четвртак, 28. април 2016.

Maratonci iz Kerempuha u Ateljeu 212



 

Nema ništa teže neko napraviti uspešan rimejk nečeg tako popularnog kao što su bili (i jesu) Maratonci. Oni su se toliko urezali u kolektvno pamćenje, da ne kažem u genetski kod, da sada ih igrati, a opet biti nov, đavolski je mukotrpan posao. I ko bi se tog ćoravog posla uopšte prihvatio?  Ima li nekog dovoljno ludog?


Novi Maratonci dolaze nam sa nestašnom skupinom iz zagrebačkog Satiričkog kazališta Kerempuh, a u režiji Beograđanke, Ive Milošević. Prikazani premijerno 22. decembra u matičnoj teatarskoj kući, sinoć su se pojavili pred beogradskom publikom u prepunom Ateljeu 212. Šta nam danas, 44  godina kasnije, nudi ovaj diplomski rad Dušana Kovačevića?  


Ovim gostovanjem ovo vanvremensko delo vratilo se kući, na mesto praizvedbe. U prvoj verziju Maratonce je režirao Ljubomir Draškić. Deset godina kasnije Slobodan Šijan snimio je kultni film. Da li su Topalovići naša večna sudbina? Luda vožnja na svedenoj sceni koja se odvija na četiri stolice i sa dve baterijske lampe?

 
No, ovde Topalovići nisu romantično-epska slika epofe, već su ogoljeni, realni, zločesti, prikladniji vremenima u kojima živimo. Humor ovde ustupa mesto zlokobnim slutnjama. Poznati likovi metastazirali su u nekakve groteskne hibride sa još jednom legendom iz prohujalih vremena; kao da su se srodili, ukrstili sa izvesnom tajnom grupom TNT sa sedištem u Cvećari.  Deluje i logično, zar ne?

I kao što rekoh, uspeh pozorišne trupe Kerempuh je što uživamo u njihovom iščašenom čitanju ovog dela, bez želje i opterećenja da ga poredimo sa ranijim insenacijama. Kako od šmokljana postaje tiranin i kako starost vlada nad mladošću? Topalovići su sinonim za malograđansku sredinu, licemernu i okoštalu, koja iz benigne protokom vremena skoro neprimetno prelazi u malignu fazu. No, ono što je najperverzniije je to što se čini da svi imamo određenih simpatija prema ovim nastranim likovima. Prema tim dobroćudnim zlotvorima. Slican se sličnom raduje, nemoj da te Kerempuh podseća na to! A da li je naša sudbina puki ekvivalent sudbine jednog mrtvačkog sanduka, za kojeg jedan od Topaloviće konstatuje:

 „Zašto da propadne onako dobar sanduk? Pred svetom smo ga sahranili kako valja!“.


Da li je ova ugledna pogrebna tvrtka završila posao na ovim prostorima? Da li možemo da sahranimo prošlost i konačno počnemo da živimo? Nije važno ono što jeste, nego ono što većina misli (smatra, umišlja). Bitna je gluma, glumatanje, pretvanje, izigravanje, a  kuda vodi taj počasni krug koji tako dugo trčimo? Pa nemojte samo reći da vodi u propast! Ma, ’ajte! Naši životi su zacementirani. Promene su ovde svedene na farsu, na cirkus, na uveseljavanje, posle kojeg se gorko plače i proklinje.


Ovde deca žive u večnoj senci roditelja. Ovde oni usvajaju njihove mane, ali ne i vrline. I njima dodaju i svoje sopstvene. I tako u svakoj generaciji iznova i iznova. Raste trulo drvo puno otrova, puno jeda, puno besa. U vremena kada se i van pozorišta igraju predstave, ova je aktuelnija nego ikad. Za one koji žele da vide, naravno.


Odlomak iz predstave možete pogledato ovde


U verziji vragolana iz Kerempuha nastupaju: Vilim Matula, Elizabeta Kukić, Nikša Butijer, Hrvoje Kečkeš, Luka Petrušić, Maja Posavec, Tarik Filipović, Filip Detelić, Mia Anočić – Valentić i Ivan Đuričić. Dramaturg: Dora Delbianco


Iva Milošević je diplomirala pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirala je mnogim pozorištima u zemlji: Magično popodne Volfganga Bauera (Bitef teatar); Kazimir i Karolina Edena fon Horvata (NP Sombor); Put do Nirvane Artura Kopita (Atelje 212); Mala Sirena H.K. Andersena/Srđana Koljevića (Malo pozorište Duško Radović; Zmijsko leglo Vasilija Sigareva (Atelje 212); Vuk i sedam jarića braće Grim/Ljubinke Stojanović (Pozorište lutaka Pinoko; Princeza i žabac H.K. Anderesna/Igora Bojovića (Pozoršte Boško Buha); Painkillers Nede Radulović (SNP); Proslava Tomasa Vinterberga i Mogensa Rukova (Atelje 212); Glorija (Pozorište na Terazijama). U JDP je režirala dramu Nila Labjuta Razvaljivanje, Dramu o Mirjani i ovima oko nje i Zmajeubice.

Dobitnica je Nagrade za režiju Bojan Stupica.

Нема коментара:

Постави коментар