Београд у доба барока је кратак тренутак у његовој историји, када га
је Аустријска монархија преузела од скоро двовековног турског управљања и
грандиозним подухватима у пар деценија претворила из оријенталне вароши
у прави европски утврђени град.
Град су Турци потпуно напустили, а доселили се житељи Европе са
разних страна Аустријског царства, међу њима било је трговаца и
занатлија, ратних ветерана и сиротиње која се надала бољем животу на
новом простору. Уселили су се у празне турске куће, џамије претворили у
цркве и капеле, и своју варош на простору данашњег Дорћола великом
изградњом поделили на блокове са правилним улицама и низом зграда
барокних фасада. Подигнуте су палате, касарне, болница, апотеке, пивара,
солана, манастири и школе. На супротној страни, падини која се од Кнез
Михаилове улице спуштала ка Сави живели су Срби окупљени око Саборне
цркве и своје митрополије.
Око оба насеља, немачког и српског, по први пут су изграђени варошки
бедеми са капијама у које су се сливала четири главна градска пута. Кроз
Темишварску или Смедеревску капију водила је данашња Дунавска улица,
Царска, касније Видин капија била је на правцу Улице цара Душана,
Виртембергова, касније Стамбол капија у правцу Васине и Шабачка капија у
правцу Карађорђеве улице. Београдска тврђава се преуређује у модерну
утврду са декоративним барокним капијама и иновативним здањима као што
су Велики „римски“ бунар и Велика барутана.
Веома амбициозан план за нову улогу Београда урушио се у трену, новим
ратом између Аустрије и Турске. Град је изгубљен и убрзо по повратку
Турака Београду је враћен оријентални изглед. Порушена су сва утврђења,
бедеми који су окруживали немачку и српску варош, све куће
вишеспратнице, између осталих принчева касарна и митрополитска
резиденција, а широм града ничу минарети. Скоро сви становници Београда,
са својим драгоценостима, беже ка северу, а Турци у њему затичу само 45
Јевреја и oсам Срба.
Београд је аустријском барокном реконструкцијом први пут после више од хиљаду и по година, односно римске изградње Сингидунума, грађен унапред осмишљеним урбанистичким плановима и приступом граду као јединственој целини. Већина барокних промена у граду нестала је нетом, али се и до данас њени трагови чувају у језгру града, у изгледу главних саобраћајница и блокова зграда. Некадашњи варошки бедеми стоје као подсећање на барокна времена у обрисима Косанчићевог, Топличиног и Обилићевог венца.
Oни који желе да сазнају више о овом делу српске историје у Конаку књегиње Љубице могу да набаве истоимену књигу ауторки: Нике Стругар Бевц и Весне Бикић у издању Музеја града Београда и Археолошког институт, Београд, а по цени од 900 динара.
Приредили: Музеј града Београда и Археолошки институт, Београд
Аутори изложбе: Ника Стругар, виши кустос и др Весна Бикић, научни саветник
Дизајн публикација: Данијела Парацки
Дизајн изложбених паноа: Моника Ланг
Продукција: Продукција 64
Нема коментара:
Постави коментар