Beg
od stvarnosti radi prihvatanja i konfrontacije sa istom jeste tema
kojom se ja bavim u svom umetničkom istraživanju. U ljudskoj prirodi je
da odbacujemo sve što je negativno i što nas opterećuje, ponekad do te
mere da se stvara „namerno slepilo“ kod ljudi tj. tendencija da namerno
skrećemo pažnju od problema. Veoma značajno pitanje je kako beg od
stvarnosti može da doprinese njenoj konfrontaciji? Ljudi su emotivna
bića i svi problemi i neugodne situacije, bile one ozbiljne ili benigne
prirode, ostavljaju neki trag na ljudskoj psihi i smatram da je sasvim
razumljivo poželeti „pobeći od stvarnosti“. Tokom razvitka čovečanstva,
ljudima je nametnut sistem koji ne vrednuje dovoljno unutrašnji svet i
emocije generalno.
Lepotu života čini ta isprepletanost emocija, pozitivnih i negativnih, stoga ove negativne ne bi trebalo da se tretiraju kao nužno zlo i kletva bića, one bi trebalo da se prihvate i cene, jer bez njih ono „dobro“ ne bi imalo smisla. Važnost prihvtanja i nalaženja mira sa svojim unutrašnjim „ja“ je veoma bitno, jer ukoliko se ne dođe u to stanje ravnoteže i prihvatanja, ono može da ima kobni ishod za pojedinca. Nizanje jedne neuroze na drugom bez tog „posmatranja iz daljine“ i iskrenog razgovora sa sobom mogu da dovedu pojedinca u patološko stanje svesti, u ponor iz kojeg se teško izlazi, uz društvenu stigmu koja neretko lebdi iznad ovih mentalnih divergencija . U romantizmu se pojavljuje ta svest koju je savremeni čovek zaboravio, a to je svest o potrebi za negom unutrašnjeg stanja i težnje za ponovnim dolaženjem u harmoniju sa prirodom tj. svest da je negativ deo pozitiva i pozitiv deo negativa.
Reč „Infitialis“ je latinskog porekla i znači negativ, odbijanje, neprihvatanje. U „pozitivnom“ svetu slika postoji kao negativ a u „negativnom“ postoji kao pozitiv. Slike predstavljaju nužnost međusobnog prisustva ove dve krajnosti u ljudskoj psihi i težnju da se prihvati postojanje oba. Motivi su naslikani u negativu, tj. bojama koje su komplemenatrne u stvarnosti. Pomoću digitalnih pomagala, foto filtera na aplikacijama i aparatima, moguće je videti sliku kakva zaista jeste u pozitivu.
U svojim radovima na suptilan način želim da predočim ta negativna stanja svesti od kojih bežimo, prikazujući scene koje variraju od dramatičnih i dinamičnih do statičnih i nežnih. Slike, digitalni kolaži kroz depikciju ljudskog tela, portreta i drugih segmenata tela, prikazuju taj unutrašnji sukob individue sa samom sobom, straha od odktivanja svog „pravog“ lica kao i dolaska u stanje unutrašnjeg prihvatanja i mira.
Lepotu života čini ta isprepletanost emocija, pozitivnih i negativnih, stoga ove negativne ne bi trebalo da se tretiraju kao nužno zlo i kletva bića, one bi trebalo da se prihvate i cene, jer bez njih ono „dobro“ ne bi imalo smisla. Važnost prihvtanja i nalaženja mira sa svojim unutrašnjim „ja“ je veoma bitno, jer ukoliko se ne dođe u to stanje ravnoteže i prihvatanja, ono može da ima kobni ishod za pojedinca. Nizanje jedne neuroze na drugom bez tog „posmatranja iz daljine“ i iskrenog razgovora sa sobom mogu da dovedu pojedinca u patološko stanje svesti, u ponor iz kojeg se teško izlazi, uz društvenu stigmu koja neretko lebdi iznad ovih mentalnih divergencija . U romantizmu se pojavljuje ta svest koju je savremeni čovek zaboravio, a to je svest o potrebi za negom unutrašnjeg stanja i težnje za ponovnim dolaženjem u harmoniju sa prirodom tj. svest da je negativ deo pozitiva i pozitiv deo negativa.
Reč „Infitialis“ je latinskog porekla i znači negativ, odbijanje, neprihvatanje. U „pozitivnom“ svetu slika postoji kao negativ a u „negativnom“ postoji kao pozitiv. Slike predstavljaju nužnost međusobnog prisustva ove dve krajnosti u ljudskoj psihi i težnju da se prihvati postojanje oba. Motivi su naslikani u negativu, tj. bojama koje su komplemenatrne u stvarnosti. Pomoću digitalnih pomagala, foto filtera na aplikacijama i aparatima, moguće je videti sliku kakva zaista jeste u pozitivu.
U svojim radovima na suptilan način želim da predočim ta negativna stanja svesti od kojih bežimo, prikazujući scene koje variraju od dramatičnih i dinamičnih do statičnih i nežnih. Slike, digitalni kolaži kroz depikciju ljudskog tela, portreta i drugih segmenata tela, prikazuju taj unutrašnji sukob individue sa samom sobom, straha od odktivanja svog „pravog“ lica kao i dolaska u stanje unutrašnjeg prihvatanja i mira.
Izabela Mašić
Нема коментара:
Постави коментар