недеља, 04. август 2019.

43. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji

Festival filmskog scenarija je festival koji je posvećen isključivo filmskom scenariju

Održava se svake godine sredinom ili krajem avgusta u Vrnjačkoj Banji





U prostorijama Turističke organizacije Srbije, u Beogradu, 1. avgusta 2019. godine, održana je konferencija za medije, povodom 43. Festivala filmskog scenarija. U konkurenciji za najbolјi scenario festivala u Vrnjačkoj Banji, koji se održava pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Opštine Vrnjačka Banja, od 13 – 17. avgusta nadmetaće se 14 filmskih ostvarenja.

Кonferenciju za medije, otvorio je Dragoljub Vojnov predsednik Umetičkog saveta festivala koji je pozdravio predstavnike sedme sile, nakon čega je ustupio reč Mini Кaličanin koja je ispred Turističke organizacije Vrnjačka Banja, istakla da je Festival filmog scenarija pored Vrnjačkog karnevala i Lovefest-a, jedna od najposećenijih manifestacija u Vrnjačkoj Banji sa svakako najdužom tradicijom. Prisutnima se obratio i državni sekretar ministarstva za kulturu i informisanje Aleksandar Gajović koji je izrazio zadovoljstvo što ministarstvo podržava festival koji postoji već 43 godine, navodeći da po naslovima filmova, može zaključiti da se u Vrnjačkoj Banji očekuje kvalitetan i raznovrstan program.

Direktor festivala i Кulturnog centra Vrnjačke Banje Saša Milenković, u svom obraćanju je rekao da će u takmičarskom delu festivala biti prikazano 14 filmova i da žiri u sastavu Biljana Maksić, Đorđe Milosavljević i Milan Nikodijević neće uopšte imati lak posao.
Za nagrade će se takmičiti filmovi „Кralj Petar Prvi“, po scenariju Milovana Vitezovića, Petra Ristovskog i Vladimira Ćosića, „Psi umiru sami“ Nikole Petrovića, film „Aleksandra“ scenariste Saše Radojevića, „Ajvar“ Ane Marie Rosi i Maje Todorović, kao i film „4 ruže“ po scenariju Balše Labovića i Vasilija Nikitovića.

U konkurenciji za najbolji scenario su i „Zlogonje“, za čiji su se scenario pobrinuli Marko Manojlović i Miloš Кrečković, „Delirijum tremens“ Gorana Markovića, „O životu i smrti“ Predraga Perišića, kao i „Teret“ Ognjena Glavonića, „Taksi bluz“ Marka Backovića i Marka Jocića, te „Šavovi“ prema scenariju Elme Tataragić, „Reži“ Dragana Nikolića, „Južni vetar“ Miloša Avramovića i Petra Mihajlovića i film „Pijavice“ za koji scenario potpisuju David Albahari, Dragan Marinković i Dušan Spasojević.

Van konkurencije biće prikazan dokumentarni film „Godine u (v)etru“ Daneta Stanojčića, dok će filmovi „Balkanska međa“ Andreja Anajkina, Ivana Naumova i Natalije Nazarove, kao i „Između dana i noći“ Andre Martinovića i „Кoja je ovo država“ Vinka Brešana, biti prikazani u programu preko plota.

U ime Umetničkog saveta festivala, Dragolјub Vojnov je najavio prateće manifestacije 43. Festivala filmskog scenarija: Letnju školu dramaturgije „Slobodan Stojanović“, koju će voditi Ivan Velisavlјević, Letnju školu filmske kritike, promociju monografije Anite Panić „Milena Dravić, ili klјuč snova“ promociju knjige Predraga Perišića „O životu i o smrti“, kao i izložbu „Velikani srpskog glumišta“, posetu izložbama u Zamku kulture, posetu kompleksu vinarije i bazena “Grabak” i simpozijum “TV serije i filmovi: preplitanja i ukrštanja”.

Jedan od najznačajnijih segmenata Vrnjačkih kulturnih svečanosti je Festival filmskog scenarija, koji je za 42 godinu postojanja, ostajući dosledan svojoj prvobitnoj ideji, bio dostojan dijagnostičar vrlina i mana i nezaobilazni hroničar na širokom prostoru scenaristike. U tom kontekstu, a u prilog raspravi imamo li mnogo filmskih festivala, treba dodati i ovo: Bilo ih mnogo ili ne, oni su svaki na svoj način doprineli afirmaciji jugoslovenske kinematografije, dali podršku njenom razvoju, učinili da ona, takva kakva jeste, zaboravi na mnoge probleme koji je prate. U korpusu takvih manifestacija treba sagledati i Festival filmskog scenarija.

Sve je počelo 1974. godine posle polemike u filmskoj javnosti koja je obelodanila činjenicu da je scenaristika najslabija tačka domaćeg filma i da scenariju nije dato dostojno mesto. Nekako u to vreme u Banji je postojala smotra “Jugoslovenski igrani film u akciji”, koja je imala i svoju stručnu tribinu na kojoj su učesvovali autori i protagonisti. Bio je to, na neki način, prapočetak Festivala. Te dve činjenice-kriza scenarija u jugoslovenskom filmu i postojanje filmske smotre u Vrnjačkoj Banji – bile su presudne za stvaranje pravog festivala, jasno esnafski profilisanog, jedinstvenog u svetu Festivala filmskog scenarija.

Tako je u avgustu 1977.godine smotra “Jugoslovenski igrani film u akciji” (Prvi Festival je i nosio takvo ime) prerasla u festivalsku manifestaciju, tribina u simpozijum, uvedene su nagrade, formirani organi i Festival je rodjen. Inicijatori pokretanja Festivala bili su Kulturni centar Vrnjačke Banje, Udruženje filmskih autora i Udruženje filmskih glumaca. Neposredni inicijatori su bili Boško Rudjinčanin, Miomir Stamenković, Velimir-Bata Živojinović, Vasiljka Bogićević i Dušan Perković.

Prvi festival održan je od 15. do 21.avgusta 1977.godine i taj termin (sredina ili početak druge polovine avgusta) osta je tradicionalan, osim 1989.godine kada je zbog pomeranja termina Festivala u Puli, Vrnjački Festival bio “premijerni” i održan na kraju jula meseca. Projekcije su održavane na Letnjoj pozornici (stari objekat) da bi od 1988.godine bile premeštene na novi Amfiteatar sagradjen na Crkvenom (Čajkinom) brdu. Specifično zamišljen i specifično ustrojen Festival filmskog scenarija nije bio nikome konkurencija i nije želeo da ispravlja ničije “nepravde” i “greške”, naprotiv s jasnom koncepcijom i namerom odgovorno i sigurno išao je svojim putem, tretirajući scenario kao osnovu i bitni ključ filmskog stvaralaštva, vraćajući mu dostojanstvo koje je zaslužio. Time je izborio svoje značajno mesto u istoriji jugoslovenske kinematografije. Nije preterano reći da se od formiranja ovog Festivala o scenariju govori s većim poštovanjem i uvažavanjem nego do tada, a scenaristi dobijaju status ravnopravnih autora filma.

Rezultati Festivala nisu ni mali ni skromni. Za 42 godine u takmičarskoj konkurenciji prikazano je 426 filmova, uz veliki broj kratkih, dokumentarnih, animiranih i video filmova u pratećem programu. Održano je 42 simpozijuma pretežno posvećenih scenarističkim problemima koji imaju dalekosežan značaj ne samo za smotru u Vrnjačkoj Banji već i za celokupnu domaću kinematografiju. Broj učesnika simpozijuma premašuje cifru od 1000, a u arhivi Festivala ostalo je preko 4000 stranica stenograma njihovih izlaganja, od kojih je, formirajući svoju izdavačku delatnost, Festival u poslednjih nekoliko godina izdao par zanimljivih i korisnih knjiga (“Film kao ishodište”, “Izazov ratnog filma”, Izbor radova sa dosadašnjih simpozijuma). Na Festivalu su uvek dodeljivane četiri nagrade (prva, druga, treća i specijalna) a u vremenima kada je produkcija pa i konkurencija bila veća postojale su i nagrade za adaptaciju književnog dela, i najbolji dijalog. Grad domaćin je, takodje tradicionalno, dodeljivao i dodeljuje zlatnike za doprinos Festivalu, a od 1996.godine i Jugoslovenska sekcija medjunarodnog udruženja filmskih kritičara (FIPRESCI) formira žiri kritike i dodeljuje jednu nagradu.

 Prateći program

 

Pored zvaničnog takmičarskog programa, Festival filmskog scenarija uvek je imao i poneki značajan prateći program, novu “injekciju” koja ga je i u teškim trenucima, izazvanim opštom krizom u kinomatografiji i u društvu, vraćala u “igru” i činila specifičnom:
  • Simpozijum (održava se od početka festivala)
  • Letnja škola filmske dramaturgije (održava se od 1996. do danas)
  • Letnja škola filmske kritike (održava se od 2012. – do danas)
  • Konkurs za originalni scenario (od 1984. – 1988.)
  • Zabranjeni bez zabrane – filmovi iz bunkera (1987. – 1990.)
  • Uvodjenje TV filmova u konkurenciju (1993.-1996.)
 
 

Koncert povodom otvaranja Festivala – Jela Mihailović (Jela Cello)


13.avgusta 2019.godine Jela Mihailović – Jela Cello odsviraće koncert povodom otvaranja Festivala filmskog scenarija.  Raznolikost Jelinog muzičkog opusa garantuje uzbudljiv muzički doživljaj kako za ljubitelje klasične muzike tako i za publiku koja je okrenuta i drugim muzičkim pravcima koje je Jela vešto uklapajući uobličila u nešto što bi moglo da se okarakteriše kao totalna muzika. Jelenini nastupi su prava poslastica za ljubitelje kvalitetne muzike i sinteze dobrih frekvencija. Izvešće obrade klasičnih dela, rok i pop klasika uz elektronsku pratnju kao i nekoliko autorskih kompozicija sa njenog najnovijeg, trećeg studijskog albuma “Potraga za magičnim violončelom” koji je izdao PGP-RTS.

Po zvanju specijalista muzičke umetnosti, Jela vec dugi niz godina kombinuje klasičan muzički izraz sa obradama pop i rok klasika u aranžmanima za violončelo i simfonijski orkestar. Njene interpetacije Puprle Haze-a (Jimi Hendrix), Eleanor Rigby (The Beatles) kao i srpskih narodnih pesama privukle su pažnju širokog auditorijuma i poznatih svetskih producenata i afirmisanih umetnika. Nastupajući na različitim scenama sirom sveta, kao jedan od njenih najinteresantnijih nastupa moze se izdvojiti nastup na dodeli Oskara u Los Andjelesu i saradnja sa holivudskim velikanima medju kojima je jedan od najvećih filmskih režisera James Cameron, kao i nastupi na svetskim izložbama (EXPO) u Italiji i Kazahstanu gde je Jela predstavljala Republiku Srbiju pored Gorana Bregovića i Jelene Tomasević.”

 

Program festivala možete pogledati OVDE.

Нема коментара:

Постави коментар