Sinoć je svećano otvorena IV Nedelja finskog filma u Dvorani Kultrnog centra Beograd.
Nakon uvodnog obraćanja Stefana
Arsenijevića, selektora ovogodišnje Nedelje Finskog filma i gosta urednikA filmskog
programa Kulturnog centra Beograda i direktorke međunarodnog odeljenja Finskog
filmskog fonda, Jane Puskalo (koja je sada stigla mnogo komfornije nego 2010. godine,
kada je zbog erupcije vulkana morala da kombinuje vozove) beogradskoj publici predstavila su se dvojica
finskih reditelja, Amir Arsames Escandari i Juku-Peko Valkeapau. Oni su, uz par
duhovitih opaski, pozdravili beogradksk publiku.
A onda je nastupio onaj, zvaničan
protokol - finski ambasador u Srbiji svečano je otvorio ovu manifestaciju, uz
konstataciju da je finski film dobro, hvala na pitanju, nikad bolje i za to se posebno
zahvalio Finskom filmskom fondu.
Festival je otvario izuzetno
dopadljiv i sinemastičan debitantski dokumentarni film Piksadores Amira
Arsamesa Escandarija. Piksadoresi su
grupa mladića iz favela Sao Paula, koji žive za specifičnu vrstu ulične, šifrovane
umetnosti, piksada.
Družili smo se sa ljudima sa društvenih margina, koji se neustrašivo
i vešto veru po neboderima Sao Paula, prkoseći smrti i pokazujući neviđenu
ravnodušnost prema životu, a sve u cilju da bi ispisali grafite protiv
establišmenta. Koji žongliraju po vozovima, kradu kablove pod naponom, diluju
drogu. Tako su, uz bezbroj peripetija (jer su za brazilsku državu pravno
nevidljivi) dospeli i do Berlinskog bijenala, gde će napraviti neopisivi haos.
Ali Nemačka, koja ima simpatije za ove neukrotive
desperadose, ne trpi tako nonšalatno-huligansko ponašanje u svom dvorištu. Izuzetna
fotografija, izuzetan zvuk koji na trenutke ume i da zastraši. Potpuno u kontekstu radnje.
Odlomak iz filma možete pogledati ovde.
Posle projekcije ovog filma
porazgovarali smo za njegovim rediteljem, Amirom Arsamesom Escandarijem, rođenim Teherancem, a sada Fincem, koji je sa
setom evocirao svoje uspomene na četvorogodišnji boravak u našem gradu, u
jednom hotelu, na neka drveća na koja se popeo i gde je, verovatno, još uvek
urezano njegovo ime, na prvi ples koji je baš ovde odigrao, na prvi poljubac
koji ga je pratio, na odgledane fudbalske utakmice. I priznao, da i pored rada na novom fimu, nije odoleo a da
ne dođe u Beogradu, posle 27 godina. U
detinjstvu, otac mu je poklonio Super-8
kameru, a Amir je sa njom počeo da snima kratke filmove i ta strast je odredila
njegov život.
Na pitanje što je fim sniman
većim delom u crno beloj tehnici, on nam je odgovorio da tu nije bilo nikakve dileme,
jer glavni junaci žive takav život, gde nema mnogo izbora, mnogo boja. Što
nagoveštava i sam kraj ovog zanatski briljanto urađenog filma (demostracije
Okupirajmo pokreta), u kojem je Amir samo pratio ove šarmantne gubitnike, i od mnoštva
snimljenog materijala upiličio ovu grandioznu, višeslojnu fresku života sa društvenih margina. Bavi se manjinama
jer i sam njima pripada.
A kada ga je radoznala, beogradska publika pitala za
sudbinu junaka Amir nam je otkrio da su dvojica od njih trenutno u zatvoru, a
jedan uspešno unovčuje svoju umetnost. "Bolje su prošli oni koji su imali bar jednog živog roditelja", konstatuje Amir,"oni su otišli iz favele."
Za vreme snimanja samog filma imali su lošeg prevodioca sa portugalskog, te su kasnije shvatili da su čak 80 % dragocenog razgovora aktera izgubili u prevodu. Film je, uprkos kulturološkim razlikama, dobro prošao i u Brazilu i u Finskoj, kao i diljem sveta. Toplo je ispraćen aplauzom i u Beogradu. A Amir nam je, u poverenju, rekao da bi ga bio izuzetan blam, da nam se vrati sa nekim lošim filmom. To se, naravno, nije ni deslio.
Za vreme snimanja samog filma imali su lošeg prevodioca sa portugalskog, te su kasnije shvatili da su čak 80 % dragocenog razgovora aktera izgubili u prevodu. Film je, uprkos kulturološkim razlikama, dobro prošao i u Brazilu i u Finskoj, kao i diljem sveta. Toplo je ispraćen aplauzom i u Beogradu. A Amir nam je, u poverenju, rekao da bi ga bio izuzetan blam, da nam se vrati sa nekim lošim filmom. To se, naravno, nije ni deslio.
I da tu ne bude kraj, pobrinuo se
Kulturni centar Beograda, koji je organizovao izbor originalnih plakata jednog
od najznačajnijih i najosobenijih svetskih filmskih autora, Akija Kaurismakija.
Pod naslovom Svetla u sumraku. Kaurismaki, koje je poznat po svom
minimalističkom izrazu, suzdržanoj glumi, visoko stilizovanom vizuelnom
pristupu i specifičnom smislu za humor. Ova izložba potsetiće vas na
Kaurismakijev neodoljivi filmski opus, od adaptacija klasičnih dela u filmovima
Zločin i kazna i Hamlet se okreće biznisu, preko serije filmova o čuvenim
Lenjingradskim kaubojima, do recentnih filmskih bisera kao što su Svetla u
sumraku i Avr.
Izložbu upotpunjuje Kaurismakijev
film Total Balalaika Show, dokumentarac o čuvenom helsinškom koncertu iz 1993.
na kojem su Lenjingradski kauboji nastupili zajedno sa horom i baletom Crvene
armije. Na repertoaru su bile obrade popularnih pesama sa istoka i zapada,
simbolički na umetnički način ujedinjujući zaraćene strane neposredno nakon
Hladnog rata. U sve više polarizovanom savremenom svetu, Total Balalaika Show ponovo je jako aktuelan.
Нема коментара:
Постави коментар