Ljubav-Izdaja-Praštanje
Kada su se Turci, nevoljno, povlačili, evakuisali, izvlačili
trupe, posle petstogodišnjeg kampovanja u našem regionu, horski su proročki poručili:
„Vidimo se u nekoj drugoj seriji!“.
Slika prva-nije poznato da li se, dok su Osmanlije izvodile infrastrukturne
radove, Kraljević Marko inatio, bahatio i orao beogradske varoške drumove. Da
li je sabotirao rekonstrukciju jedne od najpoznatijih gradskih ulica, ulice Strahinjića
Bana. Ulice prepoznatljive po egzibicionizmu i vojarizmu, u narodu poznatu pod
konspirativnim imenom Silikonska dolina.
Slika druga – istoimenu dramu napisao je 1963. srpski književni kritičar i
scenarista, Borislav Mihajlović -Mihiz.
Slika treća - osamdesete godine, već prohujalog veka. Mesto dešavanja: Istra,
pulska Arena. Gledam film po motivima ove narodne pesme. Režiju je potpisao Vatroslav Mimica, koji je sa
Aleksandrom Petrovićem napisao i scenario. U oklopu našeg delije je tuđin, lukavi
Latin, Franko Nero, a lik Vlaha Alije tumači Dragan Nikolić. Njegovu
prevrtljivu ljubu verno je dočarala senzualna Sanja Vejnović. Za ulogu nastrljivog
turskog zulumćara, Dragan Nikolić se okitio Zlatnom arenom. Film je dočekan sa protivurečim
komentarima, nacionalisti su već oštrili koplja na svim stranama.
A ko je, već ste nestrpljivi, taj baja - Banović Strahinja?
„Pomalo je takijeh junaka
Ka što beše Strahinjiću Bane.“
Istorijski nije potvrđeno njegovo postojanje, ali se smatra
da je narodna poezija u njegovom liku sačuvala uspomenu na zetskog feudalca,
Đurđa Statimirovića Balšića. Ovu pesmu je, po kazivanjima starca Milije,
pribeležio V.S. Karadžić. Ona peva o nestandardnom srpskom heroju, hrabarom i
odvažnom - ali i sposobnom da prašta. Koji je spreman da se odupre tradiciji (kada ona nije pravedna) i da zauzme sopstveni
stav (ma koliko da koštalo). Da se izdigne iznad prizemnosti ljubomore i pokaže
velikodušnost i plemenitost. Bejahu to vremena, kada njegova ljuba nije morala
(a u ta zla vremena ne bi ni mogla) da utočište pronađe u Sigurnoj kući. Nije
ni trebala, jer je Strahinja sporove rešavao nenasilno. Ako, naravno,
zanemarimo sudbinu otmičara Alije. Koji bolje nije ni zaslužio! Sa teroristima nema pregovaranja!
Banović Strahinja je običan mlakonja, papučar, reći će nabilodvani
mačo tipovi. Žena mu nabila rogove, a on joj oprostio. Fuj! Odosmo da gledamo
onog prgavog Sulejmana!
Zaboravljaju, jade, da ne živimo u vremenima kada se
preljubnice rasežu na konjskim repovima, probadaju višestrukim ubodima bodeža i
žive spaljuju na lomači sujete.
Prva asocijacija na Banović Strahinju jeste da je on junak koji
je oprostio neoprostivo – prevaru voljene žene. On je čovek koji ruši sve
kanone patrijarhalne mitologije i nacionalne ideologije. Ali i tadašnji
anonimni narodni pevač beleži neverovatan uzlet, jer se identifikuje kao trendi-pojac,
mnogo fleksibilniji od nekih današnjih vajnih moralista. Nepristrasan i
uzdržan, ne bira stranu, ne presuđuje olako, ne osuđuje nikako. Svojim delom načinio
je hvale valjan iskorak od stereotipa guslarskog pojanja. Ni jednog trenutka on
preljubnicu ne etiketira uobičajnim terminima: zmija, guja, kuja, nesretnica ,
ništa slično. Naprotiv, on, kao i glavni junak (BS) čini se, pokušava da je
razume, možda čak i da opravda njene kolebljive i izdajničke postupke:
“Žensku stranu lasno
prevariti.”
I tako sasvim logično, dolazimo do epskog igrokaza koji se
premijerno odigrao ovog vikenda na daskama UK "Vuk" u saradnji sa trupom "Una Saga
Serbika" i simpatičnim, dobroćudnim rmpalijama iz Svibora.
Slika četvrta - inspirisan jednom od najlepših epskih
narodnih pesama iz predkosovskog ciklusa, sagom o čovekovoj slobodi i
dostojanstvu, o ljubavi, praštanju i čojstvu, ovaj put Banović Strahinja nam
dolazi u verziji stilizovanog folklora. Koji inspiraciju pronalazi i u
savremenom keltskom plesu, klasičnom baletu i igri zastavama iz srednjovekovnih
italijanskih kasabi. I kao takav, u baletskom delu, funcioniše besprekorno,
uvežbano, možda za nijansu preopširno u segmentu stilskih peripetija. Sa
razigraniom trupom i sa sitnim knjigama (fermanima, telegramima) koje donose loše
vesti, sa večitim nadmudrivanjem žene i
svekrve, ali i sa plesom nestvarnih vila. Agresivni Turci neprekidno nasrću, ne
daju mira sirotinji raji, neće da se batale činjenja belaja. Mora biti ona
Njegoševa „bitka neprestana, što biti ne može!“ Predstava nudi i
opravdanje, alibi za Anđelijin neprimereni čin preljube. Ona je u roblje dospela,
braneći svekrvu! Ovde se u radnju neočekivano uvode motivi naučne fantastike!
Problem nastaje, kada se, dramaturški nepotrebno, radnja
prekida prizorima viteških turnira i borbi i na scenu izvode vitezovi iz Svibora
(Srpskog Viteškog Borenja) čine se gubi na ritmu predstave. Njihovo pojavljivanje ispred UK Vuk bilo bi sasvim
dovoljno i donelo bi tu potrebnu notu glamura. Ovako, mnogo toga je nabacano,
što ne znači nužno i kvalitet, naprotiv. Ne važi ovde ona narodna: "od viška ne boli glava!". Ipak, ono što je esencijalno predstava
o Banović Strahinji, afirmiše pojmove dobra i zla i polemiše sa moralnim
smislom tradicije. Jer, praštanje zahteva mnogo više čovečnosti i snage nego
osveta. Lekcija koju mnogi nisu savladali.
No osvrnimo se, sada ukratko na radnju. Pada lišće jesenje,
godina je 1388. Uz južnu granicu srpskoga
carstva haraju bande pljačkaša. Narod k’o narod, veseli se, ne bere brigu, kolo
igra, ponekad samo poneki dokoni vitez mazne žensku nekom miroljubivom čobanu
ili rataru. No, sukobi, i to čak i oružani su na pomolu. Čuje se grmljavina,
koja nagoveštava oluju.
U odsustvu Banović Strahinje (zapalio u Kruševac da obnovi
zalihe vina), njegovo imanje, posećuju i
poharaju turski razbojnici, koje predvodi izvesni Alija. Oni ubijaju vojnike,
maltretiraju nejač (pretvaraju ih u
janjičare) i siluju žene (odvode ih u harem, prave od njih starlete). Bahati
Alija kidnapuje lepu Anđeliju, ljubu Strahinjinu, i smešta je u svoj pogani čador.
Bejahu to vremena kada šerovanje nije bilo popularno. Srpski plemić smesta odlazi u tazbinu u nadi da će mu knez Jug Bogdan pomoći da
razreši ovu očiglednu osmanlijsku provokaciju i poniženje. No, on mu,
kukavički, uvredljivo i sablažnjivo uskraćuje pomoć devet Jugovića.
„Ne dam đece vodit na Kosovo,
makar šćeri nikad ne vidio.”
Ispostavlja se da je do srpske vlastele bilo, ni Trojanskog
rata ne bi bilo. Razočaran, besan i sa pravom ogorčen, što vešto skriva, Strahinjiću
Bane, žurno konja sedla i oprema, bez ijedne izgovorene reči odlazi da izbavi
svoju ljubu. Dostojanstveno, usamljen, na Kosovo polazi sam, kao solista. Doduše
kamufliran, ali manimo sada taktiku i strategiju ratovanja. Usput, shvata u
kakvom svetu živi:
“Kad pijahu vino i rakiju,
Svi se fale za dobre junake…
Al’ da vidiš jada u nevolji,
Banu jutros nema prijatelja!”
Sad je na njegovoj ljubi, da izabere, kojem carstvu će se prikloniti, ja l’ će carstvo zemaljsko
il’ će nebesko, da li ište ratluka, tufahija, baklava, kebaba i šerbeta, kahve
iz fildžana ili joj srce vapi za srnećim leđim, slatkom, ćevapima, rujnim vinom
i produženim espresom. Da li više voli da plete kolce il' da ljulja trbušnjake. Anđelija kao da je zaboravila dane ljubavne idilie,
venčanje i čestitke, romantične šetnje po livadama i pašnjacima, već joj na um stalno
padaju samo prepirke sa Strahinjom, njegova česta odsustvovanja.... A kad gleda
Aliju, vidi samo njegove bicepse i tricepse i zaboravlja veru svoju srljajući
bezglavo u ljubavnu avanturu. „Ćud je ženska čudna rabote!“
Srpski vitez uspešno sprovodi akciju spašavanja, uprkos stilskim
hiperbolama, podržan samo od strane svog vernog kera Karamana (eklektni dokaz
da je pas najbolji čovekov prijatelj!), ali pošto je drugačiji od većine (čitaj
bolji), osuđen je na samoću (sam da pije vino, k’o neki alkoholičar).
I kada se posle boja, susreće sa svojim tastom i šuracima,
primećuje odsustvo bilo koje reči izvinjenja. Nema kajanja! Naprotiv, Jug
Bogdan i sinovi su srdačni, ne skreću pogled, pa otac oštro izdaje naredbu sinovima
svojim da presude sestri, da povade svojih devet noževa i da je iskidaju na
komade. Braća, okuražena, kidišu na sestru, kako bi je smaknuli pošto ih je već
obrukala. Ni ne čudi da smo tako prošli u Kosovskom boju pored ovakvog
junaštva! U tom trenutku, Banović Strahinja oseća (s njim i narodni pripovedač)
opravdan prezir i zgađenost prema njima, prema njihovom licemerstvu, što se očituje
i u samom raspletu. On je gospodin čovek, hrišćanin, on prašta, ali ne zaboravlja.
Vešto je ovo zakuvao stari Milija!
Svojim moralnim podvigom Strahinjić je zaprepastio i samog
Getea (koji je zato i naučio srpski, kako bi ovakve književne bisere mogao da
čitao u orginalu), duboko impresionirao učenog Gezemana, beskrajno oduševio
Kočića i snažno potakao pesnika Šantića.
Predstava se okončava sveopštom kataklizmom, krvavim kosovskim
stratištem, gde lepršaju krvave, nekada bele marame.
Da život nije pesma opominje nas istorija. Đurđ Statimirović
Balšić bio je puki turski vazal. Na Kosovo polje nije krenuo jer je bio već
angažovan od strane Turaka, te nije mogao da pomogne svom tastu, knezu Lazaru
Hrebeljanoviću. Za utehu, koliko je Kulturniku poznato, žena ga nije prevarila.
Ako stvari ne istrgnemo iz konteksta što nam nije namera.
I na kraju još par reči pokude. Ono što nikako nije
prihvatljivo je slabo osvetljenje balkona. Znam da je pozorište u finansijskim
problemima, ali ipak... I poprilično oskudan afiš koji neupućenog gledaoca
ostavlja u blaženom neznanju.
BANOVIĆ STRAHINJA
UK VUK
Kompozitor, dirigent, muzički producent: Ivan Ilić (kompozitor, aranžer,
dirigent Big Benda RTS-a),
Koreografi: Svetozar Krstić, Nebojša Gromilić, Ana Krstić i Elena
Gromilić (Una Saga Serbika),
Kostim: Mina Miladinović
Scenografija: Milan Miladinović
Dizajn zvuka, muzički koproducent, tonski snimatelj: Milan Prokop
Snimano i miksano u studiju “Strip”.
Premijerna podela (solisti -prvaci baleta Narodnog pozorišta
u Beogradu):
Anđelija: JOVANA MIROSAVLJEVIĆ
Banović Strahinja: MARTIN GREJNDŽER
Vlah Alija: MILAN RUS
Majka: NINA BULAJIĆ
Vila: UNA STEPANOVIĆ
Una Saga Serbika: Aleksandra Adamović, Marija Andrić, Marina Borić, Tamara
Borić, Teodora Bošković, Tanja Galić, Jelena Davidović, Dragiša Drača, Luka
Zdravković, Nastasija Ivetić, Đorđe Ilić, Marija Janković, Milan Maksimović,
Branislav Milanović, Petar Milanović, Irena Milović, Ivan Milošević, Marija
Mitrović, Marija Mihajilović, Marko Mrvošević, Nataša Nenadić, Vladimir
Ninković, Uroš Novaković, Doroteja Petrović, Jana Popović, Vladimir Rakić,
Dobrica Rajković, Aleksandar Simić, Sofija Stanković, Zoran Stepanović, Iva
Stijak, Tina Stojilković, Milena Todorović, Aleksandar Topalović, Milan Šironja
Delić predstave možete pogledati ovde
Нема коментара:
Постави коментар