Na polovini ​epskog putovanja

Iz predstave Sneg, foto: Armin Smailović

 

Na pola smo Epic Tripa. Tokom prethodnih šest festivalskih dana publika je imala prilike da u okviru glavnog programa pogleda predstave iz Velike Britanije, Belgije, Slovenije i Srbije. 

 

Sinoć je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta s početkom u 20 časova mogla da pogleda izvođenje predstave Sneg, Talijateatra iz Hamburga, mladog reditelja turskog porekla Ersana Mondtaga, dok je danas u Ateljeu 212  na repertoaru predstava (Sa)Slušanje, iranskog reditelja Amira Reze, koja se bavi pitanjem položaja žena u muslimankom svetu. U subotu 30. septembra. u Narodnom pozorištu očekuje nas grand finale 51. Bitefa i spektakularna završnica epskog putovanja predstavom Istrebljenje, u režiji Ersana Mondtaga koja će svečano zatvoriti 51. Bitef.
 

Pored glavnog programa, u  Bitefovom Festivalskom centru i narednih dana, sve do zatvaranja festivala, odvijaće se niz interesantnih događaja iz pratećeg programa.
 

U okviru Bitef Polifonije mogli smo da pogledamo ili ćemo moći mnoštvo programa: predstave (Ne)Radno vreme, Scrape, Odlazni terminal, performance (Non)working hours, prezentacija Partnerstva za budućnost, događanje 24 sata Ljubav, hleb i priče…

Kembridžov uvod u pozorišnu režiju

 
U subotu, 30. septembra, u 12 časova

​

u

festivalskom centru​

​biće predstavljen Kembridžov uvod u pozorišnu režiju. Ova knjiga nepretencioznog naslova je opsežna teatrološka studija nastanka i razvoja pozorišne režije, pa je najpre vodič za posvećene i udžbenik za buduće pozorišne režisere. U knjizi se prati od antičkog pozorišta do Jaroslava Freta više od pedeset značajnih i uticajnih režisera. Cambridge University Press, veliki izdavač naučne literature, poverio je ovaj zadatak vrsnim teatrolozima Kristofer Ines i Mariji Švecovoj, koja je gošća ovogodišnjeg Bitefa.

 

Svakodnevno u toku trajanja  festivala na Bitefu deluje Radionica pozorišne kritike Sumnjiva lica. Inicijator radionice je Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije u okviru projekta Kritičarski karavan, koji podržava Ministarstvo i informisanja Republike Srbije

​, a vodi rediteljka i teatrologinja Bojana Janković. 

 

Kritički prikazi predstava sa glavnog programa se objavljuju na Bitefovom blogu. 

III Festival američkog nezavisnog filma: IndieBelgrade 2017.- Kejti kaže zbogom

Ovogodišnji festival nezavisnog američkog filma obrađuje mračnu stranu zemlje američkog sna. Na početku pozdravili smo se sa Marokom Popovićem, koji napušta funkciju filmskog programa Doma omladine Beograd, ali za sobom ostavlja dobro trasiran put i ostvarene rezultate.

Par filmova na početku obrađuje živote žena koje traže svoje mesto pod suncem. Prvi u nizu, koji otvara ovu smotru je „Kejti kaže zbogom“ (Kathie Says Goodbye), mladog reditelja u usonu, Vejna Robertsa, kojeg smo imali čast i da upoznamo i da s njim porazgovaramo. 

Ispiraciju je pronašao u koleginici koja se zvala kao junjakinja njegovog filma, a koja je na univerzitet došla u kelnerskoj uniformi. Kaže da je imao sreće na kastingu i da mu je za oko odmah zapala Brtitanka, Oliviju Kuk, koju je posle ovog filma prisvojio i slavni Stiven Spilberg.

Kaže da su film izneli glumci, koji su u njega uneli ne samo svoje emocije i energiju nego i ponešto dolarskih novčanica. Film je odlično primljen u Evropi, a u centralnoj Americi, po njegovim rečima, projekciju napusti 20 % publike, a još ponešto posle scene silovanja. Definitivno radi po evropskim standardima, i za jednog Amerikanca deluje da mu profit nije na prvom mestu. 

Film nas vodi u američku zabit, tamo negde u Arizoni, gde postoje samo kafana, policijska stanica i automehaničarska radnja. Gde ljudi životare, bespogovorno prihvatajući nametnutu sudbinu. Upoznajemo prostodušnu devojku koja živi s nezaposlenom, problematičnom majkom i pored konobarsianje pruže seksualnu utehu putnicima namernicima i susedima, kako bi popravila porodično slabo finansijsko stanje. Mašta o velikoj, pravoj ljubavi i odlasku u San Francisko, za šta špara novac. Da li će joj se ostvariti snovi? 

Reditelj Vejn Roberts je upravo završio snimanje novog filma sa Džoni Depom, tako da je pitanje da li i njega snovi vode od nezavisnog filma ka Holivudu. Bila bi šteta. Snimio je mračan, ali zanimljiv film, a kako rado će razmeniti iskustva sa svim zainteresovanim u subotu, 30. septembra tačno u podne u Velikoj sali Doma omladine. 

Danas će publika imati priliku da odleda film i da zatim pogleda “BUĐENJE LILIT ” (Lilith’s Awakening), Monike Demeš, horor čiji je umetnički supervizor Dejvid Linč. Snimljen u Ajovi, ovaj “linčovski” crno-beli rimejk Drakule, nas “plaši onim za čim žudimo”. Direktor fotografije Gregor Kresal (amerikanizovan Slovenac) će biti prisutan i posle filma odgovarati na pitanja gledalaca o filmu, ali i o radu sa Dejvidom Linčom.

Sledi, zatim, hipnotički dokumentarac “DEJVID LINČ – UMETNIČKI ŽIVOT”, premijerno prikazan u Veneciji, u kome veliki autor sugestivno pripoveda o svom detinjstvu, fantazmagorijama i umetničkom sazrevanju.

Сећање на… Љубиша Самарџић (1936-2017)

Ревија филмова великана српске и југословенске кинематографије Љубише Самарџића

Љубиша Самарђић - Смоки рођен је 19. новембра 1939. године у Скопаљу. Потиче из рударске породице. Отац му је радио у руднику Јелашница код Нишке Бање. Када је имао једанаест година, умире му отац, те он мора да издржава породицу. 

 

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11. Од 1. до 4. октобра 2017.

Недеља, 1.10.

15.00 ПЕШЧАНИ ГРАД (ЈУГ, 1962)
Peščeni grad
ул: Јанез Албрехт, Милена Дравић, Љубиша Самарџић
р: Боштјан Хладник

17.00 ДАНИ (ЈУГ, 1963)
ул: Олга Вујадиновић, Љубиша Самарџић, Вјекослав Афрић
р: Александар Петровић

19.00 ПРЕКОБРОЈНА (ЈУГ, 1962)
ул: Милена Дравић, Љубиша Самарџић, Борис Дворник
р: Бранко Бауер

21.00 ШТИЋЕНИК (ЈУГ, 1966)
ул: Љубиша Самарџић, Шпела Розин, Станислава Пешић
р: Владан Слијепчевић

Понедељак, 2.10.

15.00 ДИВЕРЗАНТИ (ЈУГ, 1967)
ул: Раде Марковић, Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић
р: Хајрудин Крвавац

17.00 ЈУТРО (ЈУГ, 1967)
ул: Љубиша Самарџић, Милена Дравић, Неда Арнерић
р: Пуриша Ђорђевић

19.00 ПРЕДСТАВА ХАМЛЕТА У МРДУШИ ДОЊОЈ (ЈУГ, 1974)
ул: Раде Шербеџија, Милена Дравић, Љубиша Самарџић
р: Вељко Булајић

21.00 БИТКА НА НЕРЕТВИ (ЈУГ, 1969)
ул: Јул Бринер, Франко Неро, Љубиша Самарџић
р: Вељко Булајић

Уторак, 3.10.

15.00 СПЕЦИЈАЛНО ВАСПИТАЊЕ (ЈУГ, 1977)
ул: Славко Штимац, Беким Фехмиу, Љубиша Самарџић
р: Горан Марковић

17.00 ТАМО И НАТРАГ (ЈУГ, 1977)
ул: Душан Јанићијевић, Милена Дравић, Љубиша Самарџић
р: Александар Петковић

19.00 АВАНТУРЕ БОРИВОЈА ШУРДИЛОВИЋА (ЈУГ, 1980)
ул: Љубиша Самарџић, Миодраг Петровић Чкаља, Бора Тодоровић
р: Александар Ђорђевић

21.00 САВАМАЛА (ЈУГ, 1982)
ул: Љубиша Самарџић, Синиша Ћопић, Данило Лазовић
р: Живорад Жика Митровић

Среда, 4.10.

15.00 МОЈ ТАТА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ (ЈУГ, 1982)
ул: Љубиша Самарџић, Милена Дравић, Борис Дворник
р: Милан Јелић

17.00 АНЂЕО ЧУВАР (ЈУГ, 1987)
ул: Љубиша Самарџић, Јакуп Амзић, Неда Арнерић
р: Горан Паскаљевић

19.00 ПОЛИЦАЈАЦ СА ПЕТЛОВОГ БРДА (СРЈ, 1992)
ул: Љубиша Самарџић, Милена Дравић, Светлана Бојковић
р: Михаило Вукобратовић

21.00 НЕБЕСКА УДИЦА (СРЈ, 2000)
ул: Небојша Глоговац, Ана Софреновић, Иван Јевтовић
р: Љубиша Самарџић

 СВЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ СУ БЕСПЛАТНЕ

 

U najudobnijim i najluksuznijim cipelama u bisokop stižu "Manolo:Kralj cipela"

Mislili ste da je biti šuster lako. Odete da vam stavi flekice, malo razgazi nove neudobne cipele koje iritiraju kurje oko, blokeje već više niko ne stavlja. Da im uradi generalnu pred sezonu kiša. 

Pred vama je portret čoveka, Manola Blanika koji je od cipele napravio čistu umetnost. Večno je pitanje kome žena pridaje više pažnje svojim cipelama ili svom dragom? 

Manolo Blanik cipele su „bolje od seksa“ rekla je Madona osamdesetih, verovatno tešeći se, nezadovoljna svojim ljubavnim životom. A možda je to i odgovr na gore postavljeno pitanje. Ana Vintur, urednica Voga nosi isključivo manolice, i ne seća se kada je “poslednji put nosila cipele nekog drugog dizajnera“, a ni ne gleda ih. 

Keri Bredšo ih je proslavila u seriji „Seks i grad“. Manolo i njegov rad koji je ženske cipele pretvorio u umetnost inspirisao generacije dizajnera da ga slede. Preko Gučija, Prade do imena sa nezavisne scene Manolo je imao ključnu i vodeću ulogu u razvoju svetske modne scene.  

Film "Manolo: kralj cipela" je ljubavna priča o neobuzdanoj ljudskoj strasti za svojim poslom. U filmu otkrivamo Manolov neverovatan uspon od dečaka sa udaljenih Kanarskih ostrva do svetske ikone luksuzne obuće i aksesoara koji je pomerio granice dizajna obuće i kojeg zvezde iz modnog sveta smatraju najboljim proizvođačem cipela XX i XXI veka. 

Kao jedan od najuticajnijih kreatora i proizvođača cipela, u biografskom filmu “Manolo: Kralj cipela” hvaljen je od Rijane do urednice Voga, Ane Vintur. On je umetnik koga porede sa Bodlerom, koji je stvorio potpuno novu kategoriju obuće – cipele kao formu umetnosti i luksuzni brend “Manolo”.

Čuveni modni novinar, reditelj filma Majkl Roberts u ovom dokumentarnom ostvarenju istražuje šire teme kao što su priroda izdržljivosti, moć kreativnosti i važnost samopouzdanja. Konačno, njegova priča o najvećem svetskom dizajneru cipela će osvetliti činjenicu da je umetnost vitalna za modu, te da inovacija i umetnički rad zahtevaju doživotnu posvećenost i strast kakvu Manolo poseduje!

Manolo Blanik rođen je 1942. na Kanarskim ostrvima gde otkriva svoj zanat i interesovanje. Otac mu je bio strogi Čeh, a uz majku Špankinju naučio je kako da izradi savršene espadrile. Dugo je živeo u Londonu i na jugozapadu Engleske, gde poseduje dve kuće u kojima čuva između 25. i 30. hiljada pari prototipa Manolica. Više ih i ne broji.

Reditelj Roberts je prvi filmski umetnik koji jeimao čast da provirio u svetski fabulozan cipelarnik.
 

“Ja ne živim u kući. Ja živim u muzeju cipela! Ili ne! U mauzoleju cipela, to je još bolje“, priča Blanik i dodaje kako je prilikom neke poplave ‘izgubio 30 pari’. O cipelama govori kao da je reč o ljudskim bićima, gotovo članovima porodice.

Blanik se istakao 70-ih godina nakon što ga je Dajani Vrilend, koja je tada bila na čelu časopisa Vogue, ohrabrila da svoje skice pretvori u nosive cipele. Nakon što je izrađivao obuću za engleskog dizajnera Osija Klarka, Manolo Blanik 1973. godine otvora svoj butik i tokom godina postaje jedan od glavnih proizvođača cipela u industriji.

“Ne zaljubljujem se u ljude, zaljubljujem se u cipele”, priznaje Manolo.

 

Film "Manolo: The Boy Who Made Shoes for Lizards", premijerno prikazan 15. septembra u Nju Jorku, i nudi jedisntven uvid u život i karijeru sedamdesetčetvorogodišnjeg španskog dizajnera, koji je zaista "karijeru" započeo praveći cipele za guštere, od omota "kedberi" čokoladica, kada je bio dete na Kanaraskim ostrvima.

Film u režiji čuvenog modnog novinara Majkl Robertsa donosi i prepliće istorijske snimke i   intervjue sa velikim zverkama modne industrije, od Ane Vintur, Palome Pikaso, Iman, preko Naomi Kembel, Karli Klos do Rijane, koje govore o značaju Blanikovog rada za svet mode. 

“On je kralj cipela,“ rekla je Naomi Kembl, a Iman nastavlja: “Manolo Blanik i manolice su jedno. Svaka žena to zna. I moja ćerka zna što su manolice."

Iako govori pet jezika i ima odgovor na svako pitanje, isprva je rekao ne snimanju filma o njemu i njegovom radu. Ipak zbog reditelja koji mu je dugogodišnji prijatelj konačno je pristao, a mi imamo priliku da zavirimo prvi put u najfiscinantniji svetski cipelarnik i inspirišemo se strastvenim radom čuvenog dizajnera. Ovo ostvarenje donosi priču o čoveku koji je potpuno obuzet radom kojem je posvetio čitav život.

 "Najveću radost u životu pričinjava mi da provodim vreme u fabrici, znate", ne stidi se da prizna Blanik: "Tužno je reći tako nešto, ali to je jedino što volim."

Ovaj dizajner je izjavio da nakon njegove smrti neće više biti novih modela sa čuvenim potpisom "Manolo Blanik". Taj brend "neće predati u nasledstvo" nekim novim dizajnerima. 

Posle njega, ostaće samo njegov rad. Zato ne propustite ovaj fascinantni dokumentarni film koji dolazi u 2i distribuciji u domaće bioskope od 5. oktobra!

Dionis piše Bitefu

Dionis je presavio tabak i lično izrazio zahvalnost Bitefu... na pola puta epskog putovanja. Prepisku prenosimo u celosti.

 Dragi Bitefe,

Neizmerno vam hvala na gostoprimstvu. Ne smatramo sebe bogovima, ali smo tokom ovih nekoliko dana bili tretirani na upravo takav način: obasuti poštovanjem i ljubaznošću, obiljem i podrškom – kako na sceni tako i iza nje. Vaš moćni tim koji je izdržao predstavu dugu 24 sata, priuštivši publici luksuznu posetu planini Olimp, zaslužuje svu našu ljubav. Zauvek ćemo vas čuvati i u sećanju i u srcu! Apsolutna nam je čast i zadovoljstvo što smo zajedno sa vama istrčali taj ludi, ludi, ludi maraton. Gajim ogromno poštovanje prema svima vama u Bitefu koji ste nam omogućili da odigramo ovu predstavu, jer znam da to nije nimalo lako! Svetu je potrebno više ljudi poput vas, da tako snažni i predivni brane bedeme savremene umetnosti. Bili ste neodoljivi, ludi, zabavni, hrabri, puni energije i podrške.

Želim vam svu sreću u nastavku festivala.

Ne zaboravite da pijete vino i da se ponekad malo prepustite ludilu. Bitefe, ostani zauvek tako seksi!

Hvala vam za sve,

Dionis

A Bitef mu odpozdravlja: 

Dragi Dionise,

Samo da vam javimo da je posle vaše božanske posete jednom gradu koji se nalazi na dalekom severu u odnosu na Tebu, vaš kult zadobio brojne sledbenike. I muškarci i žene trče ulicama i, pijući vino, izvikuju neke čudne stvari i vode ljubav na javnim mestima.

I da vam na pamet nije palo da tvrdite da nas nisu posetili bogovi! Mi smo uvereni da su nam se predstavili niko drugi do pravi pravcijati bogovi umetnosti.

Hipnotisani i iscrpljeni, ljudi neprestano uzvikuju: „Svakome je potrebno malo ludila!“

Hvala vam!