OPERA "FAUST" U MADLENIANUMU

Piše: Gordan Gorunović

Opera Sankt-Peterburga, gostovala je 10. maja na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum povodom 20 godina postojanja ove kuće. Prepuno gledalište znalo je da se očekuje nešto vanredno na ovim prostorima. Uprkos prilično avangardnoj, avanturističkoj i modernoj postavci, muzički princip su do kraja ispoštovani. Publiku ne samo sjajnim izvođačima u glavnim ulogama, već i koloritnim dekoracijama i kostimima. 

Psihološka drama u dva čina izvodi se na francuskom jeziku sa titlom iznad bine na srpskom. Ukupno 3 sata i 15 minuta traje pravo uživanje u ovom delu. Opera Sankt Peterburga je u vreme osnivanja pre tri decenije bila zamišljena kao stvaralačka laboratorija. Prošla je dug put do trenutka kada je postala Državni kamerni muzički teatar.

Priča o doktoru Faustu jedna je od najzagonetnijih priča zapadnoevropske kulture. Faust je moćno oličenje žudnje za životom, pojavljuje se i kao student-čarobnjak, i kao lutajući naučnik, koji se druži sa đavolom, i kao čovek upućen u alhemijske tajne, nauku prava i magiju. 

Tokom vekova Faust i "faustijanstvo" privlačili su pesnike, umetnike, muzičare i filozofe, tumačeni su i ocenjivani na najrazličitije načine. Veliki je broj dela stvorenih na ovu temu. Gete, Marlo, Lesing, Klinger, Lenau, Šuman, List, Vagner, Maler, Delakroa – samo su neka od imena iz grandiozne "Biblioteke Faustiana". 

U XX veku, kada je "faustijanstvo", kao jedan od mitova  zapadnoevropske kulture, izloženo oštroj kritici, pojavljuju se remek-dela, kao što su Doktor Faustus Tomasa Mana i Istorija doktora Johana Fausta Alfreda Šnitkea.

Klasični lik Fausta stvorio je Johan Volfgang Gete. Prvu verziju Fausta napisao je u periodu 1773 – 1775. godine, ali tek nakon trideset godina rada na drami Gete objavljuje njen prvi deo, koji sadrži priču o Faustu pre Margaretine smrti. Taj deo oživljava u muzici Gunoa, čija je opera prvobitno nazvana Margareta.

Zamisao opere po sižeu Geteovog Fausta rodila se 1839. godine, ali je ostvarenju svoje zamisli Guno pristupio sedamnaest godina kasnije. Libretisti Žil Barbije i Mišel Kare pristupili su ovom poslu sa velikim entuzijazmom (na ruski jezik Fausta su preveli V. Vrončenko, E. Guber, B. Pasternak i dr.). U jeku stvaranja muzike pročulo se da se na sceni jednog od pariskih teatara pojavila melodrama Faust, te je direktor Lirskog teatra, kojem je Guno ponudio svoju operu, u strahu od konkurencije, odustao od postavljanja opere.

Umesto toga naručio je od kompozitora novu operu po sižeu Molijerovog komada Na silu lekar (1858), ali je Guno nastavio da radi na Faustu. Faust je premijerno izveden 19. marta 1859. godine u Parizu. Prva izvođenja nisu naišla na veliki uspeh, ali je opera postepeno dobijala na popularnosti – već krajem sezone 1859. godine izvedena je 57 puta. Faust je prvobitno bio napisan sa govornim dijalozima, da bi 1869. godine za postavljanje na scenu pariskog teatra Velike opere Guno zamenio dijaloge melodijskim rečitativom i naknadno napisao baletsku scenu Valpurgijska noć. 

U ovoj verziji opera se učvrstila na repertoaru svetskih pozorišta. Od tada scenska priča Fausta nema presedana. Opera je premijerno izvedena u Nemačkoj 1861. u Darmštatu, 1862. u La Skali, 1863. je doživela englesku premijeru u Teatru Njenog Veličanstva, a iste godine postavljena je i u Kovent Gardenu. Na američkom kontinentu Faust je prvi put izveden 1873. godine u Njujorku. A upravo ovom operom otvorena je 1883. godine čuvena Metropoliten opera. U Rusiji je operu Faust prvi put izvela italijanska trupa 1863. godine. Na ruskoj sceni opera je prvi put postavljena 1866. u Boljšom teatru u čast A. Aleksandrove, koja je nastupila u ulozi Margarete. Iste godine opera je izvedena i u Marijinskom teatru (F. Komisarževski – Faust, J. Lavrovskaja – Margarita, G. Kondratjev – Mefistofel). Jedan od velikih Mefistofela bio je i poznati ruski operski pevač Fjodor Šaljapin (1873-1938). U Beogradu poslednji put opera Faust igrana je 2002. godine i to u Sava Centru. Tada je Fausta igrao Dejan Maksimović, a Margaretu Višnja Pavlović-Drakulić.

Univerzalne kategorije kao Život i Smrt, Uzlet i Pad, Bog i Đavo prate čovečanstvo otkad postoji... Mi smo se danas pomirili sa tim da život nekome može biti pakao, a smrt – željeno oslobođenje od patnje. Nauka XXI veka spremna je za kloniranje, uspešni eksperimenti omogućavaju zamenu organa i, u posebnim slučajevima, konzervaciju, zamrzavanjem trošnog tela, da bi posle dužeg niza godina bilo zamenjeno tuđim – novim, energičnim i mišićavim, bez razmišljanja o tome da ljudsko telo nije stari kofer, već dom za Dušu, koju  nam je udahnuo Gospod, i da je samo Duša besmrtna, i da je umiranje isto tako prirodni proces kao i rođenje, kao čudo materinstva i velika tajna ljubavi.

Naš junak – Faust spreman je da za drugu mladost plati bilo koju cenu, ne razmišljajući o tome da, kršeći prirodne zakone, mi Prirodu i sebe same uvlačimo u beskonačni lanac zločina, a svest o tome može doći kasno, prekasno... I da se glavna bitka vodi za naše duše, jer mnogo je lakše upravljati ljudima bez sećanja, ljubavi, vere i nade. Zombirati čovečanstvo, pretvarajući ga u pokorno stado – đavolska zamisao gospodara pakla! I možda ne treba da se tešimo time da je Satana tamo negde, daleko, u starom kaputu, sa elegantnim mačem i šeširom sa perom? Možda je već ovde među nama – šarmantan, energičan, zavodljiv i svemogući, onaj koji daruje isceljenje, a svi mi smo samo pacijenti?

Divno je imati priliku da ugostimo, pogledamo i odslušamo ovakav ansambl. Prisustvo svetski bitnim operskim dešavanjima na sceni Madlenianum predstavlja pravu privilegiju.