Gostovanje Klaudija Magrisa u Beogradu- Duboki virovi lepog plavog

U galeriji “Artget” Kulturnog centra Beograda, u gradu s obalom dugom preko 270 kilometara u četvrtak, 22. aprila u 19 časova gostovao je poznati evropski i italijanski književnik Klaudio Magris, čija je dela objavila izdavačka kuća "Arhipelag". Radi se o knjigama "Mikrokosmosi", "Nagađanje o jednoj sablji" i "Vi ćete, dakle, razumeti". Germanista, profesor, putnik, pisac i dugogodišnji kolumnista najuticajnijeg italijanskog dnevnika "Corriere della Sera" rođen je u Trstu, pograničnom gradu. Teme njegovog dela su jedan grad (Trst), jedna reka (Dunav) i jedno more (Mediteran), svojevrsni simboli amalgama kultura. No vratimo se na početak...

Krajem osamdesetih, kada su prvi vetrovi krvave bure već duvali Balkanom, “Grafički zavod Hrvatske” objavio je njegov roman "Dunav". Sjajna knjiga, u kojoj svaka reč teče poput istoimene moćne reke, reke koja spaja različite narode, kulture, reke evropske ideje i njene mukotrpne istorije, jednom rečju, reke života, života koji veliča i slavi. Poslednjih nekoliko stotina hiljada godina od pleistocena, velikog ledenog doba, u kojem se Dunav rodio, eho vekova iščitava istoriju zapisanu na njegovim obalama. Vode ove reke nose mir i spokoj. Spram snage njegovog toka, sve ostalo su samo sitnice. I stoji tu, poput starog mudraca, godspodara vremena i prostora. U tišini pripoveda o rimskim putevima i moćnim vladarima. U suton po Dunavu se razliva Sunce, poput kantarionovog ulja, a onda isto tako iznenada nastaje večernja magija; mračne, dunavske obale i poput indiga plavo nebo, venčanje Dunava i kosmosa. Trenutak kasnije sve dobija boju crnog somota, a zvezde bljesnu poput ukrasa od štrasa. Isto tako, Kaludio Magris u svom romanu “Dunav” s poštovanjem i sjajnim humorom plovi Dunavom od njegovog izvora, malog poput slavine, do delte, gde nestaje u vodama Crnog mora.

“Dunav je zaista bio granica između austrougarskog carstva i kraljevine Srbije. Godine 1903. stric baka Anke, vojnik u gardi kralja Aleksandra Obrenovića, nekoliko sati pre atentata na vladara, kojem je on, do kojeg su doprle glasine, nije usudio ni usprotiviti ni pristupiti, već je odbacio uniformu i bacio se u Dunav. Izvadili su ga, nizvodno, mađarski carinici te je ostatak života proživeo, kao srpski dezerter osuđen na smrt,u Beloj Crkvi, pod zaštitom austrougarskog dvoglavog orla”

(“Dunav”, Klaudio Magris)

Naš se državni brod sve žešće ljuljao i iz potpalublje su istrčali pacovi i zaigrali svoj vampirski ples. Posrali su se na sebe, svoje zemlje, reku Dunav i našu glamuroznu Evropu. Nastupilo je vreme gluposti, koje nas, na različite načine i na različitim nivoima prati do dana današnjeg. Jasno je da se u takvom mraku, nije mogla nabaviti Magrisova knjiga. bila je suviše subverzivna.

A onda, pre optrilike dve godine, na zemuskoj teškoj perifeiji, tamo gde je nikao prvi beogradski buvljak, ugledah je među gomilom drugih knjiga. Uzbuđeno je uzeh i glumeći ravnodušnost, upitah prodavca pošto je.

“Sto dinara”, odgovori on uz šeretski osmeh, otkrivajući zlatni zub. Izvadih novac i dadoh mu bez reči. Otac me pogleda s prekorom, zamerajući mi što se nisam cenjkao. Zadovoljno sam gledao, kako sujeverni trgovac mojim novcem baja preostalu robu, izvodeći drevni jevrejski ritual. Znao sam da me ne bi odbio ni da sam mu ponudio manju sumu. Ipak, bio sam prva mušterija tog prohladnog, maglovitog jutra, a on se ne odbija.

“Dao bih i dvesta”, rekoh odsečno ocu. 

E sinoć je autor, te, za mene kultne knjige, modernog epa o ujedinjenoj Evropi bio sa nama, spreman da sa nama podeli svoje ideje i svoje radosti.

No ne lezi mraže. Neki su na ovo književno veče s drugačijim ciljem Lična promocija, tako karakteristična za proviciju, kulturnu provinciju u koju su nas bacili probisveti i bitange devedesetih, šireći umobolne ideje krvi i tla, etničkih granice u koje će, poput zatvora, uterati svoje nacionalno stado.

E jedan takav, nazovimo ga nabeđeni intelektualac, obrati se Magrisu i upita ga kako da mu se obraća da li na engleskom ili nemačkom. Nimalo se ne obazirući na to, da možda, neko u publici neći moći da prati njihov razgovor i da time zloupotrebljava vremene svih prisutnih. Spremio se čovek za verbalni obračun. I doneo svoj pismeni rad. O genezi imena Dunav i hemijskom sastavu njegove nekad plave, a danas mutne, neekološke i nepatriotske vode. Napokon je završio, na šta mu je uvaženi gost, s tolerancijom dostojnom razapetog Isusa, objasnio da se nije bavio istorijom, već idejom. Da je roman “Dunav” sentimentalno putovanje ovom rekom. Kao što je Dostojevski dozvolio svom Miškinu, da se iz Švajcarske, u kojoj mnogi vide veličanstvene planine, raskoš i bogatstvo, video običnog magarca koji pase!”

“Neko vidi granicu kao barijeru”, nastavio je Magres, “nešto što odvaja i sprečava komunikaciju među ljudima”. Osetio je to jer je rođen 1939. godine, a i danas živi u Trstu.

Da li je pišući "Magbet" Šekspir pisao o Srbima?

Švedsko kraljevsko dramsko pozorište iz Štoholma donelo nam je u Beograd krvavi duh Magbeta u minimalističkoj scenografiji, koja je još više naglašavala užas rata i ubistva. Stefan Valdmer Holm je napravio moderno, suptilno i autentično viđenje ove Šekspirove najkrvavije tragedije.

Ljudska opsesija moći i uništavanje humanosti radi toga, vodi u vrtlog ludila, zločina, rata i smrti.

Izvrsna Lena Endre kao Ledi Magbet, zaslepljena mogućnošću da stekne moć, postaje svirepa i hladna, a scena kada ona, sasvim luda, gola i krvava maše lampom po praznoj sceni, predstavlja i najsnažniji deo predstave. 

Muški likovi se kreću kroz klanicu rata obučeni u šinjele, mada radnja nije precizno vremenski određena. Vreme kad tanatos pobedi eros, a na zemlji nastupi mrak i strah. 

Kada žena oslepi od silne želje za vlašću, gubi atribute ženstvenosti i od muža napravi oružje svoje pohlepe i okrutnosti. Sve asocijacije nas vraćaju u, našu ne tako davnu, prošlost, koje se, nažalost, ni danas nismo rešili.

Nažalost predstava se pratila pomoću titla, koji se nalazio visoko iznad scene. Njegovo praćenje, značilo je propuštanje dešavanja na sceni. Jasno je da još nismo bogati da možemo pratiti ovakve događaje pomoću prevodioca i slušalica, pa je  sjajna prestava time  izgubila na punom sjaju.

Švedsko kraljevsko dramsko pozorište iz Štoholma donelo nam je u Beograd krvavi duh Magbeta u minimalističkoj scenografiji, koja je još više naglašavala užas rata i ubistva. Stefan Valdmer Holm je napravio moderno, suptilno i autentično viđenje ove Šekspirove najkrvavije tragedije.
Ljudska opsesija moći i uništavanje humanosti radi toga, vodi u vrtlog ludila, zločina, rata i smrti. Izvrsna Lena Endre kao Ledi Magbet, zaslepljena mogućnošću da stekne moć, postaje svirepa i hladna, a scena kada ona, sasvim luda, gola i krvava maše lampom po praznoj sceni, predstavlja i najsnažniji deo predstave. Muški likovi se kreću kroz klanicu rata obučeni u šinjele, mada radnja nije precizno vremenski određena. Vreme kad tanatos pobedi eros, a na zemlji nastupi mrak i strah. Kada žena oslepi od silne želje za vlašću, gubi atribute ženstvenosti i od muža napravi oružje svoje pohlepe i okrutnosti. Sve asocijacije nas vraćaju u, našu ne tako davnu, prošlost, koje se, nažalost, ni danas nismo rešili.
Nažalost predstava se pratila pomoću titla, koji se nalazio visoko iznad scene. Njegovo praćenje, značilo je propuštanje dešavanja na sceni. Jasno je da još nismo bogati da možemo pratiti ovakve događaje pomoću prevodioca i slušalica, pa je  sjajna prestava time  izgubila na punom sjaju. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/Da-li-je-pisuci-Magbet-Sekspir-pisao-o-Srbima.a-3468.43.html#sthash.CF1OLkfT.dpuf

Švedsko kraljevsko dramsko pozorište iz Štoholma donelo nam je u Beograd krvavi duh Magbeta u minimalističkoj scenografiji, koja je još više naglašavala užas rata i ubistva. Stefan Valdmer Holm je napravio moderno, suptilno i autentično viđenje ove Šekspirove najkrvavije tragedije.
Ljudska opsesija moći i uništavanje humanosti radi toga, vodi u vrtlog ludila, zločina, rata i smrti. Izvrsna Lena Endre kao Ledi Magbet, zaslepljena mogućnošću da stekne moć, postaje svirepa i hladna, a scena kada ona, sasvim luda, gola i krvava maše lampom po praznoj sceni, predstavlja i najsnažniji deo predstave. Muški likovi se kreću kroz klanicu rata obučeni u šinjele, mada radnja nije precizno vremenski određena. Vreme kad tanatos pobedi eros, a na zemlji nastupi mrak i strah. Kada žena oslepi od silne želje za vlašću, gubi atribute ženstvenosti i od muža napravi oružje svoje pohlepe i okrutnosti. Sve asocijacije nas vraćaju u, našu ne tako davnu, prošlost, koje se, nažalost, ni danas nismo rešili.
Nažalost predstava se pratila pomoću titla, koji se nalazio visoko iznad scene. Njegovo praćenje, značilo je propuštanje dešavanja na sceni. Jasno je da još nismo bogati da možemo pratiti ovakve događaje pomoću prevodioca i slušalica, pa je  sjajna prestava time  izgubila na punom sjaju. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/Da-li-je-pisuci-Magbet-Sekspir-pisao-o-Srbima.a-3468.43.html#sthash.CF1OLkfT.dpuf

I'll fly 4 You – Reformation Tour 2010

I’m glad that you’re bound to return

Something I could have learned

You're indestructable

Always believe in…

Spandau Ballet, Beogradska arena 26. februar 2010. god

Dugo sam razmišljao da li da odem na koncert Spandau Ballet-a. Prvo, potajno sam se nadao da ću opet osvojiti besplatne karte za koncert, a misio sam njihovo vreme je nepovratno prošlo. Ne treba narušavati finu prašinu koja pokriva prošlost. Argument da, ipak, odem bio je sjajan koncert koji su davne 1986. godine održali u “Pioniru”. Londonska petorka bila je tada na vrhuncu slave. Setio sam se i nekih žurke, koje su se završavali njihovim baladama i plesom s nekim dragim osobama. Proradio je sentiment.

U intervjuima neskromno su tvrdili da su baš oni stvorili pokret “novog romantizma”. Ono što su svirali bila je čudna eklektika fanka, džeza, sola i sintipopa. Bili su jedan od najuspešnijih bendova osamdesetih. s 25 miliona prodatih ploča, šest višestruko platinastih albuma i 23 hit singlova. Ponovo su se okupili prošle godine i krenuli na turneju u okviru koje su posetili i Beograd. 

A u petak, 26. februara okupili su se vršnjaci, ali i mlađe generacije da se podsete tih zlatnih dana romantizma. Providna zavesa krila je raskošnu binu. Podsećanje je počelo filmčićem o istorijatu grupe. Pevač Toni Hedli, akcionar par pivara, predugo odsustvo je, nazdravljajući čašom viskijem, prokomentarisao rečima:

"Izvinite što nas nije bilo 23 godine. Imali smo baš dug odmor".

 Koncert je potrajao nepuna dva sata, a pubilka je zaigrala već od prvih taktova uvodne numere “To Cut A Long Story Short“ preko “I Don't Need This Pressure On”, “Tought the Barracades”, "Lifeline", “Communication” sve do “True”. A onda “duel" gitariste Garija Kampa i saksofoniste Steva Normana u prelepoj sol baladi "I'll Fly For You" iz 1984. godine. Sledi pomalo tugaljivu i na trenutke patetičnu nova numera “Once more”. Pa poletni duet simpatične pevačice i Tonija u numeri "Instinction"

Priznaju da se nisu rastali baš prijateljski i da do skora nisu ni razgovarali. Razlog je, kako to obično i biva, bio finansijske prirode. Ipak, na raskošnoj bini uspeli su da ožive nekadašnju čaroliju. Sve je tu bilo na mestu i svirka i sjajan Tonijev glas i moćni saksofon, sjajni prateći vokal, bajkovita igra svetla. I onda, pomračina, opraštanje i huk u areni sve do bisa i “Fight For Ourselves” i “Gold”.

Svirka u Beogradu bila je početak evropske turneje, simbolično nazvane "Reformation Tour". Po rečima samih muzičara i oni su otišli raspoloženi prijemom kod beogradske publike. Kao ilustracija kako je sve to izgledalo pogledajte ovde: 

a sa njihovog zvaničnog dnevnika za 1. mart 2010. godine izdvajam:

Reformation Tour 2010 Update

"The European leg of the Reformation tour kicked off last Friday night with a triumphant return for the boys in Belgrade. The tour then continues throughout March across mainland Europe before the boys hit the Southern Hemisphere in April for shows in Australia, New Zealand and South Africa."

Summertime- Šinejd & Dejvid. Santana u najavi

Početak vikenda obeležio je sjajni nastup Šinejd O'Konor na ovogodišnjem Summertime festival. Praćena klavijaturistom i gitaristom, ova buntovna Irkinja, oduševila je sve prisutne svojim andjeoskim glasom. Na koncertu koji je trajao nekih sat i po, izvela je akustične verzije svojih najvećih hitova "Something beautiful", "You made me the thief of your heart" i sigurno njen najveći hit "Noting compares 2 U". Publika je s zakašnjenjem prepoznavala numere i prekidala je u izvođenju ovih vokalnih bravura. I obezbeđenje je bilo strogo, te je opominjalo svakoga ko bi snimao koncert. Bis je doneo pesmu "I'm streched on your grave" u kojoj je njen glas, bez instrumentalne pratnje, preplavio punu salu Sava centra.

Šinejd O' Konor je rođena 1966. godine u Dablinu. Muzičku karijeru započela je 1984. godine. Britka na jeziku kada je reč o ljubavi i seksu, alkoholu i drogama, na beogradskom koncertu delovala je poput stidljive devojčice, izgovorivši samo par reči u pauzama iza numera. Po njenim račima odmah posle koncerta je popila toplo mleko i kao dobra devojčica otišla na spavanje.

Prvi Summertime festival održan je 1991. godine. Nažalost nisam stigao da ispratim nastup Frelek tria s "klecmer" muzikom, muzikom istočnoevropskih Jevreja. Zato nisam propustio nastup nekadašnjeg frontmena "Talking Headsa", Dejvida Brna.

Nekako u isto vreme "Geopoetika" je objavila njegov biciklistički dnevnik. Naime, pomenuti umetnik je posetu gradovima iskoristio, kako bi, između ostalog i pedalirao. Te trenutke je sakupio i pretočio u ovu knjigu koja je na samom vrhu moje list poželjnih za čitanje. Rođen je 14. maja 1952. godine u Dumbartoni, u Škotskoj. Karijeru započinje u Americi, izvodeći evergrine Franka Sinatre. Tokom rada u grupi "Talking Heads", započinje saradnju sa Brajanom Enoom, koja biva ovenčana albumom "My Life in the Bush of Ghosts". Njegova numera, doduše cenzurisana, "Like Humans Do", postavljena je kao sempl za Windows Media Player. Godine 2005. pokreće sopstvenu radio stanicu. Drugi album, potekao iz saradnje sa Brajanom Enoom nosi naziv "Everything That Happens Will Happen Today".

I tako smo došli do njegovog koncerta u okviru Summertime festivala. Dejvid je koncert otpočeo nonšalantno, prebrojavši novinare i pozvavši publiku da skobodno fotografiše, uz molbu da loše fotografije izbriše. Potpuno netipično i vrlo šarmantno. Muzičari i igrači na sceni su se sjajno zabavljali, pa se taj fluid preneo i na publiku, koja je napustila svoja sedišta i zaigrala uz hitove iz Dejvidove solo karijere, ali i par numera grupe "Talking Headsa". Fenomenalan nastup, sjajana prestava, koja je na trenutke postajala teatar, dokazala je da je Dejvid svestrani umetnik. I na kraju čak tri bisa, iskrena razmena emocija i pozitivne energije između muzičara na sceni i publike. Kao da je ta granica, na trenutke, i prestajala da postoji. Bravo!

Na kraju evo i jednog lepršavog spota za ove letnje dane

Na Kališu će 11. jula nastupiti, niko drugi do, čuveni Karlos Santana. Pogledajte umesto mene njegovu crnu, magičnu ženu. I snimite je ako se može...Kao inspiraciju (ako je uopšte potrebna evo dela intervjua):

"Sviraćemo sigurno dva-tri sata, a naša muzika će usrećiti sve ljude i sve generacije, a naročito žene...Ustaljeno mišljenje koje vlada o muzičarima je da žive devizu 'seks, droga i rokenrol'. Nisu svi takvi. Mislim da su tu rečenicu počeli da nam pripisuju oni koji su zapravo ljubomorni na nas. Naime, oni smatraju da se ovim poslom bavimo da bismo lakše došli do žena, ne shvatajući da mi uglavnom vodimo ljubav s njima kroz našu muziku", poručio je 61-godišnji Santana uoči koncerta u Beogradu 11. jula na Kalemegdanu.

"Volim da sviram muziku koja će žene otvoriti kao pustinjski cvet, jer muzika je voda, tako je čista. Strah je ono od čega se žene zatvore, a radost je ono što ih otvara i žena je jedino srećna kada sa muškarcem deli ono što im je Bog namenio i kada se nadopunjuju", dodaje Santana.

Na koncertu će izvesti i jednu pesmu Majkla Džeksona i tako mu odati počast, a sa Santanom će svirati i njegov sin Salvador.

Meksički muzičar je beogradskim medijima rekao da je speman da ponudi saradnju nekom muzičaru, pevaču ili pevačici iz Srbije, a od mladih i talentovanih umetnika iz sveta najinteresantnija mu je Ejmi Vajnhaus.

Velika želja mu je i da pokrene sopstvenu televizijsku stanicu na kojoj će biti emitovane samo lepe vesti, jer mu je dosta slika tuge, razaranja, ratova, užasa, bolesti, prirodnih nepogoda…Ponovio je i staru ideju da razmišlja da se povuče iz muzike i da postane sveštenik.

Santana je svestrana ličnost. Osim velikih uspeha u muzici, koji su mu doneli mnoštvo nagrada, bavi se i humanitarnim radom i pomaže hendikepiranim mladim ljudima. Takođe, ima i svoju liniju ženskih cipela, a i suvlasnik je lanca restorana u Meksiku.

Rođen je 20. jula 1947. godine u Meksiku (puno ime Karlos Augusto Santana Alves).

Posle toliko godina bavljenja muzikom, kaže da mu ništa nije dosadilo, jer mu je to posao, ali i stil života.

"Posle ovoliko godina, nisam izgubio želju da stvaram nove pesme i svuda pronalazim inspiraciju. Volim da slušam mnogo muzike, u mom plejeru se uvek nalaze albumi Majlsa Dejvisa, Džona Koltrejna, Marvina Geja...", otkrio je slavni gitarista.

Uskoro planira i novi studijski album, a snimanje će početi u avgustu.

U kolekciji ima oko 50 gitara, ali njih ne svira, jer one imaju veliku vrednost. "Nemam neku gitaru za koju sam posebno vezan, jer nisam nesiguran s tim u vezi i mogu da sviram na bilo kojoj gitari. Lojalan sam svom srcu i prstima, a ne parčetu drveta.

Santana podržava legalizaciju marihuane, objašnjavajući da je to za njega način da se taj novac investira u učitelje, đake, škole...

"Ljudi žele da puše marihuanu svuda. Ako bi se legalizovala, sačuvali bismo ljude od ubijanja u ratovima droge u Meksiku, Iranu, Pakistanu ili svuda gde se proizvode opijum, heroin, hašiš ili marihuana. Trebalo bi legalizovati marihuanu, baš kao tekilu, pivo ili alkohol, uzeti taj novac i investirati isključivo u učitelje, studente i škole, umesto u zatvore", predlaže Santana.

Osim muzike, Santana ima još jednu strast - tenis.

"Veliki sam fan ovog sporta. Najbolji teniseri su mi Štefi Graf, Džon Mekinro i Artur Eš. Uživam i u igrama Novaka Đokovića. Mislim da je sjajan, da je neverovatna ličnost i dobar čovek. Međutim, mora još mnogo da radi, pre svega na svom karakteru. Mora da promeni i neke stvari u svom razmišljanju i da ne posustaje. Ne želim više da odustaje jer znam da može mnogo više da postigne, samo ako prevaziđe tu psihološku barijeru u sebi. Može da bude broj jedan. Razumem što je pukao u Britaniji. Vazduh je mnogo drugačiji na Vimbldonu, kada ga gledaju hiljade ljudi. Tako se i ja ponekad osećam na koncertu", savetuje Santana srpskog tenisera.

Dakle, Santana ponovo u Beogradu posle 34 godine, a poruka za njegove fanove u Srbiji je:

"Ostanite verni svom srcu i bićete večno mladi, jaki, moći ćete da sagledate širu sliku života, a ne samo ego, jer je ego taj koji povlači strah. Svi televizijski kanali prodaju strah, a jedino je ljubav besplatna.

A 23 jula u okviru Summertime festivala očekuje vas George Benson s "Give Me the Night! ". A sad "Give Me a Break!" Arrivederci tutti!

Simpy Red Wine

Petak je veče, a reka ljudi se slila ka Kalemegdanu i zidinama Beogradske tvrđave. Na košarkaškim terenima “Partizana” održava se oproštajni koncert grupe “Simply Red”. Stihovi njihovog hita "Ako me ne poznaješ do sada, nikada me nećeš upoznati…". nedavno je (zlo)upotrebljena u pokajničkom spotu pivare “Amstel”, kao svojevrsno izvinjenje lepšem poru, koji često ostaje u senci napitka s dosta B vitamina. Krenuli smo da bolje upoznamo ovu grupu s 25-godišnjim stažom, još bolje upoznamo i od njih se, na doistojan način, oprostimo.

Gužva, neadekvatni prilazi i još nesrećniji izbor prostora, uz više prodatih karata (skoro duplo!) nego što je prostor mogao da primi obeležili su početak koncerta. Ne daj bože da je neko trebao da ode do toaleta. Morao je da se probija kroz guvžu, penje uz strme stepenice i do tada bi verovatno bilo suviše kasno... Nikada pristup na popularni Kališ nije bio skuplji, ali posle, početnog zagrevanja, otpočeo je koncert i sve mane i negodovanja su, u trenutku, zaboravljena.

Iako nisam baš fan ove sladunjave muzike, moram da odam priznalje pevaču Majku Haknalu, koji je sa lakoćom otpevao najveće hitove ove britanske grupe. Vrsni muzičari su ovo samo dodatno začinili. Ređaju se hitovi "Fame", "New day has come", "Money's to tight to mention", publika peva (pošto bend nije u Beograd doveo simpatične prateće vokale), a i kiša iznenađena ovim spektaklom, odustaje od namere da napadne... Romantične note i ljubavni stihovi rasplamtali su srca zaljubljenih, koji se nisu stideli da svoja osećanja javno iskažu. Sve u svemu, svedena scenografija i ličilo je na klubsku svirku, sa malo više publike. Slede dva dogovorena bisa (više ni tru nema spontanosti!), pogled u nebo bez zvezda uz "Stars" i "If you don't know me by now". Deset studijskih albuma prodatih u preko 50 miliona primeraka, trideset singlova benda na prvom mestu britanske top liste, je ono što ostaje za ovom grupom.

.