Selekcije Ženska
linija i program za mlade 14+ već godinama su miljenici publike filmskog festivala Slobodna zona. Ove godine pridružuje im se i nova programska celina EU
Zona promena. Zajedničko im je suočavanje sa realnošću i vera u
mogućnost promene - na ličnom i društvenom planu, ma koliko to u prvom trenutku
izgledalo nemoguće. Pokretači promena su junaci filmova čija ubeđenja i moralna
čvrstina nadjačavaju ograničenja koja nameću kako religiozne dogme i tradicija,
tako i samovolja države, i drugih institucija.
Petnaesto
izdanje donosi i novu programsku liniju EU Zona promena. Filmovi
u ovoj selekciji bave se problemima koji definišu svakodnevnicu i najdirektnije
utiču na život ljudi širom Evrope i sveta, ali i kod nas. Porast desnog
ekstremizma, populistički pokreti koji koriste slabosti demokratskog društva i nezadovoljstvo
gubitnika liberalnog kapitalizma, ugrožavanje osnovnog ljudskog prava na
stanovanje i krov nad glavom, korupcija u politici i društvu samo su neke od
tema ove selekcije. Ovi filmovi biće i povod za razgovore u okviru govornog
programa Kompas Slobodne zone.
Dokumentarni
film Henrika Georgsona Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom govori
o zaostavštini i malo poznatim detaljima iz života genijalnog autora Stiga
Laršona. Tvorac je i pisac Milenijum
- trilogije, koja je adaptirana u nekoliko uspešnih filmova koji su u
Srbiji prikazivani pod naslovima Muškarci koji mrze žene i Ono
što nas ne ubije, kreirajući jednu od najsnažnijih savremenih filmskih
junakinja popularne kulture: Lizbet Salander. Laršon je bio
predan novinar i autor, čiji je fascinantan i dramatičan život do sada bio
uglavnom nepoznat. Bio je posvećen borbi protiv desnog ekstremizma i širenju
poruke da je demokratija pravo za koje se treba neprekidno boriti. Film sadrži
intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, kao i jedinstven materijal iz njegove
privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske
snimke. Reditelj proslavljene televizijske serije Most (Bron / Broen) Henrik Georgson je reditelj ovog uzbudljivog
dokumentarca.
Film Izbačeni, novi dokumentarac nagrađivanog reditelja Fredrika Gertena, istražuje
zašto sve više i sve teže možemo da priuštimo život u velikim gradovima.
Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran, zdrav i stabilan život,
kako za pojedinca, tako i za društvo. Međutim, u najvećim gradovima širom sveta
postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja. Ko stoji iza svega toga i
koji su faktori koji čine stanovanje jednim od gorućih svetskih pitanja
današnjice? U filmu o tome govore Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto
Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za
pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta. Ovaj aktuelan i sjajan
dokumentarac poziva na odgovornost korporacije, društvene moćnike i sve druge koji
sprečavaju i ugrožavaju pristup onome što je osnovno ljudsko pravo.
U filmu koji
je pobednik ovogodišnje selekcije Quinzain na filmskom festivalu u
Kanu glavni junak filma gradonačelnik Liona, Pol Terano, pati od
egzistencijalne krize na svakom nivou. Nakon 30 godina u politici, u koju je
ušao kao strasni levičar, danas se oseća potpuno prazno i lišen bilo kakvih ideja.
Kako bi to prevazišao, Pol angažuje mladu i pametnu filozofkinju, Alis Ajman,
za neobičan posao predlaganja ideja Gradskoj skupštini u Lionu. Kroz njihov
odnos u filmu Alis
i gradonačelnik reditelj
na duhovit i dirljiv način preispituje savremeni život, kroz filter dve
generacije. Dijalog dveju dijametralno suprotnih ličnosti koje preispituju sve
ono u šta su do tada verovale.
Film Mafija kroz objektiv rediteljke Kim Longinoto, jedan je od tri angažovana dokumentarna filma koji ove godine čine
selekciju Ženska linija. Biografski film o Leticiji Batalji,
fotografkinji italijanskog porekla poznatoj po smelim snimcima pustoši koju je
za sobom ostavljala mafija u njenoj rodnoj Siciliji je 22. film u karijeri
rediteljke. Kim Longinoto je dobro poznata publici Slobodne Zone, čak 8 njenih
filmova je prikazano u prvih 15 godina Slobodne Zone. Kombinacija Bataljinih
potresnih crno-belih fotografija i scena iz klasičnih italijanskih filmova, retki
istorijski snimci i sećanja same autorke pričaju priču o ovoj neverovatnoj
ženi, koja i danas u svojoj 84. godini fotografiše. Njena hrabrost i
nepokolebljivost bila je ključna za razotkrivanje brutalnih zločina Koza
nostre i borbi italijanske države protiv mafijaške
hobotnice 80-ih godina prošlog veka.
Polin Kejl,
filmska kritičarka časopisa Njujorker u periodu od 1968. od 1991. uspela je da se izbori za
svoje mesto u muškoj profesiji i ostavi trag u svetu filma i filmske kritike.
Zahvaljujući briljantnom stilu,
nepokolebljivom samopouzdanju, burnoj prošlosti i dubokoj ljubavi prema
filmskoj umetnosti, Polin Kejl je postala jedna od ikona zlatnog doba
(američke) kinematografije. Sačinjen od preko 40 intervjua i nikada viđenog
arhivskog materijala, film Tako je govorila Polin Kejl je
uzbudljiv portret pionirke koja je, zbog izjava vezanih za filmove i kulturu u
zlatnoj eri filmskog stvaralaštva, bila podjednako obožavana i omražena. U
dokumentarcu Tako je govorila Polin Kejl, glumica Sara Džesika Parker
čita Polinine originalne zapise, a o ovoj izuzetnoj ženi kroz inserte iz
filmova o kojima je pisala i uticaju koji je izvršila na generacije filmskih
stvaralaca između ostalih govore: Kventin Tarantino, Kamil Palja, Dejvid O.
Rasel i mnogi drugi.
15. festival Slobodna z ona zatvoriće dokumentarni film Barbare
Miler #Žensko zadovoljstvo, čije su junakinje pet hrabrih,
snažnih i samosvesnih žena, koje razbijaju tabue koje nameću njihova
patrijarhalna društva i verske zajednice. Debora Feldman, Lejla Husein,
Rokudenašiko, Doris Vagner i Vitika Jadav se svojom neverovatnom snagom i
pozitivnom energijom bore za oslobađanje i autonomiju ženske seksualnosti,
religijskih dogmi i kulturoloških barijera. Ali njihova pobeda ima visoku cenu:
javno su omalovažavane, optuživane za krivična dela, izopštene iz društva u
kome su odrastale, a pristizale su im čak i pretnje smrću od strane verskih
vođa i fanatika svih vrsta. One su živi primer kako hrabrost, slobodna volja i
žudnja za životom mogu da menjaju rigidne društvene strukture i slave život u
svim njegovim različitostima.
Selekciju Ženska linija i ove godine je podržala Rekonstrukcija Ženski Fond (RŽF).
Selekcija 14+ namenjena je srednjoškolcima i mladima i
jedna je od tri takmičarske selekcije na festivalu. O najboljem filmu
odlučivaće srednjoškolski žiri sastavljen od učenika i učenica beogradskih srednjih
škola. Osim srednjoškolskih matine projekcija neki od filmova iz ove selekcije
naći će se i u popodnevnim terminima u Beogradu, ali i u Nišu i Novom Sadu. Oni
pružaju uvid u stanje društva iz perspektive mladih i bave se širokim spektrom
tema - od klasičnih tema odrastanja i traženja svog mesta u školi, porodici i
među vršnjacima do tema (zlo)upotrebe medija, krize moralnih vrednosti i
važnosti lične odgovornosti. Izdvajamo neke od njih. U filmu Treća smena Porodica Očoa vodi privatnu hitnu pomoć u Meksiko Sitiju, neprestano u borbi za
pacijente sa ostalim službama hitne pomoći. Dok pokušavaju da zarade za život u
ovom nemilosrdnom poslu, bore se da njihove finansijske potrebe ne ugroze ljude
kojima pomažu. Rigorozna kazna inače korumpirane policije tera porodicu da
pokuša da legalizuje svoju praksu. Reditelj Luk Lorencen, koji je ujedno i
snimatelj i montažer ovog napetog dokumentarnog filma bavi se ljudskom
dimenzijom etički kompromitovanog posla porodice Očoa i istražuje goruća
pitanja funkcionisanja zdravstvenog sistema, propuste vlade i kompleksnost
lične odgovornosti.
Selfi je jedinstvena
rekonstrukcija događaja koji su doveli do ubistva 16-godišnjeg Davida Bifolka,
koga je 2014. godine ubio karabinjer u napuljskoj četvrti Trajano. U pokušaju da istraži i razume okolnosti koje su
dovele do Davidove smrti reditelj Agostino Ferente pronalazi dvojicu Davidovih
prijatelja Pjetra i Alesandra i moli ih uz pomoć mobilnih telefona u formi selfija ispričaju priču
o njihovom prijateljstvu. Rezultat je vizuelno impresivan film o odrastanju i
pubertetu, o tome kako je kada poreklo određuje budućnost, o nasilju države,
gnevu i bolu zbog gubitka u dominantno muškom svetu gde je najvažnije biti jak.
U okviru
selekcije 14+ biće prikazano i devet kratkih filmova mladih autorki i autora polaznika programa Slobodna zona Junior i njihovih
vršnjakinja i vršnjaka iz Prizrena. To će ujedno biti prilika da svoje prve
filmove predstave publici iz srednjih škola iz Beograda i okoline.
O nagradama će
na festivalu Slobodna zona pored međunarodnog,
regionalnog i srednjoškolskog žirija kao i u prethodnih 14 godina odlučivati i
publika glasanjem tokom svih pet festivalskih dana za filmove iz svih selekcija.
Izbor je veliki, a konkurencija jaka.
Нема коментара:
Постави коментар