U utorak, 14. maja održana je pres-
konferencija na kojoj je predstavena analizu ovogodišnjih rezultata konkursa
Ministarstva kulture i informisanja u oblasti savremenog stvaralaštva,
ukazujući na napredak u procedurama sprovođenja konkursa, ali i na probleme. Rezultati
konkursa za (su)finansiranje projekata u kulturi Sekretarijata za kulturu Grada
Beograda za tekuću godinu ponovo ukazuju na produbljivanje zloupotreba, te je
ANKSS prezentovati analizu koja je rađena na osnovu dostupnih informacija, jer
rezultati konkursa nisu objavljeni u skladu s Uredbom i ne uključuju obavezne
podatke.
Podsećaju da je Asocijacija tokom
2018. godine tražila informacije o sprovedenim projektima u vidu finansijskih i
narativnih izveštaja na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog
značaja, te da je Sekretarijat za kulturu tada prekršio Upravni postupak
onemogućavajući uvid u dokumentaciju nakon što je on prvobitno bio odobren od
strane bivše sekretarke Ivone Jevtić.
Kako bi se uslovi rada u kulturi
i status kulture u društvu kontekstualizovali, Asocijacija će predstaviti i
analizu budžeta za kulturu u zemljama regiona, te najaviti pokretanje javne
kampanje sa svim zainteresovanim akterima za povećanje budžeta za kulturu i za
rešavanje nagomilanih problema u kulturi.
Treću godinu za redom analizirani
su odnosi budžetskih linija, ukupnog izdvajanja za oblast kulture po
konkursima, a ovoga puta urađena je i komparativna analiza među gradovima i
državama u regionu.
Prema nalazima koje je na osnovu
prikupljenih podataka uradio Centar za empirijske studije kulture Jugositočne
Evrope (CESK) ovogodišnji konkurs Ministarstva kulture i informisanja za
savremeno stvaralaštvo je u svim oblastima proceduralno zadovoljio sve pravno
regulisane kriterijume dajući objašenjenja komisija za svaki pojedinačni
odbijeni i podržani projekat, objavljivanjem imena članova komisija, dok sami
rezultati u velikoj meri pokazuju poznavanje scene i prepoznavanje kvaliteta
projekata organizacija i ustanova koje već dugo deluju u polju kulture i
savremenog stvaralaštva.
Gledano u ukupnim iznosima, ove
godine budžet za kulturu iznosi 0,74% od ukupnog budžeta Republike Srbije što
predstavlja minimalno povećanje u odnosu na 2018-u a raspoređen je tako da još
uvek najveći njegov deo odlazi na održavanje funkcionisanja republičkih
ustanova kulture (čak 70%) dok se primerice radi samo 6% izdvaja za savremenu
kulturnu produkciju. Tokom
predstavljanja rezultata istraživanja pomenuto je i to da je uočen rast
izdvajanja za sufinansiranje međunarodnih projekata što je ocenjeno kao
pozitivan korak u polju kulturne diplomatije naše zemlje i podsticaju
međunarodnih aktivnosti organizacija i ustanova. Po istom konkursu koji u
svojoj ukupnoj vrednosti čini 4% ukupnog budžeta Ministarstva u nekim oblastima
osetan je disparitet u odnosu na iznose i broj podržanih organizacija odnosno
projekata pa se tako komercijalnom Festivalu igre (u oblasti savremenog plesa)
dodeljuje ubedljivo najveći iznos dok drugi akteri ostaju potpuno marginalizovani.
Nešto kasnije raspisan, ove
godine konkurs Sekretarijata za kulturu Grada Beograda donosi još jednom
katastrofalne rezultate i pokazuje visok stepen netransparetnosti rada komisija
čija imena čak ni nakon zahteva NKSS nisu objavljena. Počevši od toga da nije
objavljena lista odbijenih projekata, kao ni obrazloženja za podržane projekte,
pa sve do velikog broja “sumnjivih” programa organizacija osnovanih nakon
raspisivanja konkursa ili pravnih lica koja u registru delovanja ili nemaju
kulturu uopšte ili je navedena u generičkom opisu velikog broja oblasti u
rasponu od ekologije do preduzetništva.
Konferencija je završena
pregledom komparativnih odnosa budžeta za kulturu u gradovima i zemljama
regiona sa zaključkom da iako Srbija i Beograd ovde ne zaostaju mnogo po
apsolutnim iznosima budžeta za kulturu, znatno su u zaostatku kada je reč o
procentualnom izdvajanju, kao i izdvajanju po glavi stanovnika.
Time je ujedno najavljen i
predstojeći početak kampanje pod nazivom 1% za kulturu koju Asocijacija želi da
pokrene u saradnji sa širom mrežom partnera zagovarajući ovaj preporučeni
UNESCO standard koji bi uz transparetnije i odgovornije upravjanje mehanizmom
finasiranja kulture javnim sredstvima mogao da bude značajan korak za celokupnu
kulturnu politiku Republike Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар