(BINA JE NJEN ŽIVOT)
Piše: Gordan Gorunović.
Belgrade Online
Dan pred prvi koncert u našoj zemlji ova divna i neposredna
pevačica je održala kratku konferenciju za medije u Domu omladine Beograda.
Konferansu je najavila vrhunski profesionalno kao i uvek, Milica Ševarlić, a sam razgovor
je vodio Dragan Ambrozić. Posle je nasmejna Jasmin Levi odgovarala na
pojedinačna pitanja i ako većina ljubitelja njene muzike zna dosta bitnih
stvari iz njene karijere. Sama pozornica je njena sloboda i život a to se čuje
iz svakog otpevanog tona i glasa koji vlada gledalištem. Svakako veliki događaj
za glavni grad ove prolećne jeseni.
Jasmin Levi (Yasmin Levy) spada u novu vrstu svetskih zvezda
– ukršta svoje jedinstveno kulturno nasleđe sa savremenim pop zvukom. Mada
dolazi iz Izraela, porodičnim poreklom je iz Španije, gde postoji ladino
kultura tamošnjih Jevreja, pa njena muzika pruža sinergiju flamenka i jevrejske
muzike. Odrasla je u Jerusalimu, gradu u kome se pretapaju narodi i kulture,
slušajući klasiku, šansone, džez, tursku i grčku, kao i jevrejsku i muslimansku
muziku. Kao nekakva moderna Dalida, Jasmin Levi govori u ime svih kultura
Mediterana, dajući nam muziku koja nastaje na razmeđi svetova. Slična je i
pozicija našeg podneblja, pa nije ni čudo što umetnost Jasmin Levi ima mnogo
fanova u Srbiji.
Važno je napomenuti da je Jasminin otac, Jicak Levi, rođen u
Turskoj 1919, radio kao kompozitor – nakon stvaranja države Izrael, postavljen
za šefa ladino odseka na izraelskoj nacionalnoj radio stanici. Njegovo životno
delo bilo je sakupljanje i očuvanje pesama sefardskih Jevreja, koje su se do
tad usmeno prenosile sa generacije u generaciju u periodu od 500 godina.
Peti studijski album Jasmin Levi, “Libertad” (“Sloboda”), u
produkciji legendarnog Bena Mendelsona, novi je korak i u njenom ličnom
oslobođenju kao autorke:
“Pevam flamenko, tursku muziku, Ladino, persijsku muziku i mešam ih sve
zajedno. Vidim sebe kao world music pevačicu, pevam na modernom španskom i ladino
jeziku, i u sve to unosim arome koje volim.“
Poseban ugođaj ovom albumu daje saradnja sa španskom
pevačicom Končitom Buikom. Slučajni susret na jednom aerodromu pokrenuo je
želju za saradnjom između trenutno dva najsnažnija vokala world music scene i u
roku od nedelju dana njih dve su snimile pesmu „Olvidate de Mi“ za ovaj album,
posvećenu Jasmininoj bolesnoj rođaki.
Prethodni albumi Jasmin Levi su svi od reda bili uspešni u
Izraelu, gde je jedna od ikona savremenog pop zvuka sa etničkim korenima,
podjednako obožavana od strane mladih i starih. Albumi “Sentir” (2009), “Mano
Suave” (2007), “La Juderia” (2005) i “Romance & Jasmin” (2004), smatraju se
klasicima ovog zvuka. Ali Jasmin nije samo pevačica, nego i autorka – objavila
je knjigu pesama 2010, pobednica je na Međunarodnom takmičenju za pisanje
pesama za kompoziciju “Ja voi“, osvojila je i prestižnu nagradu “Ana Lind” za
međukulturnu saradnju, a nominovana je i za brojne druge nagrade uključujući
BBC World Music Award. Bila je tema dokumentarnog filma za ARTE TV pod nazivom
„Music Mon Amour“, a pojavljuje se i u TV filmu „Mi Sweet Canari“, u počast
legendarnoj pevačici rembetika, Rozi Eškenazi. Godine 2008. godine postavljena
je za ambasadorku dobre volje za decu, zbog svoje borbe za ublažavanje ratnih
trauma mališana koji su žrtve krize na Bliskom Istoku.
Kako je ranije rekla:
“Izbegavam razgovor o politici, ja sam pevačica, ali pevam o ličnoj
slobodi. Znam da zvuči kao kliše, ali verujem u ljubav. Volim ljude kakvi su i
muslimani i Jevreji i hrišćani, i palestinski i izraelski ljudi. Ono što među
njima nedostaje jeste poštovanje. Ne poštuju jedni druge, zato se neprestano
svađaju. Želim da se ljudi otvore, da osete čitavo čovečanstvo kao celinu, a ne
samo da gledaju na stvari iz svog ugla.”
Kao nekakva moderna Dalida, Jasmin Levi govori u ime svih
kultura Mediterana, dajući nam muziku koja nastaje na razmeđi svetova. Slična
je i pozicija našeg podneblja, pa nije ni čudo što umetnost Jasmin Levi ima
mnogo fanova u našoj zemlji. Njeno prvo gostovanje u našoj zemlji, desiće se
19. novembra 2019, u organizaciji Doma omladine Beograda, i uz podršku Gradskog
sekretarijata za kulturu, u sali Kombank dvorane.
Нема коментара:
Постави коментар