среда, 6. април 2016.

Laura, molim te-Mikser



„Nikada ja neću koristiti Fejsbuk, to je smislila CIA da nas kontroliše!“, samouvereno je izrekao jedan moj kolega na položaju, neposredno pre nego što je naša firma otvorila svoj poslovni FB i toplo preporučila svojim zaposlenim da i oni to urade. I naravno, da je tada imao sve reči hvale za takav poduhvat. Drugi opet smatraju da je FB mesto za zamlate. Ko zna ko se sve krije iza tih naloga, kakvi sve manijaci, kakvi bolesnici, kažu oni. A da, po ulicama ovoga grada hodaju sve sami Bečki dečaci i Crvenkapice. Ma 'ajte!


Meni je FB omogućio da upoznam neke zanimljive ljude (neke sam čak i susreo i sa njima popričao), da otputujem svugde da kupim sve i svašta, da se informiše o svačemu (zamenio novine), da dobijem svakakve nagrade, da gnjavim svakolike ljude i da dobrano hranim svoj ego, da mi se neko divi, da me neko mrzi, da neko smatra da ima posla sa budalom, a drugi da sam sasvim normalan. I da stoički trpim i ispaštam, kada me, zbog mog lajanja, puritanci hejtuju, anfrenduju i anfolovuju. Gde će im duša! Što reče jedna moja prijateljica u naslovu svoje zbirke pesama: "Ja sam za lajk, nisam za ingnor!". Da se ne lažemo, neke i ja blokiram. Nije da nije... Radi mentalne higijene. Sve je to sasvim legitimno. Dok se ne pobrka virtuelno sa stvarnim. Dok se ne pobrkaju lončići. Tada nastaje problem. Tehnologija je moćna droga sa koje se teško skida. 

„I blažene sve hartije koje pišem
U slavu njenu, i misao moja
Koja je njena i ničija više“


FB je tako dospeo i u teatar. Tačnije u Mikser. Gde je Nikola Rakočević nastupio sa predstavom Laura, molim te, a glavni partner mu je komp i multimedija. Ova melodrama sa elementima horora inspiraciju iznalazi u zbirci od 366 pesama (balada, kancona i madrigala) izdatoj pod imenom „Kanconijeri“ od strane Frančeska Petrarke. Ovo je svojevrsni scenski eksperiment, koji se dešava u savremenim laboratorijskim uslovima, a u svrhu da se dođe do saznanja: 

Da li je lirski subjekt u današjnim vremenima moguć. I šta je sa ljubavlju danas? 


Napucana, napućena slika na FB, iza koje se krije reperka Sajsi MC, postaje predmet obožavanja usamljenog, otuđenog čoveka. Neuzvraćena, platonska ljubav, plod je puke fikcije, želje i potrebe.

Šta biva kada usamljena jedinka izgubi svaku vezu za stvarnošću? Kada umisli i poveruje u ono sa one strane ekrana. Ono što dolazi iz Alisinog sveta. I tu se mota, meni potpuno nejasno, neki komšija. IT-jevac, verovatno. U svoju odbranu Nikola Rakočević, glumac i ovaj put jedan od reditelja, kaže:

„Ljubav je nepromenjena, kao i naša potreba za ljubavlju, ali danas nam je dostupna tehnologja i mogućnost komunikacije koja je mnogo veća od one koju je imao Petrarka. A opet, čini mi se da su ljudi mnogo usamljeniji."
 
 
Lura, molim te
Mikser
Koncept, tekst, muzika: Laura 2000 (Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić)
Režija: Autorski tim Laura 2000 (Nikola Rakočević, Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić)
Animacija: Boris Eftovski
Scenografija: Valentina Popržan Božović

Нема коментара:

Постави коментар