Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online
Svaki put kada putujem planiram
da posetim neke bitne kulturne tačke. Jedna od obaveznih su muzeji. Prethodnog
vikenda fokus je bio na Arheološki muzej u Zagrebu (u daljem tekstu AMZ). Još
kao dete sam bio zaljubljen u tu disciplinu a ni odrastanjem nisam izgubio taj
mistični miris istorije. Ovoga puta sam imao dodatnu sreću da uz pomoć Davorke
Maračić PR-a, AMZ, dobijem sve bitne informacije i tretman vredan divljenja.
Bitno je da pravi ljudi budu na adekvatnim mestima.
U impozantnoj zgradi na Trgu
Nikole Šubića Zrinskog 19, dobio sam uputstvo koji put je ispravan. Od prvog
sprata gde je postavljena akutelna međunarodna izložba Avari i Sloveni, koja
obuhvata kulturno-istorijsku baštinu sa područja Slovačke i Hrvatske iz perioda
od sredine VI do sredine IX veka. Predstavljena je kroz raznovrsne arheološke
nalaze iz bogatih muzejskih i privatnih zbirki, uključujući neobjavljene
predmete pronađene prilikom nedavnih arheoloških istraživanja.
Očekivao sam da ću biti
"zaštićen" samoćom i tišinom, krenuo sam u obilazak. Međutim ta
natmurena nedelja je dovela dosta porodičnih posetilaca i mališana koji su
verovatno kao i ja pre dosta godina željni znanja iz nekih davnih vremena.
Divno, pošto ni Zagrebačka mumiji koja leži na trećem spratu u Etrurskoj sobi,
pod posebnim uslovima, neće biti usamljena. Ova za današnje pojmove mlada dama,
između tridesete i četrdesete godine, visine 152 centimetara preminula je oko
390 godine pre nove ere, sa dve okrugle rane na prednjem delu lobanje.
Svaki sprat ima svoju priču a
eksponati su vrlo brižno postavljeni i obeleženi da svaki stručnjak a i laik
može da dobije potpunu informaciju. Slušam brižnog oca koji klincu objašnjava
šta se u ta neka davna vremena stavljalo u grobnicu. Sin velikih očiju upija
sve i gleda kao da je pred njim sam Indijana Džons. Divan prizor ne prekidam
već idem svojim putem, jer magija postoji tu da se ne bi narušila.
Divno je što se uz samu postavku
neguju i radionice za decu uz sve ostale aktivnosti koje postoje. Zadovoljsto
je ploviti putanjom niz spratove do samog prizemlja gde se uvek vraćamo
iskonski bitnoj stvari, novcu, jer je tu izložena numizmatička zbirka. Izgleda
da se sve menja osim merenja finansijskih vrednosti. Dok sam hodao ovim divnih
hramom kulture, shvatio sam, čemu služe fotelje koje su neprimetno naslonjene
uz zid. Noge ocvalog putnika su zatražile odmor. Dok sedim oko mene kruže
milenijumi čovečanstva i svet postaje još interesantniji. Na kraju sam uz
monografije i kataloge opterećenog ranca krenuo u dvorište da pogledam velike
spomenike koji se nisu ugnezdili u zgradi.
Hladan i mračni dan uz osmeh
zaposlenih u AMZ osunčao se povratak ka Beogradu. Na auto putu nekada zvanog
"Bratstva i jedinstva" kombi je mleo kilometre. Teško je izdvojiti
bitno, pošto svaki vrh strele ili minđuša predaka predstavlja bitnu kariku
našeg postojanja.
Нема коментара:
Постави коментар