Šta je stvarno, a šta ne?
Kako da sagledamo današnji svet?
58. Oktobarski salon biće održan od 12. septembra do 1. novembra 2020. godine. Iduće godine ova
likovna smotra koja od 2004. godine ima međunarodni i bijenalni karakte slavi
šest decenija postojanja. Muzej grada Beograda biće centralna pozicija
održavanja Oktobarskog salona
Kustosi jubilarne izložbe su
Italijani Ilarija Marota i Andrea Baćin. Oni su na pres konferenciji najavili učešće 54 umetnika celog sveta, od toga devetoro iz regiona odabranih
na otvorenom konkursu (300 pristiglih prijava) i reč je o veoma mladim umetnicima. Neki od
njih nisu izlagali dosad.
Kustoskinja Ilarija Manota je istakla da su nam umetnici potrebni zbog svog
pogleda u budućnost. Koncept Salona je „zamišljen kao prostor slobode, koji može da
dovodi u pitanje izvesnost realnog sveta , stečenog znanja i naših uverenja.“ Napominje
da ne daju odgovore, da samo postavljaju pitanja. Posle Salona Beograd će biti
bogatiji i za jedan spomenik u javnom prostoru.
„Beograd je inspirativno mesto zbog svog karaktera, energije i
arhitekture.. Umetnici koji su izabrani su antene budućnosti u savremenoj
umetnosti. Kao nikada ranije, sada su
nam najpotrebnije antene okrenute ka budućnosti da bi proširili naš pogled kako
prema budućnosti, tako i prema sadašnjosti. Umetnici su nam potrebni, njihova
senzibilnost, njihov pogled i osećaji, a isto tako i njihovi snovi. U svetu u
kom kulturne, religijske, pa čak i ekspresivne barijere postaju sve veće
umetnici reaguju na paradoksalne slučajnosti suprotstavljenih stavova, kakvi su
otvorenost, propustljivost, nepoverenje i odbijanje, stvaranjem jednog novog
prostora
Jedan od aspekata koji smo pokušavali da istražimo koncipirajući
izložbu jeste ključna uloga koju nove tehnologije igraju u našim životima.
„Sanjari“
postali u isto vreme i sinonim za nadu, za revoluciju, za promenu, za
perspektivu.“
Kustos Andrea Baćin nas je upoznao sa spiskom umetnika, koji su izabrani
„nakon pažljive evaluacije skoro 300 pristiglih prijava i portfolija“,
a na osnovu dvostrukog kriterijuma. Prvi je generacijski kriterijum koji ima za
cilj identifikovanje novih talenata, a drugi je da se poseban značaj umetnicima
sa Balkana i iz Srbije:
- Marija Avramović i Sam Tvidale,
- Sanja Ćopić,
- Nenad Gajić,
- Nadežda Kirćanski,
- Hana Miletić i
- Sonja Radaković.
Нема коментара:
Постави коментар