Među izuzetnim postignućima koja je tokom svog osmogodišnjeg
boravka u Srbiji učinio Jovan Sterija Popović, bio je i apel državnim
nadleštvima koji je raspisao kao Ministar prosvete, da prikupljaju i
dostavljaju starine osnivajući tako, davne 1844. godine, kolekciju Muzeuma
srpskog.
Prepoznavanje značaja prikupljanja i čuvanja značajnih
svedočanstva materijalne kulture iz prošlih epoha zajednički je imenitelj svih
175 godina trajanja Narodnog muzeja, a kontinuirano pronalaženje novih saznanja
i pristupa, brige i predstavljanja zajedničkog kulturnog nasleđa još je jedna
od specifičkosti koje su obeležile dugu prošlost naše najstarije muzejske
ustanove.
U petak 10. maja 2019. u 13 časova svečano će biti obeležena
jubilarna 175. godišnjica od osnivanja prvog državnog muzeja u Srbiji, Narodnog
muzeja u Beogradu. Tim povodom će u muzejskom Atrijumu biti otvorena kamerna
izložba Petar Ubavkić – dela iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, simbolično
podsećajući da je upravo izložba Ubavkićevih radova bila među prvima koje je za
javnost organizovao Narodni muzej, otpočinjući bogatu izložbenu delatnost.
Njegov opus sastojao se od približno 80 radova, od kojih je do danas sačuvano
tridesetak. Među njima su tri čuvene
Ubavkićeve biste na Kalemegdanu - Đure Daničića, 1891, Jovana Gavrilovića,
1893, Đure Jakšića, 1896, kompozicija Takovski ustanak, 1898-99, u Takovu i na
zelenoj površini u Ulici kneza Miloša u Beogradu; kao i poprsja Vuka Karadžića,
Josifa Pančića i Dositeja Obradovića, ispred pročelja Treće beogradske
gimnazije u Njegoševoj ulici u Beograd.
Tokom 175 godina Narodni muzej je dvanaest puta menjao mesto
boravišta, uvećavao i sistematizovao zbirke, bivao unapređivan mnogim radnim i
životnim godinama mnogih poznatih i manje znanih muzealaca, prolazio kroz
godine slave i gubitaka, prosperiteta i kriza – neprekinuto trajući.
Za mnoge među nama Narodni muzej predstavlja naročit, često
ličan i poseban doživljaj. Za nekoga je Muzej
reprezentativno zdanje na Trgu republike, dok neki među nama u Muzeju
vide lica i postignuća pregalaca zaštite kulturnog nasleđa. Verovatno najviše
ima onih koji Muzej identifikuju kroz najznačajnija kulturna dobra koja su nam
okom 175 godina poverena na čuvanje. Narodni muzej tako čine prepoznatljive
monumentalne skulpture sa Lepenskog Vira (7. milenijum pre naše ere), vinčanske
figurine (6-5. milenijum pre naše ere), kolica iz Dupljaje (16. vek pre naše
ere), zlatne maske iz Trebeništa (6. vek pre naše ere), ostava srebrnih posuda
iz Jabučja (1. vek naše ere), Beogradska kameja (4. vek), bronzani Portret
Konstantina Velikog (4. vek), Miroslavljevo jevanđelje (12. vek), prvi novac
kovan u Srbiji kralja Radoslava (13. vek), srednjovekovne freske i ikone iz
pravoslavnih manastira i crkava, brojna umetnička dela srpskih i jugoslovenskih
autora, poput Steve Todorovića, Đorđa Krstića, Uroša Predića, Paje Jovanovića
(19. vek), Nadežde Petrović, Save Šumanovića ili Ivana Meštrovića (20. vek),
kao i izvanredna dela umetnika iz evropskih država, poput Karpača, Rubensa,
Gvardija, Dega, Renoara, Matisa, Pikasa ili Mondrijana.
Zahvaljujući posvećenosti svih aktera koji su, i nekada i sada, ulagali trud, ljubav i znanje,
Narodni muzej je danas stecište ljubitelja umetnosti i prošlosti, tragača za
identitetom i uživalaca u lepom. Skrovište od lošeg vremena i teških vremena, povod za važne susrete sa ljudima i
epohama, koji neretko menjaju živote. Narodni muzej je otvoreno mesto druženja,
divljenja, zapitanosti, učenja, razmišljanja i rasta.
Čestitamo i želimo puno uspeha u daljem radu.
Нема коментара:
Постави коментар