Nema ništa teže neko napraviti uspešan
rimejk nečeg tako popularnog kao što su bili (i jesu) Maratonci.
Oni su se toliko urezali u
kolektvno pamćenje, da ne kažem u genetski kod, da sada ih igrati, a opet biti nov, đavolski
je mukotrpan posao. I ko bi se tog ćoravog posla uopšte prihvatio? Ima li nekog dovoljno ludog?
Novi
Maratonci dolaze nam sa nestašnom skupinom iz zagrebačkog Satiričkog kazališta Kerempuh, a u režiji Beograđanke, Ive Milošević. Prikazani premijerno 22. decembra
u matičnoj teatarskoj kući, sinoć su se pojavili pred beogradskom publikom u
prepunom Ateljeu 212. Šta nam danas, 44 godina kasnije, nudi ovaj diplomski rad Dušana
Kovačevića?
Ovim gostovanjem ovo vanvremensko delo
vratilo se kući, na mesto praizvedbe. U prvoj verziju Maratonce je režirao
Ljubomir Draškić. Deset godina kasnije Slobodan Šijan snimio je kultni film. Da
li su Topalovići naša večna sudbina? Luda vožnja na svedenoj sceni koja se odvija
na četiri stolice i sa dve baterijske lampe?
No, ovde Topalovići nisu
romantično-epska slika epofe, već su ogoljeni, realni, zločesti, prikladniji vremenima u
kojima živimo. Humor ovde ustupa mesto zlokobnim slutnjama. Poznati likovi
metastazirali su u nekakve groteskne hibride sa još jednom legendom iz prohujalih
vremena; kao da su se srodili, ukrstili sa izvesnom tajnom grupom TNT sa sedištem u
Cvećari. Deluje i logično, zar ne?
I kao što rekoh, uspeh pozorišne trupe Kerempuh je što uživamo u
njihovom iščašenom čitanju ovog dela, bez želje i opterećenja da ga poredimo sa ranijim insenacijama. Kako
od šmokljana postaje tiranin i kako starost vlada nad mladošću? Topalovići su sinonim za malograđansku
sredinu, licemernu i okoštalu, koja iz benigne protokom vremena skoro neprimetno prelazi u malignu fazu. No, ono što je najperverzniije je to što se čini da svi imamo određenih simpatija prema ovim nastranim likovima. Prema tim dobroćudnim zlotvorima. Slican se sličnom raduje, nemoj da te Kerempuh podseća na to! A da li je
naša sudbina puki ekvivalent sudbine jednog mrtvačkog sanduka, za kojeg jedan od
Topaloviće konstatuje:
„Zašto da propadne onako dobar sanduk? Pred svetom
smo ga sahranili kako valja!“.
Da li je ova ugledna pogrebna
tvrtka završila posao na ovim prostorima? Da li možemo da sahranimo prošlost i konačno počnemo da živimo? Nije važno ono što jeste, nego ono
što većina misli (smatra, umišlja). Bitna je gluma, glumatanje, pretvanje, izigravanje,
a kuda vodi taj počasni krug koji tako
dugo trčimo? Pa nemojte samo reći da vodi u propast! Ma, ’ajte! Naši životi su
zacementirani. Promene su ovde svedene na farsu, na cirkus, na uveseljavanje,
posle kojeg se gorko plače i proklinje.
Ovde deca žive u večnoj senci
roditelja. Ovde oni usvajaju njihove mane, ali ne i vrline. I njima dodaju i
svoje sopstvene. I tako u svakoj generaciji iznova i iznova. Raste trulo drvo
puno otrova, puno jeda, puno besa. U vremena kada se i van pozorišta igraju
predstave, ova je aktuelnija nego ikad. Za one koji žele da vide, naravno.
Odlomak iz predstave možete
pogledato ovde
U verziji vragolana iz Kerempuha
nastupaju: Vilim Matula, Elizabeta Kukić, Nikša Butijer, Hrvoje Kečkeš, Luka
Petrušić, Maja Posavec, Tarik Filipović, Filip Detelić, Mia Anočić – Valentić i
Ivan Đuričić. Dramaturg: Dora Delbianco
Iva Milošević je diplomirala pozorišnu i radio režiju na Fakultetu
dramskih umetnosti u Beogradu. Režirala je mnogim pozorištima u zemlji: Magično
popodne Volfganga Bauera (Bitef teatar); Kazimir i Karolina Edena fon Horvata
(NP Sombor); Put do Nirvane Artura Kopita (Atelje 212); Mala Sirena H.K.
Andersena/Srđana Koljevića (Malo pozorište Duško Radović; Zmijsko leglo
Vasilija Sigareva (Atelje 212); Vuk i sedam jarića braće Grim/Ljubinke
Stojanović (Pozorište lutaka Pinoko; Princeza i žabac H.K. Anderesna/Igora
Bojovića (Pozoršte Boško Buha); Painkillers Nede Radulović (SNP); Proslava
Tomasa Vinterberga i Mogensa Rukova (Atelje 212); Glorija (Pozorište na Terazijama).
U JDP je režirala dramu Nila Labjuta Razvaljivanje, Dramu o Mirjani i ovima oko
nje i Zmajeubice.
Dobitnica je Nagrade za režiju Bojan Stupica.
Нема коментара:
Постави коментар