Grupu PRAED 2006.
godine osnovali su Raed Yassin
(klavijature, laptop, elektronika, glas) i Paed
Conca (klarinet, električni bas, elektronika). Njihov zvuk može opisati kao
mešavina arapske popularne muzike (“Shaabi”), fri džeza i elektronike,
psihodeličnog roka sa Shaabi elementima i “Mouled” muzike koja se izvodi tokom
religioznih rituala. Nastupali su u Evropi, Kanadi, Japanu, na Bliskom Istoku.
Ovaj nesvakidašnji muzički duo iz Libana prvi put gostuje ne samo u Srbiji, već
i na Balkanu, u okviru 5. World Music festivala "TODO MUNDO". U
susret koncertu 24. aprila u Domu omladine Beograda popričali smo sa Paedom
Concom.
I Vi i Raed Yassin dolazite iz alternativne muzike i često
sarađujete sa muzičarima koji sviraju free jazz. S druge strane vaša muzika je
inspirisana "shaabi" muzikom, koja je nastala na ulici, najpopularnija je u
radničkoj klasi. Koji je kreativni poriv da spojite ova dva sveta?
Paed Conca: Od samog nastanka Praed je pokazao veliko
interesovanja za muziku, kao medij u kome se odslikava komplikovana struktura
egipatskog društva. Istraživanja kojima smo se bavili su nam pokazala snažne
veze između »shaabi« zvuka i "Mouled" muzike, koja se izvodi tokom religijskih
obreda. Hipnotizujući psihodelični efekt koji postoji u ovoj muzici je bio okidač
da nađemo sličnosti u drugim popularnim žanrovima, u kojima je dominantan taj
zvučni delirijum, poput fri džeza i psihodeličnog roka. Tu leži muzička veza
koja nas je inspirisala.
Vaša istraživanja, kažete, su pokazala veze između “shaabi”,
dakle ulične muzike i religijske ritualne muzike. Možete li dublje pojasniti te
veze?
Paed Conca: Element transa, repeticije, ali i neobičnih
ritmova, poput onih u “tarab” muzici su i ovde prisutni. Shaabi je ulična/treš
verzija, a religija je takođe deo shaabi muzike. Nas ne zanima religija, već
psihodelični element u muzici i u religijskom ritualu.
Vaš novi album “Fabrication of Silver Dreams” je upravo
objavljen. Možete li nam reći više detaljao ovom izdanju?
Paed Conca: To je naš drugi album za libansku etiketuAnnihaya i jako smo zadovoljni ovom
pločom. Puna je ludih melodija, vrlo pogodna za ples i ludovanje. Snimili smo
dugačke pesme. Mislim da je album kompaktan, jedinstven i težak na neki način.
Svideće vam se i odlepićete za njim, ili ćete reći – ovo je previše :)
Obojica redovno nastupate na čuvenom “Irtijal” festivalu u Bejrutu. Kakva je lokalna muzička scena u Bejrutu, koliko se mogla razviti uprkos ratovima, bombardovanju, krizi u Egiptu i drugim arapskim zemljama?
Paed Conca: Ovo pitanje zahteva baš dugačak odgovor…
Bejrut je drugačiji od ostatka Libana i još više od ostatka arapskog sveta.
Emirati su još dalje od Srbije, ako gledate geografski, a tamo je i atmosfera
drugačija. Bejrut je grad-monstrum. To je jedini način da grad i Liban uopšte
opstanu, da se ne raspadnu. Opstajemo dan za danom... situacija je veoma
nestabilna, ali na neki način, zemlja opstaje.
Trenutno je u Libanu 2 miliona
izbeglica iz Sirije, 800.000 Palestinaca, uz već postojeće stanovništvo koje
broji 4,5 miliona i situacija je jako loša i komplikovana. Ali, da skratim –
kad vidim kako se u Evropi odnose sa ovim problemom i kad je u pitanju mnogo
manji broj ljudi, pomislim da bi se sa ovolikom brojem tamo ljudi poubijali.
Bejrut je svakako pun kontradikcija, ali je i željan kulture. IRTIJAL je sjajan
festival eksperimentalne muzike, koji ima brojnu publiku. Trebalo je dugo
(festival postoji već 16 godina) da radimo da bi nam svake večeri sala bila
rasprodata. S druge strane scena je mala, ali vrlo snažna.
U Srbiji nemamo često priliku da slušamo uživo muziku iz
Libana. Šta publika može očekivati na vašem nastupu, koji je ujedno i poslednji
koncert festivala?
Paed Conca: Biće divlje i intenzivno. Neki to zovu
punktarab ili punkshaabi… Koristimo
elemente tarab i shaabi muzike, panka, psihodeličnog roka, džeza, elektronske
muzike.
Nastup dua PRAED na "TODO MUNDO" festivalu su
omogućili Pro Helvetia, Grad Bern, SIS.
Нема коментара:
Постави коментар