Izložba: ALBREHT DIRER I NJEGOVI SAVREMENICI - TRIJUMFALNA POVORKA CARA MAKSIMILIJANA I

 

Lokacija: Konak kneginje Ljubice

Muzej grada Beograda je ove jeseni domaćin internacionalne izložbe Albreht Direr i njegovi savremenici – Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I, Istočnoslovačkog muzeja iz Košica. Izložba, koja je do sada predstavljena u više od deset gradova Evrope, svečano je otvorena  4. septembra 2015. godine u Konaku kneginje Ljubice.

 

Domaća javnost ima jedinstvenu priliku da se u svom glavnom gradu, u Muzeju grada Beograda, upozna sa grafičkim ostvarenjima jednog od najbrilijantnijih stvaralaca renesanse, nemačkog umetnika Albrehta Direra, ali i sa delima njegovih učenika i savremenika, poznatim imenima nemačke i italijanske grafike, Hajnriha Aldegrefera, Albrehta Aldorfera, Luke Kranaha Starijeg, Markantonija Raimondija i drugih.

Izložbu čini 138 grafičkih listova, koncipiranih u dve celine. Prvu celinu predvodi grupa od 20 dela Albrehta Direra i 74 prvorazredna grafička ostvarenja njegovih savremenika. Drugi deo, Trijumfalnu povorku cara Maksimilijana I, ilustruju 44 lista čuvene kompozicije nastale po nalogu samog cara, koji je želeo da očuva slavu carskog doma Habzburgovaca. Dizajn i realizacija bili su povereni najboljim umetnicima tog vremena – Albrehtu Direru i njegovim učenicima i savremenicima.

 

Ono što je meni bilo intrigantno je veća crna površina na pojedinim slikama. Pitao sam i dobio ljubazan i iscrpan odgovor da su dela stvarana za vreme cara Maksimilijana I, a da su štampana za života njegovog unuka. Na tim površinama bio je planiran tekst, koji nikad nije unet, pa je samim tim postao bespredmetan.





 

  

Srušiti i iznova izgraditi

Samostalna izložba slovenačke umetnice Jasmine Cibic “Srušiti i iznova izgraditi” otvorena je  11. septembra u 19 časova u Salonu MSU. Bavi ise straživanjem kako umetnost i arhitektura mogu da posluže kao sredstvo moći svakog političkog uređenja. Sastoji se od performativne instalacije i istoimenog filma koji je za ovu priliku sniman u Palati Srbija.

Reč je o trećem poglavlju većeg rada pod nazivom Spielraum na kome umetnica radi godinu dana: prvi deo prikazan je u Ludwig Muzeju u Budimpešti, a drugi u Međunarodnom grafičkom likovnom centru u Ljubljani.

Ambijent i enterijer zgrade sa konferencijskom salom i salonima jugoslovenskih republika, poslužio je kao scenografija filma koji prikazuje razgovor četiri lika - ideološke varijacije Majke Države: Graditelj nacionalnog identiteta, Pragmatičar, Konzervator i Umetnik/Arhitekta. 

Fiktivni likovi (četiri žene) izgovaraju citate raznih svetskih političara, poput Staljina, Musolinija, Hitlera, Tita, kao i Ronalda Regana, princa Čarlsa, Džona Kerija, o građenju nacionalnog identiteta i o tome zašto neke građevine treba srušiti, rekonstruisati ili im promeniti namenu. Reč je o izjavama preuzetim iz dokumenata i političkih rasprava od početka  XX  veka do danas, što ukazuje na univerzalnost i bezvremenost paradoksa nacionalne i ideološke reprezentacije i njenih ikona.

Današsnja palata "Srbija", a nekadašnja zgrada SIV-a izabrana je kao lokacija za snimanje filma, jer ilustrativno ukazuje na pitanje šta se događa jednoj ikoni nacionalne baštine kada izgubi svaku mogućnost (re)prezentacije. Nekad pozornica nove svetske politike, danas predstavlja zaštićeni istorijski spomenik koji služi za diplomatske protokole: lišena glumaca, sama pozornica postaje glumac, i upravo tu pozornicu umetnica razmatra u projektu Srušiti i iznova izgraditi.

Jasmina Cibic (Ljubljana, 1979) je poznata slovenačka umetnica koja živi i radi u Londonu. Bavi se analizom specifičnog nacionalnog, političkog, kulturnog i umetničkog porekla, stvarajući karakterističan, sebi svojstven jezik. Koristi medij filma, instalacije, objekta i fotografije. Predstavljala je Republiku Sloveniju na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, nakon čega je doživela međunarodni uspeh. Učestvovala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama. Dobitnica je brojnih nagrada među kojima su nagrade Bevilacqua la Masa iTrend za izuzetna postignuća u vizuelnoj umetnosti u Sloveniji.

Kustos izložbe je kustos Salona MSU Una Popović. Izložba traje do 25. oktobra, svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom.

U okviru pretposlednjeg dana izložbe “Srušiti i iznova izgraditi”, Muzej savremene umetnosti organizuje razgovor sa umetnicom Jasminom Cibic i kustosom britanskog BALTIC centra za savremenu umetnost Alesandrom Vinćetelijem u subotu, 24. oktobra u 13h u Salonu MSU (Pariska 14).

Tokom razgovora, Vinćenteli će se osvrnuti i na ranije projekte Jasmine Cibic u kojima se bavila pitanjem odnosa ideologije i arhitekture. On će razmotriti i ulogu performansa, koji je postao neizostavan deo novijih projekta umetnice. Razgovor je na engleskom jeziku.

Alesandro Vinćenteli (Alessandro Vincentelli) više od 10 godina radi kao kustos u Odeljenju za izložbe i istraživanja BALTIC centra za savremenu umetnost (BALTIC Centre for Contemporary Art), Gejtshed, Ujedinjeno Kraljevstvo. Njegov rad neposredno je vezan za istraživanje u oblasti savremene umetnosti, ali i nasleđa modernizma. Bio je kustos velikog broja samostalnih izložbi poput izložbe priznatih britanskih umetnika Elizabet Prajs i Stiva Mekvina, kao i mnogih drugih. Izložbu Davida Maljkovića “Sources in the Air” organizovao je u saradnji sa Van Abbe muzejom iz Ajdhovena. Od skorašnjih međunarodnih projekata naročito se ističe “They Used to Call it the Moon” (2014), koji je bio svojevrstan izložbeni hit u Ujedinjenom Kraljevstvu prošle godine. Za mesec dana pri BALTIC centru otvara se izložba britanskog skulptora Brajana Grifitsa pod nazivom “BILL MURRAY: a story of distance, size and sincerity”, čiji kustos je Vinćenteli. 

Snežana Petrović: Paralelna dimenzija

 

U Galeriji "Izlozi" , FLU-a, traje izložba doktorskog umetničkog projekta autorke Snežane Petrović, pod nazivom:

 "Paralelna dimenzija - Fikcija kao procesuirana stvarnost".

 Glavni predmet interesovanja u ovom istraživačkom radu je sfera socijalne psihologije i mas-medija, sa posebnim akcentom na savremene probleme duhovnog ropstva koje rezultira neurozama, strahom i opštom apatijom. U fokusu dugogodišnjeg istraživanja Snežane Petrović je čovek kao homo spektator – posmatrač i upijač. Likovna poetika doktorskog umetničkog projekta Paralelna dimenzija – Fikcija kao procesuirana stvarnost produbljena je novom dimenzijom koja upotpunjava njene prethodne cikluse Čekanje i Neistraženi svet. Ovaj projekat se bavi problemima neistraženog u polju tajanstvene psihologije ljudskog uma, prikrivenim štetnim uticajima mas-medija, štampe, reklama i načinima njihove skrivene kontrole nad masama.

Elementi koje autorka koristi u svom radu dolaze iz prirode i naše neposredne okoline, procesuirani na osnovu fotografija i korišćeni za stvaranje njenog individualnog imaginarnog sveta paralelne dimenzije. Idejni koncept projekta realizovan je umetničkim radovima koji sa jedne strane prezentuju klasičan pristup umetničkoj grafici, u pitanju su grafike rađene u tehnici mecotinte, dok je sa druge strane ideja prezentovana uz pomoć savremenih štamparskih metoda na modernim materijalima, u pitanju su digitalni printovi na pleksiglas pločama realizovani kao 3D objekti. Paralelni način rada u klasičnoj grafičkoj tehnici mecotinte i savremena tehnološka mogućnost digitalne štampe na modernim podlogama kao što je pleksiglas ploča zajedno upotpunjuju cilj daljeg istraživanja autorke iz oblasti savremene grafike.

Izložene su grafike i pleksiglas objekti. 

Snežana Petrović, rođena 16. septembra 1977. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, 2004. godine na odseku Grafika u klasi profesora Milana Stanojeva, a magistrirala 2008. godine u klasi profesora Radovana Jandrića. Doktorant je na Fakultetu likovnih umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu, smer grafika pod mentorstvom profesora Žarka Smiljanića. Dobitnica je nekoliko priznanja za svoj rad u zemlji i inostranstvu od kojih se izdvaja Specijalna nagrada žirija na X međunarodnom bijenalu grafike Premio Acqui 2011, u Italiji. Do sada je učestvovala na više od 70 grupnih i realizovala deset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Od 2008. godine radi na Akademiji klasičnog slikarstva Univerziteta Edukons iz Sremske Kamenice, gde je 2012. godine izabrana u zvanje docenta na predmetu Grafika.