 |
| ilustracija Ivica Stevanović |
Конак кнегиње Љубице
7-26.11.2019.
Jубиларно издање 50. Златног пера
Београда - 15. Међународног бијенала илустрације 2019, у организацији Удружења
ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) биће
отворено у Конаку Кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића 8) од 7. новембра у 19
часова. Главни програм који обухвата радове домаћих и иностраних учесника и
трајаће од 7 – 26. новембра.
Бијенале је отворено за све уметнике
света. Излажу се све врсте илустрација намењене књигама, часописима, новинама,
библиофилским издањима, ауторском стрипу, цртаним и анимираним филмовима,
електронским медијима, као и екслибриси.
Програм обухвата радове илустратора из
Босне и Херцеговине, Републике Српске, Чешке, Црне Горе, Грчке, Хрватске, Ирана,
Италије, Холандије, Словеније, Шпаније, Немачке и Србије. Међу интернационалним
ауторима, бројношћу се истичу традиционални учесници Златног пера Београда –
илустратори из Ирана.
У истом простору у ком се одвија главни
програм, биће представљени радови Миодрага Вартабедијана – Варте, који се
представљају публици у знак сећања на добитника награде ове значајне
изложбе.
Манифестација је најaвљена отварањем изложбе Светлости и сенке Растка Ћирића,
добитника награде Златни витез, отвореној 30. новембра у галерији Сингидунум
(Кнез Михаилова 40).
У изложбеном простору Галерије
Радио-телевизије Србије (Таковска 10), 14.новембра
биће отворена изложба Сподобе и лешеви, вештице
и вампири Ивице Стевановића, добитника Велике награде 49. Златног пера
Београда.
У галерија-књижари
Book&Art, (Вука Караџића 4), 12. новембра
биће отворена изложба Fantаsy Емирa
и Единa Дурмишевић,
добитниka награда издавачких кућа ,,Пчелица“ и ,,Креативни
центар“.
У сарадњи са Италијанским институтом
културе организована је изложба Боје речи Алесандра Готарда из Милана –
специјалног госта 50. Златног пера Београда која се одржава у Музеју примењене
уметности од 8. до 20. новембра.
Савет 50. Златног пера 2019 чине
Добросав Боб Живковић, Слободан Јовановић, Давид Вартабедијан, Данијела Парацки,
Владимир Весовић, Драгана Палавестра, Ива Ћирић и Милица
Голубовић.
Изложба Златно перо Београда –
Међународно бијенале илустрације представља једну од најобимнијих и најстаријих
изложби Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије
(УЛУПУДС) која се од деведестих година организује на интернационалном нивоу. По
количини радова и концепцији програма представља јединствену смотру стваралаштва
из области илустрације у региону и шире.
Између невиности и политичности
Размишљање о илустрацији почиње тамо где престају постулати модерне
уметности и њеног историјско-уметничког тумачења – са наративом. Као она која
описује, осветљава, илуструје – илустрација се увек односи на нешто, и тако,
бивајући лишена оних аутореференцијалних својстава којима теже велика дела
савременог доба, постаје подручје стварања чија примена јесте заправо примарно
својство њеног уметничког идентитета и почетна тачка сваког даљег дефинисања.
Размишљање о радовима који чине део овогодишњег јубиларног издaња
50. Златног пера Београда подстиче мисли у правцу рефлектовања о илустрацији
као оној која доноси ,,боје речи“ – да позајмимо синтагму наслова овогодишње
гостујуће изложбе Алесандра Готарда. Тај термин у свој својој једноставности
садржи суштину оног са чим се сусрећемо када говоримо о делима илустратора,
чији глобални одраз може да се види у нашој локалној средини.
Илустрација је делатност која експлицитним спајањем оног што је
визуелно и литерарно представља важну нит трансмедијалног приповедања – где се
кроз различите класичне и савремене медије – преплићу светоназори поетике и
прозе, журнала и магазина, књига за одрасле и децу, стрипова, митова, предања,
образовања, анимације, ТВ серија итд. У
средишту илустративне форме приповедања налази се слика-прича или Мунитићева
,,слика-порука“ којом урањамо у призму форми и боја које сусрећемо на свима
блиском пољу популаре културе од краја деветнаестог века до данас. Блиска
повезаност са оним што је популарно, односно народно, чини да дела илустратора
поседују извесну виталну компоненту која произилази из сфере свакодневног
живота – аспеката породичног, професионалног и јавног окриља. Њена ликовна
разумљивост и јасно усмерен наратив на оно на шта се односи – доприноси да
оквири њеног деловања константно осцилирају између невиности и политичности.
Сви ти аспекти одражавају у јасној мери извесну историчност, која се огледа
било у ономе што представља фактографски приказ, стилску рефлексију, или догађајност човековог искуства.
Илустрације 50. Златног пера Београда показују једну упечатљиво
изражену одлику представника овог еснафа, а то је њихова интернационална профилисаност.
Чини се да свет илустрације на глобалном нивоу функционише по принципу
подразумеване дијаспоричности и изузетне умрежености - што захваљујући одликама
илустраторског језика, што дигиталним
алатима којима се илустратори радо користе. Сфера њиховог издаваштава је обимна
и обухвата и штампана издања и оно бескрајно поље виртуелног у ком локалне теме
лако постају глобалне и обрнуто. Илустраторски ,,спектрум“ се очито креће у
складу са временом – брзо, са обиљем цитатности и свесно одабраних метафора и
алузија, захваљујући којима се бришу
не само границе простора, већ и времена. Одабир класичних техника или формални
аспекти различитих епоха се транспонују у оригиналне наративе који обилују
детаљима. Не занемарујући историчност као битан елемент илустрације, у њима
сагледавамо симулакрум тенденција неоисторизма – који нас враћа на златно доба
илустрације (крај 19. века) у ком се и отвара простор за ревизију и за
оживљавање великих тема и дела прошлости у популарној култури и културним
индустријама. Ту проналазимо трагове симболизма, харлемске ренесансе, неомедијевализма, холивудских историјских
блокбастера, научне фантастике, аудиовизуелних продуката у виду анимираних
филмова, видео-игара или актуелне netflix-овске
пролиферације трилера.
Осврћући се на експлозију боја и форми које постају једно од
доминантних обележја дигиталне илустрације, потписник ових редова не може да се
не сети једног од канонских кинематографских цитата – из Вендерсовог Стања ствари (Die Stadt der
Dinge) – да је ,,живот у боји, али црно-бело је реалније“. Задржавајући се
на првом делу овог полисемичног цитата – склони смо да закључимо да су
колористички аспекти илустрације везани управо за животно начело у ком се свет
маште преплиће са свакодневицом пружајући илустрацији основу да свој унутрашњи
ритам сведе на дводимензионални приказ акције или у крајњем случају позив за
ступање у њу. На тај начин илустрација генерише деловање, које може имати своју
дидактичну, пропагандну или друштвено ангажовану функцију. Формални аспекти
илустрације најчешће садрже фактор који бисмо могли назвати акцентујућим (без обзира на то да ли се
односи на боју, сатиру, хуморескне елементе, фантастику итд.), чија функција
јесте да укаже на садржај. Тај садржај може бити везан за текст који му
претходи, али он такође доводи у питање једну од дилема савременог света – а то
је она да ли живимо у ери доминације визуелног или писаног текста. Тај јаз може
да се пренебрегне са акцентовањем оног што претходи и једном и другом – са
мишљу.
На крају крајева, сагледавајући радове који нас без дилеме враћају у
невино доба детињстава, не можемо да не приметимо да популарност илустрације и
њена моћ почивају у великој мери на очаравајућем дејству експлицитно
артифицијелног, неутемељеног у одразу стварности, која кроз дух детета бежи од
,,прозе живота“, али која признаје и да је човек дете које је у стању да види
свет сочивима ,,златног пера“ или ,,златног миша“ (Гордана Поповић Васић),
којим се и црта и пише, али којим се пре и после тога мисли и делује.
Ива Лековић, kустос
бијенала
Нема коментара:
Постави коментар