VRAT OD STAKLA U JDP-u

Prva ovogodišnja premijera u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće po naručenom komadu od Biljane Srbljanović Vrat od stakla u režiji Jagoša Markovića. Dramski tekstovi ove naše autorke imali su brojne praizvedbe u ovom teatru tako da nastavak uspešne saradnje ne čudi. Ovo je njihova šesta saradnja, a druga Biljanina i Jagoševa (Porodične priče, Atelje 212). Jagoš je, pak, sedmi put u JDP-u s rediteljskom palicom u rukama.

On komad opisuje kao vrhunsku dramu i vrhunsku produkciju za šta je zahvalan pozorištu. Jedva čeka da publika dođe i pogleda predstavu:

„Hoću da govorim o glumcima, o ulogama koje su ostvarili, ali ne mogu pre premijere. Jednostavno, nije pristojno. VIdimo se na prvoj reprizi. Pričaćemo...“

Komad govori o odnosu pojedinca i društva, mada mi to ne bi bilo dovoljno. On prodire i u njihovu dušu, oslikava njihovu veru. Užasava me politička aktuelnost u komadu već težim večnim temema“, završava Marković svoje obraćanje novinarima.

Vesna Trivalić je na daskama JDP-a ponovo posle ravno 17 godina. Priznaje da ju je Tamara Vučković direktorka JDP-a neprekidno navodila ka sceni JDP-a, a ta navođenja su se intezivirala u poslednjih 7-8 godina. Skoro je odustala od pozorišta. A  kada je dobila poziv za ovaj komad kaže:

 „nešto u meni je reklo da i počelo je da se dešava nešto lepo. Vraćam se u život, osećam radost. Ovo mi je prva saradnja s Jagošem. Bilo je kao u vrtiću za odrasle.“

Konstatuje da mora da su joj nešto stavili u kafu kad se toliko emotivno otvorila:

„Biljanine replike govorila sam na TV-u (serija Otvorena vrata n.a.). Stetlanine reči (lik koji tumači) treba čitati između redova.“

Jelisaveta Seka Sabljić se distancira od ovolikih osećanja i priznaje da će njena priča biti posve rutinska:

„Tekst mi se dopao na prvo čitanje.  Iskustvo mi je pomoglo da s lakoćom unesem energiju potrebnu za ovu dramu. U svom liku, Bogdanki, prepoznala sam nešto lično. Ovo je drama koja nas se svih tiče.“

Dragan Mićanović konstatije da je samo par puta imao prilike da igra komade koji imaju prvu izvedbu.

„To je pravi pozorišni doživljaj. Publika ne zna šta da očekuje. Biljana je fascinantno napisala komad. To je krik moje generacije.“

 Anita Mančić ovako započinje svoje obraćanje:

„Osuđivaćete, branićete i mrzićete ove likove. Plakaćete, smejaćete se  i doživljavati radnju. Smatram da je ovo jedan od najboljih Biljaninih tekstova. U njima sam već treći put Nadežda. Svi skupa smo pronašli zajednički jezik i funkcionisali kao sjajna ekipa.“

Slobodan Tešić konstatuje da sa Jagošem radi već dvadeset godina, a Milica Gojković da je sarađivala s glumcima s kojim je rasla i od njih učila. Ovo joj je prva saradnja sa Jagošem a o tome kaže:

„Kad padnete on vas dočeka.“

 

Konferenciju zaključuje Irfan Mensur:

„Lepo su sve ovo sročili. Učili su i spremali se celu noć. Ono šta ja hoću da kažem je da je trebalo izdržati svu tu količinu talenta. Usput sam smišljao nadimak za reditelja. Trebalo je izdržati taj cunami, mislim na kreativni cunami zvani Jagoš, koji vas zapljuskuje ne talasićima već ogromnim talasima. Drago mi je i što se Vesna vratila, znamo se od detinjstva, učila me je da plivam, ona ima stent, ja bajpas. Želim da se ne vrati u Dubaju, već da ostane u JDP-u.“ 

Radnja drame odvija se u krugu beogradske građanske porodice, u kojoj, kako to često biva, pod jednim krovom žive tri generacije (baka 68-osmašica, ćerke iz devedesetih i unuci deca današnjice bez ikakvih ideala). U povišenoj porodičnoj atmosferi, svako nosi nasleđe svoje mladosti.

Čehovljevski složeni odnosi među članovima neobične porodične zajednice, prepliću se sa preciznim autorkinim uvidima u društvenu situaciju iz generacije u generaciju.

Bolna verodostojnost komada ne umanjuje njegovu duhovitost.

Naprotiv: u predstavi se smenjuju protivrečne emocije – od urnebesnog smeha do tužnih istina.

Premijera na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta u petak, 5. oktobra u 20 časova.

Okupljeni negiraju da u odabiru datuma ima neke simbolike. Nestašno se izdvaja Seka Sabljić:

“A meni je baš drago da je premijera na 5. oktobar!”

“Sram nas bilo!”, aminuje Jagoš.

Predstava traje 2h.

Fotografije s predstave: Nenad Petrović

Reč urednika Kulturnika- Vrat od stakla-Nečastiva krv

Ovaj najnoviji dramski tekst Biljane Srbljanović, pisan po narudžbini, distopijske provijencije, zaustavio se negde na pola puta između burleske i drame dvoumeći se kuda bi. Pratimo tako životarenje jedne disfunkcionalne trogeneracijske porodice u savremenim uslovima restitucije, društvenih mreža, visokotehnološkog kriminala i nekompetetnosti komunalne policije. Doduše sve to posrtanje likova, na koje oni pristaju bez vidljivijeg protivnjenja, sa nepatvorenom letargijom, doima se nekako nabacano, nedovršeno. Sve se na sceni dešava u neprekidnom dimu, zamagljeno, nejasano i smutno. Poput vremena u kojem živimo. Ima ti i neke fine melaholije a la Koštana , ali i podosta nihilizma.

  

Na neka naizgled lepša vremena podseća muzika iz tog vremena (nostalgična, setna). Tu se negde ugnezdio i Vasa S. Tajčić iz jedne druge porodice, gde je pozorište bilo kompleksnije, a likovi živeli i proživljavali energičnije, strastvenije, borbenije. Ovde su, pak, svedeni na puke retarde bez ikakve inicijative. Ponešto ovde budi asocijacije i na Radovana III. Ali da li je to dovoljno za uspeh?

Mada mi je poruka komada ostala nejasna, prisustvo dve generacije demostranata i treće u pozadini scene govori o neprestalnom komfliktu i nestabilnosti na ovim prostorima. Mnogi su digli ruke od dalje pobune, videvši da se ništa ne rešava, a oni koji zasednu na vlasti, nastave u cipelama onih prethodnih. Ma koliko to bilo nehigijenski. 

Oni, sužnji, koji trpe i povemeno se pobune, ostaju poniženi, na istom, a najčešće im biva još gore. Dakle, politička ostrašćenost svojstvena je samo ladoležima koji su od revolucija izdašno profitirali. Pa su se tako javni revolucionari i tajne drukare uselile u salonce u strogom centru grada, zaseli na položaje, stekli društveni ugled, a sada ih rasteruje nekakva aždaja restitucije. A oni tvituju li tvituju...

Iz centra u Žarkovo, koje je u predstavi valjano izvređano. Pitam se kako će ovaj komad doživeti Žarkovčani, ako imalo drže do sebe. Odmah da pozovu Nika Slotera u pomoć. Prusutna su i preterivanja; pa tako na 68-aše kod podvožnjaka bojevom municijom pucaju vojna lica s prozora obližnjih zgrada (kojih?). 

O tome u kakvom vremenu živimo govori i sve češća angažovanje pomoćnih radnika teatra na samoj predstavi. I ovde ih vucaraju da sklanjaju scenografiju pre nego što se komad okonča. Ako ništa drugo a onda svakako praktično. Ali pitanje je da li i pravično.

Ako krenemo od naslova ovog komada ako je Vrat od stakla on je posle ovog komada dobrano zadavljen, prelomljen. Ovo je još jedna reinkarnacija Biljaninih poimanja naše stvarnosti kao promašene, neperspektivne. S više delova koja je publika doživljavala kao mogući kraj sveopšte agonije. Tu i tamo blesne neka glumačka bravura u nebranom grožđu, a odgovor na svako smislenije pitanje je psovka. Nemoć. Na koje, kao i na mesta koja su više tragična i jeziva no duhovita publika reaguje neartikulisanim smehom. Kao svojevrsnim ventilom protiv stresa, straha, neizvesnosti, nemoći.  Bavite se, ljudi, raznolikim fizičkim aktivnostima. A u pozorištu potražite hranu za ispunjenje duše, a ne njeno pražnjenje.

Odbacumem kontumacijom!

Biljana Srbljanović rođena je 1970. godine, dramska je autorka i redovna profesorka dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autorka deset drama, među kojima Beogradska trilogija, Porodične priče, Skakavci, Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu), Mali mi je ovaj grob.

Dobitnica je nagrada: Premio Europa – Nova pozorišna realnost, šest puta Sterijine nagrade za dramski tekst, nagrada Slobodan Selenić, Ernst Toller, Osvajanje slobode, Nagrade grada Beograda za dramsko stvaralaštvo, francuskog ordena Vitez umetnosti i književnosti. Fulbrajt alumni, doktorantkinja na smeru Studije filma na FDU u Beogradu.

Jagoš Marković je jedan od naših najistaknutijih pozorišnih reditelja. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1987, u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu postavio je predstave: Tako je (ako vam se tako čini), Uobraženi bolesnik, Sumnjivo lice, Govornica, Skup, Bogojavljanska noć. Predstava Skup gostovala je na brojnim festivalima i gotovo je uvek osvajala nagrade.

Jagoš Marković je režirao preko pedeset predstava u zemlji i inostranstvu, a među najznačajnije ubrajaju se: Gospođa ministarka, Hasanaginica, Antigona, Ožalošćena porodica (Narodno pozorište), Pepeljuga, Figarova ženidba (Opera Narodnog pozorišta); Porodične priče, Gospoda Glembajevi, Jesenja sonata (Atelje 212); Kate Kapuralica, Dekameron (NP Sombor); Lukrecija iliti Ždero (Pozorište na Terazijama); Galeb, Filumena Marturano i opera Karmen (HNK Ivana pl. Zajca); Lukrecija o bimo rekli Požeruh (Riječke letnje noći); Učene žene (HNK Split); Čarapa od sto petlji (BDP); Tartif, Hekuba (CNP); San letnje noći (Pozorište „Boško Buha“). Za jubilej Kraljevskog pozorišta Dramaten u Švedskoj režirao je Strinbergovu Kraljicu Kristinu. Bio je prvi reditelj iz Srbije koji je 2014,  posle ratova devedesetih, režirao na Dubrovačkim ljetnim igrama (Romeo i Julija).

Marković je dobitnik preko pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada od kojih se izdvajaju: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Podgorice, Nagrada „Mića Popović“, nekoliko nagrada „Zlatni ćuran“ i „Ardalion“, Sterijina i Nušićeva nagrada.

U Bugarskoj je održan festival „Balkan čita Jagoša“ u okviru koga su četiri reditelja radila njegov tekst Govornica.

Biljana Srbljanović

 

VRAT OD STAKLA

 

Režija, scenografija i izbor muzike                     Jagoš Marković

Kostimografija                                                       Bojana Nikitović

Scenski govor                                                         Ljiljana Mrkić Popović

Dizajn svetla                                                                       Dejan Draganov

IGRAJU:

Bogdanka, Bogda                                       JELISAVETA SABLIĆ

Svetlana                                                       VESNA TRIVALIĆ

Nadežda                                                       ANITA MANČIĆ

Mirna                                                           MILICA GOJKOVIĆ

Ljuba                                                            DRAGAN MIĆANOVIĆ

Vasa                                                              IRFAN MENSUR

Vlajko Mujić                                                           MARKO JANKETIĆ

Pandur 1                                                      SLOBODAN TEŠIĆ

Pandur 2                                                      BOJAN LAZAROV

Filip                                                              MILOŠ SAMOLOV

Malo dete                                                     ANA ČARMAN

Organizator                                                 Vladimir Perišić

Inspicijent                                                   Dušan Milosavljević

Sufler                                                            Ksenija Ćirica

           

Asistent reditelja                                       Tara Lazarević

Asistent kostimografa                               Petra Fotez

           

Majstor svetla                                             Ivan Lazović

Majstor zvuka                                             Aleksandar Major