„Nikada ja neću koristiti Fejsbuk, to je smislila CIA da nas
kontroliše!“, samouvereno
je izrekao jedan moj kolega na položaju, neposredno pre nego što je naša firma
otvorila svoj poslovni FB i toplo preporučila svojim zaposlenim da i oni to
urade. I naravno, da je tada imao sve reči hvale za takav poduhvat. Drugi opet
smatraju da je FB mesto za zamlate. Ko zna ko se sve krije iza tih naloga,
kakvi sve manijaci, kakvi bolesnici, kažu oni. A da, po ulicama ovoga grada
hodaju sve sami Bečki dečaci i Crvenkapice. Ma 'ajte!
Meni je FB omogućio da upoznam neke zanimljive ljude (neke
sam čak i susreo i sa njima popričao), da otputujem svugde da kupim sve i svašta, da se informiše
o svačemu (zamenio novine), da dobijem svakakve nagrade, da gnjavim svakolike ljude i da dobrano hranim svoj ego, da mi
se neko divi, da me neko mrzi, da neko smatra da ima posla sa budalom, a drugi
da sam sasvim normalan. I da stoički trpim i ispaštam, kada me, zbog mog lajanja, puritanci hejtuju, anfrenduju i anfolovuju. Gde će im duša! Što reče jedna moja prijateljica u naslovu svoje zbirke pesama: "Ja sam za lajk, nisam za ingnor!". Da se ne lažemo, neke i ja blokiram. Nije da nije... Radi mentalne higijene. Sve je to sasvim legitimno. Dok se ne pobrka virtuelno sa
stvarnim. Dok se ne pobrkaju lončići. Tada nastaje problem. Tehnologija je
moćna droga sa koje se teško skida.
„I blažene sve hartije koje pišem
U slavu njenu, i misao moja
Koja je njena i ničija više“
FB je tako dospeo i u teatar. Tačnije u Mikser. Gde je Nikola
Rakočević nastupio sa predstavom Laura, molim te, a glavni partner mu je komp i
multimedija. Ova melodrama sa elementima horora inspiraciju iznalazi u zbirci
od 366 pesama (balada, kancona i madrigala) izdatoj pod imenom „Kanconijeri“
od strane Frančeska Petrarke. Ovo je svojevrsni scenski eksperiment, koji se dešava u
savremenim laboratorijskim uslovima, a u svrhu da se dođe do saznanja:
Da li je lirski subjekt u današjnim vremenima moguć. I šta je
sa ljubavlju danas?
Napucana, napućena slika na FB, iza koje se krije reperka
Sajsi MC, postaje predmet obožavanja usamljenog, otuđenog čoveka. Neuzvraćena, platonska
ljubav, plod je puke fikcije, želje i potrebe.
Šta biva kada usamljena jedinka izgubi svaku vezu za stvarnošću? Kada umisli i poveruje u ono sa one strane ekrana. Ono što dolazi iz Alisinog sveta. I tu se mota, meni potpuno nejasno, neki komšija. IT-jevac, verovatno. U svoju odbranu Nikola Rakočević, glumac i ovaj put jedan od reditelja, kaže:
Šta biva kada usamljena jedinka izgubi svaku vezu za stvarnošću? Kada umisli i poveruje u ono sa one strane ekrana. Ono što dolazi iz Alisinog sveta. I tu se mota, meni potpuno nejasno, neki komšija. IT-jevac, verovatno. U svoju odbranu Nikola Rakočević, glumac i ovaj put jedan od reditelja, kaže:
„Ljubav je nepromenjena, kao i naša potreba za ljubavlju, ali
danas nam je dostupna tehnologja i mogućnost komunikacije koja je mnogo veća od
one koju je imao Petrarka. A opet, čini mi se da su ljudi mnogo usamljeniji."
Lura, molim te
Mikser
Koncept, tekst, muzika: Laura 2000 (Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić)
Režija: Autorski tim Laura 2000 (Nikola Rakočević, Milan Mrđa, Slobodan Boban
Đuričić)
Animacija: Boris Eftovski
Scenografija: Valentina Popržan Božović
Нема коментара:
Постави коментар