Na sceni Petar Kralj Ateljea 212 prikazuje se drama o ljudima
i gušterima pod nazivom Primorje. Predstavu je režirao Stefan Sablia po tekstu
Edvarda Olbija. Uloge ljudi briljantno tumače Gorica Popović i Branislav Zeremski, a u kostimima reptila pojavljuju se sjajni Ivan Mihailović i Tamara Dragičević. Ovde imamo posla sa komedijom koja se ruga ljudskim težnjama i strahu od prolaznosti.
Kako to snuždeno konstatuje tekstopisac Edvard Olbi:
„Koliko nam je poznato živimo samo jedan put i šta bi moglo
biti gore od toga da stignemo do kraja života i shvatimo da ga ustvari nismo
živeli?“
Stariji bračni par, Čarli
i Nensi, odlazi na odmor. Uživaju na obali mora. Ne baš potpuno. Malo se i
sporečkaju. Sve životne ciljeve su već ispunili. Ostao im je onaj najteži; da
uživaju. Možda i zato što je poslednji, a šta ih onda čeka? Svako od njih ima
svoju viziju kako ispuniti to vreme. Koje se, naravno razlikuju. Koje se
sukobljavaju.
Da li da odu u starački dom, povade zube, igraju tablića i
čekaju ono što neizostavno dolazi? Ili da se smucaju duž obale? Ili da, prosto,
zarone...
Zašto se ljudi i životinje ne razumeju? Te se kao rezultat
tog neshvatanja javlja obazrivost i strah. Stvar je u komunikaciji. U
prihvatanju različitosti. Jer nas međusobno nerazumevanje, neshvatanje osuđuje na večnu patnju i neprekidne sukobe.
Kao grom iz vedrog neba, iz vode se pojavljuju bića sa početka evolucije,
Lesli i Sara, koja tek treba da postanu ljudi. Ni oni nisu zadovoljni
postojećim stanjem. Smorno im, pa isplivali. Žele promene! U potrazi za boljim
životom. Stara priča.
Da li je čovek čoveku gušter, a gušter gušteru čovek?. Da li je izlaz u evolucionom rikvercu?
„Pozorište je oaza u
koju se rado pobegne“, zaključuje Gorica Popović.
Нема коментара:
Постави коментар