Novi roman slavnog slovenačkog pisca Draga Jančara Kao i
ljubav objavljen je u izdanju Arhipelaga u prevodu Ane Ristović.
Jančarov roman Kao i ljubav smešten je u Mariboru i
okruženju u poslednjoj godini Drugog svetskog rata. Jančarov roman je
zadivljujuća priča o volji i otpornosti ljudskog duha na pozadini istorijskih
slučajnosti i tragedija. Pisac iznutra prati doživljaje svojih junaka, njihove
unutrašnje lomove i spoljne okolnosti koje ih izazivaju i lome, ograničavaju i
sputavaju. Jančarovi junaci pokušavaju da se izbore sa okolnosti, društvenim i
političkim, istorijskim i ideološkim, koje ih nemilosrdno bacaju u najrazličitija
iskušenja, dovodeći ih u opasnost da pređu granicu ljudskosti, da se sve te ili
pak da žive u strahu i očajanju.
U ovom majstorski ispričanom romanu pisac spaja intimne
sudbine pojedinaca sa važnim društvenim tokovima i istorijskim silama koji se odigravaju
na uzavreloj pozornici Drugog svetskog rata.
Usred rata, okupacije, logora i gerilskih borbi ukrštaju se
četiri price o četiri osobe koje su žrtve ili napadači, a nekada i oboje. Svako
od Jančarovih junaka u jednom trenutku je žrtva, da bi, promenom ratnih
okolnosti, za neko vreme postao pobednik i osvetnik, posednik moći i osoba koja
odjednom dolazi u priliku da odbaci nekadađnje strahove i nametnute uloge.
Svako od Jančarovih junaka pokušava na svoj način da odbrani svoju ljubav od
besmisla zla i od propadanja ljudskog dostojanstva.
Smešten na relativno malom prostoru i u relativno kratkom
vremenu, u razdoblju poslednje godine jednog strašnog rata, tokom koje se
toliko toga menja iz osnova, roman Draga Jančara Kao i ljubav uzubdljiva je
priča o ljubavi i patnji, o ratu i lomovima u ljudskom društvu i u samoj
ljudskoj prirodi.
Roman Draga Jančara Kao i ljubav objavljen je i na nemačkom
i francuskom jeziku. U oktobru roman Kao i ljubav bio je na vrhu lista
najčitanijih knjiga u Austriji, a neobično pozitivne kritike o ovom romanu
objavljene su u vodećim listovima i nedeljnicima na čitavom nemačkom govornom
području.
Drago Jančar (Maribor, 1948), romansijer, pripovedač,
dramski pisac, esejist.
Najprevođeniji savremeni slovenački pisac. Redovni je član
Slovenačke akademije nauka i umetnosti.
Studirao je pravo, radio kao novinar i filmski dramaturg.
Najvažnije knjige: Galiot (roman, 1978), O bledom zločincu
(priče, 1978), Severna svetlost (roman, 1980), Veliki briljantni valcer (drama,
1985), Smrt Marije Snežne (priče, 1985), Posle Godoa (drama, 1988), Klementov
pad (drama, 1988), Dedal (drama, 1988), Terra incognita (eseji, 1989), Sećanje
na Jugoslaviju (esej, 1991), Pogled anđela (priče, 1992), Disput (zajedno sa
Adamom Mihnjikom, esej, 1992), Razbijeni krčag (esej, 1993), Podsmešljiva
požuda (roman, 1994), Halštat (drama, 1994), Šala, ironija i dublje značenje
(eseji, 1994), Katarina, paun i jezuita (roman, 2000), Brioni (eseji, 2002),
Duša Evrope (eseji, 2006), Graditelj (roman, 2006), Drvo bez imena (roman,
2008).
Između ostalog, dobio je Evropsku nagradu za kratku prozu
(1994), Prešernovu nagradu (1993), Rožančevu nagradu za esej (1993), Sterijinu
nagradu za najbolju dramu (1982, 1985), Herderovu nagradu (2003), Nagradu „Žan
Emeri“ za esej (2007), Nagradu „Hemingvej“ (2009), Nagradu „Mediteran“ (2009).
U izdanju Arhipelaga, u okviru edicije Sto slovenskih
romana, objavljen je Jančarov roman Podsmešljiva požuda (2010).
Živi u Ljubljani.
Нема коментара:
Постави коментар