Ruski film Pritka (Dylda/Beanpole) je četvrti film izuzetno
talentovanog ruskog reditelja Kantemira Balagova (1991.), po scenariju koji je
uradio sa Aleksandrom Terehovim.
Radnja filma smeštena je u ratom razrušeni Lenjingrad, po završetku II svetskog rata. Za razliku od nekadašnjih sovjetskih filmova, koj su slavili heroje otadžbinskog rata i posleratni progres, ovaj film zadire duboko u napaćenu rusku dušu i vrši njegovu detaljnu vivisekciju.
Nekada bi mu zbog ovako
slobodnog kinematografskog izaza tokom mrkle noći na vrata zakucale spodobe iz
NKVD-a u crnim, kožnim mantilima i sproveli u Lubjanku, zgradu predviđenu za rusko
osiguravajuće društvo. Tamo bi se naša tet-a-tet sa Lavrentijem Berijom. Zamračenje.
Film tematizuje postratni sindrom odsustva empatija i spremnosti na
neočekuvane i ishitrene odluke i postupke onih koji su izgubili sve i spremni su na sve. Onih koju su proživeli i više ne mogu da reprodukuju ni sreću, ni bes, ni strah...
Susrećemo dve ratne drugarice, Iju i
Mašu koje pokušavaju da se vrate u život, posle doživljenih trauma. Na tom
trnovitom putu, nepresatalno moraju da
traže razloge za život, a sam život im ih ne nudi previše, naprotiv. Demantuje ih.
Maša je posle carskog reza nesposobna za ponovno rađanje. Ilja joj je oduzela prvorođenče, pa Maša od nje traži da joj rodi novo dete. Ija je zaljubljena u Mašu, a Maša utehu i spasenje traži u u vezi sa smotanim mladićem, koji pripada višoj klasi u besklasnom društvu.
Maša je posle carskog reza nesposobna za ponovno rađanje. Ilja joj je oduzela prvorođenče, pa Maša od nje traži da joj rodi novo dete. Ija je zaljubljena u Mašu, a Maša utehu i spasenje traži u u vezi sa smotanim mladićem, koji pripada višoj klasi u besklasnom društvu.
Razgovor između nesuđenje mlade (Maša) i njene
svekrve, pored par scena (gušenje deteta u igri, pokušaji da Ilja zatrudni,
kupanje tela u kao metafora pročišćenja duše) od kojih vam se diže kosa na
glavi, najbolji su delovi ovog odličnog filma, psihološke drame.
Prefinjena estetika gradi se dosledno na anagonizam
crvene i zelene boje, života i smrti. Mešaju se tako i prepliću apatija, seksualni porivi
održanja i tanos, čedomorstvo, ravnodušnost i humanost, želja za porodom, život
bez suštine i nade, eutanazija, surogat
majčinstvo, sakaszam i cinizam, okrutnosti i milosrđe.
Kao i Balagov prethodni film Bliskost i ovaj film dobio je u
Kanu FIPRESCI nagradu u kategoriji Određeni pogled (Un certain regard). Ozbiljna
preporuka od Kulturnika. Radnja, estetika, drama, simbolika, filozofija
egzistencijaluzma. Antologija.
Нема коментара:
Постави коментар