Svetski dan džeza obeležava se 30. aprila širom sveta, kao
deo UNESCO programa. Dom omladine Beograda i Beogradski džez festival
tradicionalno organizuju koncert tim povodom, na kojem će ove godine nastupiti
dve izvrsne umetnice: Miona Deler Babić i Lia Pale. Ove mlade i talentovane
muzičarke će se domaćoj publici predstaviti kroz svoj specifičan džez izraz,
kombinovan sa pop muzikom i evropskom tradicijom kabarea. Koncert će biti
održan u subotu, 30. aprila od 21 čas, u sali Amerikana Doma omladine Beograda,
a ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže, po ceni od 400 dinara.
Miona Deler Babić je srpsko-italijanska džez/pop pevačica i
pijanistkinja klasične i džez muzike, poznata pre svega po originalnom
repertoaru, u kome često kombinuje različite zanrove. Po završetku studija
klavira na Fakultetu Muzičke Umetnosti u Beogradu, preselila se u Italiju gde
živi i radi. Izdala je dva albuma, “Reach Touch” za američko i onlajn tržište i
rok/džez album “No Trumpet Songs”.
Delić njenog muziciranje možete čuti ovde
*****
Kako biste Vi opisali Vaš muzički izraz? Koliko ga je, zbog
njegovog specifičnog karaktera, uopšte moguće svrstati u određen žanr?
Tokom godina su me svrstavali u različite muzičke žanrove i na tome
mogu da im se zahvalim. Onda nekako pomislim da se menjam, što je suština
života, biti sposoban za promene. Kad bih se ja pitala, muzika bi se delila
samo na dobru i lošu, sve ostalo je, manje više, izmisljotina muzičkog biznisa.
U slobodnom mišljenju ne postoje ustaljeni koncepti.
Koji su to zvukovi ili teme koje Vam daju inspiraciju za
komponovanje?
Zapisujem ono što čujem u sebi. Imala sam nekoliko puta naručene
kompozicije “ali da liči na to i to“ što je za mene bio gotovo nedostižan
zadatak. Nikad ne komponujem za instrumentom ili za kompjuterom, isključivo
slušam muziku u glavi, kad je ima i tek posle zapisujem. Sve što ste doživeli
ili videli je potencijalna muzika. Uključujući i san koji želite da odživite.
Koliko Vas je kao umetnicu oblikovalo usavršavanje kod
pijaniste Sijavuša Gadžijeva?
To me je definisalo kao pijanistkinju. Ruska pijanistička škola je za
mene bila profesionalno i životno opismenjavanje. Tek kad sam do kraja ovladala
svojim instrumentom, postala sam slobodna u muzici. To je neraskidivi odnos
tela i duha.
Nastupali ste sa Karlom Markotuli na DŽez festivalu u Novom
sadu. Kako je došlo do vaše saradnje i šta Vam je taj susret doneo?
Trudim se da uvek pevam emociju a ne da proizvodim prijatne zvuke bez
smisla. Karla je takođe muzičar iz te priče, tako da je naša saradnja bila
logična i spontana.
Pored muzičke karijere, radite i kao model i pozorišna
glumica. Koja od ovih umetnosti Vas najviše ispunjava i pomoću koje od njih
smatrate da se najbolje izražavate?
Imam sreće sto sam prilagodljiva i kažu da sam dobro radila i druge
poslove, ali je muzika moje ja, moja borba, nagrada i inicijativa, ostalo su
okolnosti. Posao pevača i glumca je relativno srodan, na Zapadu su ti preleti
uobičajeni. Sa druge strane, zahvaljujući povremenom bavljenju drugim
profesijama, nisam morala da radim muziku koju ne volim, samo zato da bih
preživela. Bitno je dobro raditi u okviru dobrog projekta. A publika je ta koja
odlučuje šta je dobro a šta nije.
Koncertom u Domu omladine Beograda zajedno ćete sa Liom Pale
obeležiti Svetski dan džeza. Šta je ono što povezuje Vaša muzička stvaralaštva?
Izuzetna mi je čast što nastupam u Domu omladine za Svetski dan džeza,
jer su to trenuci koji pozitivno povezuju ljude iz celog sveta. Potrudiću se da
predstavim svoju zemlju u najboljem svetlu, onako kako ona to i zaslužuje.
Raduje me i što ću scenu deliti sa autrijskom umetnicom Liom Pale čiji mi se
rad dopada.
Kakve aktivnosti imate u planu u narednom periodu? Da li su
u pripremi neki novi muzički projekti?
Jesu, i u Srbiji sam već neko vreme. Radila sam u čitavoj Evropi,
izdala album u Americi, ali ću misliti da sam uspešna tek kad stvorim nešto na
maternjem jeziku. Na koncertu u Domu omladine ću premijerno izvesti akustične
verzije nekih od tih pesama. Nadam se najboljem, pratim znakove života pošto mi
se planiranje nikad nije isplatilo. Pesme su gotove. Tražimo sponzore za
završetak spota i promociju. Iza jednostavne numere od 3 minuta stoji ogroman
trud i rad, uglavnom nemuzički. Cvrčak iz priče o cvrčku i mravu se odavno
pretvorio u Supermena.
Нема коментара:
Постави коментар