani su u sklopu mnogih kataloga i međunarodnih časopisa. On je priređivač izdanja Documenta 1955-2012. The Endless story of two lovers. Godine 2014, objavio je publikaciju koja funkcioniše kao vremenska kapsula pod naslovom 2014.

Kustoski kurs „Šta kustosiranje može/treba da radi“ je prvi međunarodni kurs za nove kustose koji će se ove godine održati po drugi put u Beogradu, a koji je osnovala Biljana Ćirić, nezavisna kustoskinja koja živi i radi u Šangaju od 2004. godine, i koja se istakla u mnogobrojnim tamošnjim projektima među kojima je i retrospektivna i prva izložba Joko Ono u Kini. Program ima za cilj da smesti kustosku praksu unutar specifičnog kontekstualnog okvira u regionu, istovremeno pružajući uvid u širi međunarodni okvir koji se odnosi na prakse izlaganja na teoretskom i praktičnom nivou. Projekat je zamišljen kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta, a sve u cilju okupljanja ključnih međunarodnih i lokalnih ličnosti koje se bave kustoskim diskursom, a koje su u mogućnosti da učesnicima i učesnicama pruže važna institucionalna znanja i mreže. U saradnji sa institucionalnim i korporativnim partnerima, namera projekta je da ojača sledeću generaciju kustosa i stručnjaka pomažući im da akumuliraju znanja i uspostave nove mreže i partnerstva kroz program.

Predavanje Luke Lo Pintoa biće održano zahvaljujući pomoći Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, partneru projekta.

Treće izdanje romana Jelene Lengold Odustajanje

Treće izdanje novog romana Jelene Lengold Odustajanje upravo je objavljeno u Arhipelagu. Prvo izdanje Odustajanja Arhipelag je objavio početkom u maja, a drugo u decembru prošle godine.

Roman Jelene Lengold naišao je na odličan prijem kod čitalaca i kritike, postajući jedan od najčitanijih novijih domaćih romana. U međuvremenu je održano i više od deset veoma posećenih predstavljanja knjige u Beogradu i gradovima u Srbiji.

Za roman Odustajanje Jelena Lengold je dobila Nagradu grada Beograda za najbolju knjigu u 2018. godini.

Odustajanje je uzbudljiva i zanosna priča o glavnoj junakinji u tri životna doba (devojčica, mlada žena, žena u zrelim godinama), o sećanjima na detinjstvo i odrastanje, kao i na minule i nezaboravljene ljubavi, o iskustvu pune zrelosti, o činjenicama intimne i porodične istorije koje se ne mogu potisnuti, ali se o njima mora pričati. Odustajanje je snažna knjiga puna preokreta i preispitivanja, pričana iznutra i vođena majstorskom rukom.

Jelena Lengold vešto pripoveda o junakinji koja nerazrešena sećanja detinjstva pretvara u entuzijastična iskustva mlade žene koja je iz malog grada odrastanja odavno prešla u veliki grad, da bi se čitava priča na uzbudljiv način razrešavala u njenim zrelima godinama, kada junakinja preispituje i sažima celokupno svoje iskustvo govoreći i o stvarima koje po pravilu ostaju prećutane. Taj susret junakinje sa pričom svog života predstavljen je sa napetošću po kojoj je prepoznatljiva proza Jelene Lengold.

Odustajanje se pojavilo petnaest godina posle prethodnog romana Jelene Lengold Baltimor. Drugo izdanje Baltimora objavljeno je 2011. godine takođe u Arhipelagu.

Između dva romana Jelena Lengold objavila je knjige priča Vašarski mađioničar, U tri kod Kandinskog i Raščarani svet, knjigu izabranih priča Pretesteriši me, knjigu pesama Bunar teških reči i knjigu izabranih pesama Izaberi jedno mesto.

Jelena Lengold nedavno je dobila i Nagradu čitalaca Evropske unije za najbolju evropsku priču.

Kulturno leto na Paliluli 2019 u avgustu

Manifestacija Kulturno leto na Paliluli 2019 u organizaciji Gradske opštine Palilula i CK „Vlada Divljan“ ulazi i mesec angust sa bogatim programom

U Tašmajdanskom parku biće održavane književne večeri i koncerti, zatim dečije predstave i predstave za odrasle, kao i besplatne projekcije filmova na otvorenom svakog petka. Deo programa tokom avgusta biće održan i na letnjoj pozornici CK „Vlada Divljan“ (ili, u slučaju lošeg vremena, na sceni „Stamenković“).

Kulturno leto na Paliluli 2019 – program za avgust

Tašmajdan

Četvrtak, 1. avgust (20:00) Književno veče: Vanja Bulić i Jelena Milenković
Petak, 2. avgust (21:00) Film: Stratton
Subota, 3. avgust (21:00) Koncert: Etno džez – Zvuci sveta
Nedelja, 4. avgust (11:00) Predstava za decu: Petar Pan i čarobna svetlost
Nedelja, 4. avgust (21.00) Predstava: Tražim muža
Petak, 9. avgust (21:00) Film: O bubicama i herojima
Subota, 10. avgust (21:00) Koncert: Ars Quartet
Nedelja, 11. avgust (21:00) Predstava: Deset naprema jedan
Petak, 16. avgust (21:00) Film: Otrovna ruža
Subota, 17. avgust (21:00) Koncert: Habanera Quartet
Nedelja, 18. avgust (11:00) Dečja predstava: Kapetan duge letnje plovidbe
Četvrtak, 22. avgust (20:00) Književno veče: Branislav Janković
Petak, 23. avgust (21:00) Film: Poslednji posao
Subota, 24. avgust (21:00) Koncert: Popular Opera
Nedelja, 25. avgust (21:00) Predstava: Pomahnitali
Četvrtak, 29. avgust (20:00) Književno veče: Aleksandra Mikata i Maja Vukadinović
Petak, 30. avgust (21:00) Film: Pod pretnjom
Subota, 31. avgust (21:00) Koncert: Duvački kvintet RTS-a

CK „Vlada Divljan“

Petak, 2. avgust (21:00) Predstava: Imamo dojavu
Subota, 3. avgust (10:30) Predstava za decu: Štrumfovi – drugarstvo
Subota, 3. avgust (21:00) Koncert: Bilja Krstić i Bistrik
Ponedeljak, 5. avgust (21:00) Pesničko veče: Valentina Novković
Sreda, 7. avgust (21:00) Predstava: Pinokio za odrasle
Četvrtak, 8. avgust (21:00) Nisam lud da umrem gladan
Petak, 9. avgust (21:00) Koncert: Ana Stanić i Ivana Peters
Subota, 10. avgust (19:00) Dečja predstava: Pinokio
Subota, 10. avgust (21:00) Pesničko veče: Goran Matić
Sreda, 14. avgust (21:00) Predstava: Gospođa ministarka
Petak, 16. avgust (21:00) Predstava: Kara tavan
Subota, 17. avgust (19:00) Dečja predstava: Čarobna mušmula
Nedelja, 18. avgust (21:00) Predstava: Milunka Savić
Sreda, 21. avgust (21.00) Predstava: Čorba od kanarinca
Petak, 23. avgust (21:00) Predstava: Brak za ručak
Subota, 24. avgust (19:00) Dečja predstava: Šašava lepotica
Subota, 24. avgust (21.00) Pesničko veče: Ljiljana Crnić i Danijela Vulićević
Sreda, 28. avgust (21:00) Predstava: Audicija – Kako sam dobila ulogu
Subota, 31. avgust (21:00) Koncert: Željko Vasić

Tom Burk: Na Paliću postoji lep vajb, prostor za razgovor i uživanje u okruženju

Jedan od članova žirija Glavnog programa na 26. Festivalu evropskog filma Palić, održanom od 20. do 26. jula, bio je britanski glumac Tom Burk. Ovaj 38-ogodišnji umetnik prisutan je na matičnoj sceni skoro par decenija, tokom kojih je odigrao brojne uloge u BBC-jevim TV produkcijama, ali i u nezavisnim i visokobudžetnim filmovima. Glumio je u filmovima Nikolasa Vindinga Refna, Rejfa Fajnsa, i mnogih drugih, scenu je delio sa Rajanom Goslingom, a na pozorišnim daskama sarađivao je i sa legendarnim Alanom Rikmanom.

U oštroj takmičarskoj konkurenciji, zajedno sa svojim kolegama Lorensom Tulijem, Martom Bereš, Alešom Pavlinom i Silasom Coumerkasom dodelio je nagradu Zlatni toranj za najbolji film ostvarenju „Jadnici“ francuskog reditelja Lađa Lija. Tomu Burku je ovo, kako smo saznali, bilo prvi put da se okušao u ulozi člana nekog festivalskog žirija.

Kakvi su vaši utisci o Festivalu evropskog filma Palić – o samoj lokaciji, publici, organizaciji?

Svi članovi žirija su primetili da, u poređenju sa drugim festivalima, ovde postoji veoma lep „vajb“. U smislu da postoji prostor za razgovor, za uživanje u okruženju, za razliku od drugih festivala gde samo jurite ovamo-onamo. To je bilo divno. Imali smo šansu da pričamo ne samo o filmovima koje smo gledali ovde, već i o svim ostalim filmovima, o životu, hrani, svemu. Išli smo i na plivanje na reci.

Da li vam je ovo prvi put da ste došli u Srbiju?

Nije. Pre nekoliko godina sam ovde snimao film „Look, stranger“, uglavnom u Novoj Varoši. Tu sam proveo nekoliko nedelja. Jako mi se dopalo. Tamošnji pejzaži su veoma neobični i interesantni, a upoznao sam i zaista divne ljude.

Koliko ste upoznati sa srpskom kinematografijom?

Iskren da budem, ne toliko. Generalno nisam baš veliki poznavalac svetskog filma. Znam Emira Kusturicu.

Da li ste imali prilike da ovde, na Paliću, upoznate neke filmske autore i glumce iz naše zemlje?

Upoznao sam Martu Bereš, koja je bila u žiriju. Bio sam i na retrospektivnoj izložbi (fotografija Mire Banjac, op.a.) gde sam pomislio da se radi o 50 različitih glumica, a onda sam shvatio da se sve vreme radi o jednoj. Osetio sam kako moram sada da pogledam i njen rad, između ostalih stvari koje moram da naučim o Srbiji.

Kakav je vaš utisak o ovogodišnoj selekciji festivala na Paliću?

Pogledao sam samo filmove iz takmičarskog programa, gde sam bio u žiriju. Voleo bih da sam pogledao još neki, ali mi je dva dnevno dovoljno, preko toga mi je previše. Ovi koje smo gledali podstakli su nas na veoma živu razmenu mišljenja.

Koji je objedinujući kvalitet za filmove iz glavne takmičarske selekcije?

Svi oni imaju svežu obradu teme, ako možda i nemaju svežu premisu na kojoj počivaju. Makedonski film („Bog postoji, ime mu je Petrunija“, op.a) je imao briljantnu polaznu tačku.

Da li ste i ranije imali iskustva kao član žirija, na nekim drugim festivalima? Kako ste se snašli?

Ovo mi je prvi put. Jednom prilikom su me pozvali, ali nisam mogao da se odazovem zbog posla. Svi ti radovi su značajni i svim autorima želite da napreduju. Najveći izazov je da budete zaista fer. Da ne razmišljate o tome kome je nagrada zaista potrebna, već ko je zaslužuje.