Izdavačka kuća Booka, osvedočeni
izdavač samo najkvalitetnije savremene proze potvrđuje sa svoja tri nova
izdanja da najbolju književnost trenutno pišu dame. Jedan roman i dve zbirke
priča potvrda su ovog „momentuma“ ženske dominacije u aktuelnoj prozaistici.
U pitanju je roman „Tranzit“
Rejčel Kask, te zbirke priča „Florida“ Loren Grof i „Nikuda ne idem“ Rumene
Bužarovske.
Tranzit – Rejčel Kask
Neposredno pošto joj se brak raspao, spisateljica se s dva
mala sina seli u London, što pokreće čitav niz promena – ličnih, moralnih,
umetničkih i praktičnih – dok se trudi da sebi i deci izgradi novu stvarnost. U
velegradu je prinuđena da se suoči s brojnim aspektima življenja koje se dotle
trudila da izbegne, i pozabavi se pitanjima ranjivosti i moći, smrti i novog
početka, dok pokušava da se vrati u život i počne ponovo u njega da veruje.
Rejčel Kask je
rođena 1967. u Kanadi, a u sedmoj godini se s roditeljima preselila u Veliku
Britaniju, gde i danas živi i radi. Autorka je romana: Saving Agnes (nagrada
„Vitbred“ za prvi roman), The Temporary, The Country Life (nagrada „Somerset
Mom“), The Lucky Ones (ušao u uži izbor za nagradu „Vitbred“ za roman), In The
Fold (ušao u širi izbor za nagradu „Buker“), Arlington Park (ušao u uži izbor
za nagradu „Orindž“) i The Bradshow Variations. Vrhunac njene karijere
predstavlja trilogija romana Obris, Tranzit i Kudos, objavljeni u periodu
2014–2018. Pored romana, objavila je i tri autobiografsko-esejistička dela: A
Life’s Work, The Last Supper i Aftermath. Književni časopis Granta uvrstio ju
je u svoj izbor najboljih mladih britanskih pisaca za 2003. godinu.
Florida – Loren Grof
Svojom uzbudljivom novom knjigom, Loren Grof uvodi čitaoca u
svet istovremeno pripitomljen i divalj ‒ mesto u kojem opasnosti prirode
vrebaju i čekaju da napadnu, ali najveće pretnje i tajne i dalje su emotivne i
psihološke prirode. Među onima koji se snalaze u tom svetu su dve snalažljive
napuštene sestre; usamljeni dečak, par bez dece, beskućnica koja traga; i
nezaboravna junakinja koja se stalno pojavljuje ‒ odlučna i rastrzana supruga i
majka.
U pričama u ovoj zbirci smenjuju se likovi, gradovi, decenije,
čak i vekovi, ali Florida i njen pejzaž, klima, istorija i stanje uma, postaju
gravitacioni centar: energija, raspoloženje koliko i prebivalište. Loren Grof
premešta čitaoca pa ga trgne iznenadnim duhovitostima, talasima tuge, bleskom
surovosti, dok piše o usamljenosti, besu, porodici i protoku vremena.
Zapanjujuća, precizna i dirljiva, Florida je veličanstveno dostignuće.
Loren Grof
(rođena 23. jula 1978.) je američki romanopisac i spisateljica kratkih priča.
Autorka je četiri romana i jedne zbirke priča. Njen prvi roman, Čudovišta
Templtona, objavila je izdavačka kuća Hiperion 2008. godine, a knjiga se odmah
našla na listi bestselera New York Timesa. i u užem izboru Nagrade Orindž za
nove pisce 2008. godine.Njen drugi roman, Arkadija, objavljen je u martu 2012.
godine. Arkadija priča priču o prvom detetu rođenom šezdesetih u fiktivnoj
komuni na severu države Njujork. Bestseler listova The New York Times i
Booksense, Arkadiju su odabrali kao jednu od najboljih knjiga 2012. godine
eminentni listovi The New York Times, The Washington Post, NPR, Vogue, The
Globe and Mail, Christian Science Monitor i Kirkus Reviews. Roman Suđaje i
furije, portret 24-godišnjeg braka ispričan iz vizure muža, a zatim i supruge,
bio je nominovan za Nacionalnu književnu nagradu u kategoriji proze i proglašen
je za roman godine po sajtu Amazon. Poslednja njena zbrika priča, Florida
objavljena je 2018 godine.
Nikuda ne idem – Rumena Bužarovska
Nakon što je prethodnom zbirkom priča „Moj muž“ postala
regionalna književna zvezda, Rumena Bužarovska novom knjigom pomera granice
kratke forme i potvrđuje se kao možda najbolja autorka ovog žanra na
nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.
Nastavljajući tamo gde je stala s prošlom knjigom, Rumena
ovom „proširuje područje borbe“ i u žižu stavlja odnos lokalnog i globalnog,
„naših“ i „stranaca“, kao i intrigantne pozicije naših tamo i stranaca ovde.
Gotovo nemilosrdno oštra, ona majstorski analizira sve
balkanske komplekse, jetkim i duhovitim jezikom obračunava se sa endemskom
letargijom, kulturom pasivnosti, nečinjenja i krotkog prihvatanja gotovo
nepodnošljivih odnosa i uslova života u svetu u kome je lažni moral jedino
merilo, a pakost nacionalni sport. Suprotno naslovu, autorka ovom zbirkom
dobacuje izuzetno daleko.
Rumena Bužarovska
je rođena 1981. godine u Skoplju. Do sada je objavila zbirke priča: Žvrljotine
(2007), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018). Priče su joj
prevođene na engleski, nemački, francuski, hrvatski, slovenački i bugarski
jezik.
Prema mišljenju žirija Londonskog sajma knjiga 2016. godine
Rumena Bužarovska je uvrštena među deset najzanimljivijih mladih evropskih
pisaca.
Bavi se i književnim prevodom sa engleskog na makedonski
jezik (Kuci, Kapote, Bukovski). Trenutno je zaposlena kao docent američke
književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju.
Нема коментара:
Постави коментар