ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО НА ПОЗОРИШНОМ ТРГУ

Несумњиво један од најпознатијих и најизвођенијих балета 19. векa на музику П.И.Чајковског, опус 20, премијерно је изведен у Бољшој театру у Москви 1877. године. Лабудово језеро је први од три балета које је компоновао Чајковски. Касније је урадио Успавану лепотицу (1889),  Крцка Орашчића (1892) и неколико свита за једночине балете. Маријус Петипа заједно са Лавом Ивановим 1895 године креира антологијску верзију овог балета која је до данас очувана у режијском и кореографском сегменту.   

У Србији, и баш у овом београдском националном театру имао је премијеру 29. јуна 1925. године у кореографији u Александра Фортуната. Тадашње новине најављују фантастични балет у четири чина, а в.д. Уравница ове куће, Ивана Вујић нам говори да је то много више од балета, да је то школа лепоте, дисциплине и лепог понашања, која нас води у просторе метафизике, у којима можемо да спознамо саме себе. У ова турбулентна времена када и простори културе бивају нападнути од ситнопаланачких сплеткарења. 

В. д. директора Балета Константин Костјуков истиче да је представа савременија, а да је само другачија режија:

"Други почетак, другачији је можда крај. Савременије, значи захтевније. Много је више техничких елемената. Много је више неких других скокова. Балет данас је много отишао унапред. Нешто где смем, не реметећи оригинал, класично, можемо рећи да је остало 30 посто. Све остало играмо много динамичније."

Диригент Ђорђе Павловић наводи да је то верзија Петипа – Иванов, а да је Чаковски разлог зашто се професионално бави музиком.

За костиме је, уобичајно био задужен 95-годишњи Ренато Балестра, који се није либио да некада на сваки костим својеручно ушије свако дугме.

На некадашњем Позоришном тргу, данашњем Тргу Републике у реконструукцији чека нас у недељу 2. јуна нова, шеста по реду,  инсценација легендарног балета Лабудово језеро. У улози лабуда појавиће се Татјана Татић, а принц Зигфрид Игор Пастор.

Па да се мало потсетимо о чему се ради у либрету, како бисмо се онда препустили чудесном свету музике и покрета.

Принц Зигфрид  сазнаје за  легенду о чаробњаку који претвара лепе девојке, принцезе, у лабудове и чува их на скривеном језеру у шуми. Краљица, његова мајка много је приземнија у   да му изабере  вереницу на Великом балу  приређује. Принц је незаинтерсован, осим за лабудове, те креће ка њима. Пратећи лабудове Зигфрид тако стиже у дубоку шуму.  Испоставља се да је легенда истинита и да су лабудови девојке, принцезе на које је зли чаробњак бацио чини. Оне ноћу плешу око језера и изводе необичне игре, све до јутра када опет постају лабудови.

Зигфридову пажњу посебно привлачи лабудица чудесне лепоте, Одета, краљица лабудова. Само искрена љубав може поново ослободити лабудове-девојке и разрешити их ове мрачне магије. Принц јој се  заклиње на вечну љубав. 

На великом балу у двору принц треба да одабере своју невесту. Изненада, а бал стиже један странац, а то је зли чаробњак са језера прерушен у грофа Ротбарта. У његовој пратњи је и његова ћерка Одилија која невероватно личи на Одету. Принц верујући да је то баш његова Одета одушевљено понавља свој завет, али на крају схвата да је одманут и упућује  се у шумску тмину ка зачараном језеру.

Под велом мрака на обали језера Одета прича својим другарицама, тужну причу о превари и прекршеном завету. Тада стиже Зигфрид. Превара злог чаробњака није успела. У бесу он стиже на обалу језера бацајући муње и громове на Зигфрида, покушавјући да га убије. Чиста љубав Згфрида и Одете је неуништива и побеђује злог чаробњака чија магија нестаје, а Одета у пратњи својих пријатељица мирно и у срећи одлази са принцом Зигфридом.

ПЕТАР ИЛИЧ ЧАЈКОВСКИ (1840 - 1893)

Не зна се чему се треба више дивити код Чајковског: симфонијској вредности његових балета, њиховим играчким квалитетима или снази израза и емоције. То су праве играчке драме. Серж Лифар

Док је у опери тражио живу, реалну драматику и психолошку истину, Чајковски је сматрао да област балета претставља фантастика бајке. У том смислу Чајковски продужава линију романтичног балета, који се заснива на бајкама, обилним фантастичним сценама и театерско-живописним ефектима. Заједно с тим, он је дубоко стваралачки захватио проблематику балета и реформирао традиционалне основе овог жанра. 

Развој стилских особености романтичног балета усавршио се код Чајковског по двема главним линијама. Прво, чисто кореографски принцип добио је код Чајковског изванредну гипкост и карактеристичну разноврсност. Чајковски обнавља познате врсте игара, дајући им необичну свежину и богатство ритмике и музичке пластичности, и у исти мах показује велики смисао у проналажењу специфичних облика играчких покрета условљеним карактеристичним сценским задацима. У том смислу он користи достигнућа савременог француског балета, нарочито Делиба, кога је тако високо ценио. Друга новина коју је Чајковски унео у област балетске музике састоји се у широком развијању елемената симфонијске пантомиме. 

Чајковски је показао пут симфонизације балета којим су пошли, у руској музици Глазунов и Стравински, а у француској Равел и његови следбеници.

Чајковски је вероватно најпознатији по својим балетима које је компоновао у зрелијој уметничкој фази и управо је са балетима стекао највећу славу и признање савременика:

•     1872 – Лабудово језеро – оп. 20 – његов први балет, у почетку извођен са извесним недостацима које ће касније дорађивати. Први пут изведен у Бољшој театру у Москви.
•     1890 – Успавана лепотица – оп. 66 – сам Чајковски је сматрао овај балет за своје најбоље дело. Први пут изведен у Маријинском театру у Ст. Петербургу.
•     1892 – Крцко Орашчић – оп. 71 – Композитор није био много задовољан својим последњим балетом.
•     Симфонијску поему – Франческа да Римини, оп. 32 – компоновао је у Бајројту у јесен 1876., у веома кратком року, инспирисан епизодом из Дантеове Божанствене комедије.

МАРИЈУС   ПЕТИПА (1818 – 1910)

Једна од најпознатијих личности балетске уметности свих времена је Маријус Петипа, творац класичног балетског академизма, играчког стила који својим строгим, а лепим и виртуозним формама одушевљава и балетске уметнике и њихову публику.

Маријус Петипа је рођен у Марсеју 1819. године у уметничкој породици. Отац Жан Антоан је био играч и балетмајстор, а мајка Викторина Гасо драмска уметница. Његов старији брат Лисијен, је био први играч у Великој опери у Паризу, а затим познати француски балетмајстор. Петипа је започео своју сценску каријеру као играч, најпре у Француској, затим у Шпанији, а 1847.године је дошао у Русију у којој ће остати све до своје смрти 1910. На сцени Маријинског театра у Ст. Петeрбургу радио је педесет шест година, најпре као играч, а затим као кореограф. Поставио је четрдесет шест оригиналних балета, синтетизујући достигнућа балетске уметности XIX века, која је обогатио изузетном стваралачком маштом. 

Најпознатији његови балети су: ”Дон Кихот” (1869) и ”Бајадера” на музику Лудвига Минкуса, затим чувени балети П.И.Чајковског ”Зачарана лепотица”  (1890), ”Лабудово језеро” (1895), у сарадњи са Левом Ивановим, и ”Рајмонда” А.К.Глазунова (1898). Петипа је имао удела и у стварању балета Чајковског и Иванова ”Крцко Орашчић” за који је написао либрето на основу познате Хофманове приче. Већ у првој сезони свог боравка у Ст.Петребургу, 1847.године, Петипа је поставио своју верзију балета ”Пакита”  (светска праизведба је била годину дана раније у Паризу), а 1881. године је сачинио практично поново целокупну кореографију и у оквиру ње популарни и до данас радо извођени ”Grand pas  classique” на музику Лудвига Минкуса. Мелодичност и ритмичност његове музике су омогућили да Петипа створи готово беспрекорну кореографију – пример изванредно маштовитог тока идеја кореографа, усмерених на истицање блиставог виртуозитета класичног балетског академизма. 

Основне особености овог стила уметничке игре су строгост и прецизност играчких форми, израђен систем покрета, лепих и ефектних, у којима је све одређено и сврсисходно. Такав систем покрета има за циљ да строгим и дисциплинованим увежбавањем оспособи тело извођача – балерина и играча – да буде складно обликовано и пластично и да постане врхунски инструмент, који ће сам играч и кореограф  користити за исказивање, углавном, бајколиких балетских садржаја. 

Историчари  уметничке игре сматрају да је радња најбољих балета Петипа осмишљена, јасна и целовита, да је његова машта неисцрпна, а да су његова изражајна средства строго одабрана и промишљена. И површан увид у оне његове поставке који су се до данас сачувале, упућује на закључак да су солистичке деонице и велики класични дуети најдрагоценије наслеђе које је Петипа оставио новим генерацијама балетских уметника  - све до данашњих дана. Чињеница је да се класичан балет сматра основом свестраног играчког образовања, а да највреднији класични балети и њихови делови представљају окосницу репертоара балетских ансамбала широм света. 

Они су увек, наравно, у зависности од степена техничке оспособљености извођача, радо гледани и добро примани од стране публике. Сасвим је јасно да је улога и стваралачко дело кореографа и балетмајстора Маријуса Петипа у томе од прворазредног значаја.

  
ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО

Премијера, 2. јун 2019/Велика сцена

Репризе: 8. и 18. јуни 2019.

Кореографија и режија Константин Костјуков

према М. Петипа, Л. Иванову

Либрето В. Бегичев, В. Гелцер

Дизајн декора и костима Ренато Балестра

Диригент Ђорђе Павловић

Премијерна подела:

Одета/Одилија Татјана Татић

Принц Зигфрид Игор Пастор

Краљица Ива Игњатовић

Лакрдијаш Марио Дилиђенте

Гроф Ротбарт Јовица Бегојев

Бено Милош Маријан

Волфганг Горан Станић

I чин

ПРИНЦЕЗЕ Теодора Спасић, Маргарита Черомухина

GRANDE VALSE Милена Огризовић, Мина Радоја, Дејана Златановски, Јована Матић, Смиљана Стокић, Ребека Клоу, Дарина Булаковска, Драгана Вујичић, Силвија Џуња, Хелена Јовановић, Љупка Стаменовски, Анђелка Дамјановић

Никола Бјанко, Хозе Иглесиас, Тејлор Клоу, Милош Живановић, Михајло Стефановић, Себастиан Хелд, Чедомир Радоњић, Милош Кецман, Рандол Бетанкоурт, Кристофер Вазкез, Душан Милосављевић, Карлос Алварадо

ПОЛОНЕЗА Тијана Шебез, Љиљана Велимиров, Дејана Златановски, Мина Радоја, Нада Стаматовић, Драгана Вујичић, Јована Матић, Смиљана Стокић, Маја Стојаков, Ребека Клоу, Љупка Стаменовски, Дарина Булаковска

Тејлор Клоу, Никола Бјанко, Милош Живановић, Хозе Иглесиас, Михајло Стефановић, Себастиан Хелд, Чедомир Радоњић, Милош Кецман, Рандол Бетанкоурт, Кристофер Вазкез, Карлос Алварадо, Душан Милосављевић

ГОСПОДА Лука Пејчиновић, Ненад Иванковић

II и IV чин

PAS DE QUATRE Миља Ђурић, Јована Несторовска, Теодора Спасић, Маргарита Черомухина

ВЕЛИКИ ЛАБУДОВИ Тијана Шебез, Љиљана Велимиров, Душанка Ђорђевић, Маја Стојаков

CORPS DE BALLET у II и IV чину: Милена Огризовић, Мина Радоја, Дејана Златановски, Бранкица Мандић,

Дарина Булаковска, Драгана Вујичић, Смиљана Стокић, Силвија Џуња, Ребека Клоу, Љупка Стаменовски, Нада Стаматовић, Наташа Најман, Јована Матић, Ада Распор, Валентина Грујичић, Хелена Јовановић,

Ана Иванчевић, Марина Милетић, Тара Тодић Цурк, Верица Станојевић

III чин

ВАЛС НЕВЕСТА Душанка Ђорђевић, Бранкица Мандић, Миља Ђурић, Сања Нинковић, Ада Распор

ШПАНСКА ИГРА Олга Олћан, Тијана Шебез

Хозе Иглесиас, Никола Бјанко

НАПОЛИТАНСКА ИГРА Рандол Бетанкоурт

Наташа Најман, Марина Милетић, Дарина Булаковска,  Хелена Јовановић, Љупка Стаменовски,

Ксенија Аврамовић, Анастасиа Сихова

ЧАРДАШ Ивана Савић Јаћић, Тејлор Клоу

Драгана Вујичић, Ана Иванчевић, Тара Тодић Цурк, Јована Матић, Силвија Џуња, Мина Радоја

Жељко Гроздановић, Чедомир Радоњић, Душан Милосављевић, Кристофер Вазкез, Џозеф Тидсвел, Карлос Алварадо

РУСКА ИГРА Љиљана Велимиров, Милена Огризовић, Маја Стојаков

МАЗУРКА Смиљана Стокић, Дејана Златановски, Нада Стаматовић, Ребека Клоу

Себастиан Хелд, Милош Живановић, Александар Илић, Михајло Стефановић

ДАМЕ Дрина Пешић, Инес Ивковић, Маја Остојин, Оља Ђукић

ФАНФАРЕ Лука Пејчиновић, Ненад Иванковић

ДЕЦА Ученици Балетске школе „Костјуков-Драгичевић“

Директор Балета Константин Костјуков

Помоћник директора Балета Милош Дујаковић

Продуценти Балета Бранкица Кнежевић, Гојко Давидовић

Асистент кореографа Душка Драгичевић

Репетитори Балета Марија Вјештица, Константин Тешеа, Паша Мусић, Тамара Ивановић

Студенткиња Продукције на пракси Александра Илић

Концертмајстор Едит Македонска

Соло виолончело Синиша Јовановић

Соло обоа Душко Ненадовић

Соло харфа Гаљина Квасневски Јаковљевић

Асистенткиња костимографа Катарина Грчић Николић

Асистенти сценографа Мираш Вуксановић, Јасна Сарамандић

Дизајнер светла Милан Коларевић

Мајстор маске Марко Дукић

Мајстори позорнице Зоран Мирић, Бранко Перишић

Мајстор тона Небојша Костић

Асистент костимографа у Народном позоришту Александра Пецић

Моделар и шеф женске кројачнице Снежана Игњатовић

Моделар Наталија Ђилић

Шеф мушке кројачнице Јела Бошковић

Модисткиња Радица Комазец

Ликовна обрада костима Алиса Радисављевић (студент на пракси)

Декор и