IRKUTSKA FILHARMONIJA U MADLENIANUMU

DRŽAVNA IRKUTSKA FILHARMONIJA NA ČELU SA DIRIGENTOM ILMAROM LAPINŠEM I EMINENTNIM SOLISTIMA SVIRA NOVOGODIŠNJI KONCERT U MADLENIANUMU

U novoj godini Opera i teatar Madlenianum svoju koncertu sezonu započinje zanimljivim koncertom pod nazivom Stara ruska i srpska nova godina. 11. januara 2020. od 19:30 na Velikoj sceni Madlenianuma će nastupiti Državna Irkutska Filharmonija na čelu sa dirigentom Ilmarom Lapinšem. Ove večeri će zanimljiv program ruskog repertoara sa retko izvođenim delima kod nas pevati solista iz Rusije Aleksej Tihomirov, dok će pojedine arije, poput one iz opere Knez Igor pevati naši solisti – ove večeri ćemo je čuti u interpretaciji baritona Željka Andrića iz Novog Sada. Naša proslavljena operska diva Jadranka Jovanović, koja je nedavno dobila prestižnu međunarodnu nagradu za operetu, pevaće stare srpske narodne pesme, kao i bas Ivan Tomašev. Ulaznice za ovaj koncert su besplatne. Isti program će Gubernatorski simfonijski orkestar iz Sibira održati i 13. januara na sceni SNP-a u Novom Sadu.

Gubernatorski simfonijski orkestar ima ključnu ulogu u promociji klasične muzike i razvoju muzičke kulture Sibirskog regiona, zahvaljujući svojoj prosvetiteljskoj delatnosti. Orkestar je formiran u jesen 1958. godine, a 2000. godine dobija status Gubernatorskog orkestra. Svaki koncert orkestra je poseban događaj. Repertoar orkestra je veoma raznolik i širok. Orkestar je izveo niz izuzetnih instrumentalnih programa sa solistima svetskog glasa. Među njima su: Aleksandar Ram, Pavel Miljukov, Sergej Krilov, Klara-Džumi Kan, Mark Fuksman, Ajlen Pritčin, Filip Kopačevski i mnogi drugi.

Zahvaljujući ovom orkestru, u muzičkom životu Irkutska sve su češći projekti od opšteruskog i svetskog značaja. Na repertoaru se neretko može pročitati: «izvodi se po prvi put» i razne svetske premijere izvodi upravo ovaj orkestar, i to ne samo ruskih kompozitora. Na čelu sa umetničkim rukovodiocem i glavnim dirigentom, zaslužnim umetnikom Rusije Ilmarom Lapinšem, orkestar neprestano promoviše savremenu umetnost. Za 38 godina postojanja festivala savremene muzike «Moskovska jesen» u Irkutskoj filharmoniji je po prvi put održano gostovanje u okviru pomenutog festivala. Gubernatorskom simfonijskom orkestru je pripala čast da izvede taj koncert.

Članovi orkestra su vrhunski muzičari koji su održali niz koncerata u mnogim gradovima Rusije, u zemljama članicama ZND i u inostranstvu i osvojili brojne nagrade na međunarodnim i ruskim konkursima.

Gubernatorski simfonijski orkestar Irkutske oblasne filharmonije, zajedno sa Simfonijskim orkestrom Novosibirske filharmonije, zauzima vodeće mesto u Sibiru. Pored nastupa u gradovima Irkutske oblasti, orkestar je sa uspehom gostovao u Nemačkoj, Švajcarskoj, Japanu, Republici Koreji, Litvaniji, Mongoliji i Kini. Gubernatorski simfonijski orkestar redovno dobija pozive za učešće na muzičkim festivalima u Evropi i Kini.

Sa ogromnim uspehom i mnogo topline orkestar je nastupio u «Zlatnoj sali» Bečke filharmonije. Ansambl redovno učestvuje na Sankt-Peterburškom međunarodnom kulturnom forumu i na drugim prestižnim simfonijskim forumima u Rusiji. Orkestar uspešno sarađuje sa poznatim solistima: D. Macujev, A. Ram, A. Pritčin, S. Roldugin, F. Kopačevski, D. Švarcberg, P. Miljukov; i dirigentima: M. Majrhofer, Lior Šambadal, Dejan Savić i dr. Od 2009. godine umetnički rukovodilac i glavni dirigent orkestra je zaslužni umetnik Rusije i Mongolije, maestro Ilmar Lapinš.

Ilmar Lapinš, poreklom Litvanac, rođen je u Rigi gde je završio srednju specijalizovanu muzičku školu "Emil Darzin". Studirao je na Lenjingradskom državnom konzervatorijumu, na fakultetu za orkestarsku muziku i dirigovanje, a magistrirao na Moskovskom državnom konzervatorijumu u klasi prof. Borisa Hajkina. Radio je kao asistent glavnog dirigenta Jaroslavske državne filharmonije. 1975. je imenovan za glavnog dirigenta Tatarskog državnog akademskog teatra opere i baleta "Musa Džalil". Od 1970. do 1983. radio je u Baljšom teatru u Moskvi, najpre kao stažista Ministarstva kulture SSSR-a, a zatim kao dirigent pozorišta. Kasnije je radio u Ufi, Tomsku i Sverdlovsku. 1990. odlazi u Jugoslaviju, a zatim u Austriju gde radi kao savetnik za Bosnu i Hercegovinu, kao glavni dirigent i umetnički rukovodilac Bečkog novog kamernog orkestra, kao dirigent Bečke kamerne opere. Od 1998. do 2000. godine radi kao dirigent u Teatro Filharmonico di Verona (Italija), 1999-2000. godine je dirigent Nacionalne opere Makedonije. Do odlaska u Irkutsk bio je dirigent muzičkog pozorišta u gradu Klajpeda (Litvanija). Od 1. avgusta 2009. glavni je dirigent Irkutske oblasne filharmonije. 

Zaslužni je umetnik RSFSR, počasni građanin Republike Austrije, nosilac je medalje prijateljstva naroda Mongolske Narodne Republike.

Nastupao je u različitim gradovima Rusije, u Ukrajini, Belorusiji, Uzbekistanu, Kirgiziji, Jermeniji, Gruziji, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Bugarskoj, Mongoliji, Mađarskoj, Češkoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Austriji, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Švajcarskoj, Švedskoj, Narodnoj Republici Kini, sa preko 120 ansambala (uključujući 20 operskih teatara, od kojih su mnoge državne nacionalne opere, pa i u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu). Član je žirija u Beču, Krakovu i Zagrebu, a predsednik žirija u Sofiji, Varšavi, Budimpešti, Salzburgu i Parizu.

Aleksej Tihomirov, bas, je osvajač prve nagrade na prvom Međunarodnom konkursu "G. Višnjevska" 2006. godine. Pobednik je republičkog konkursa Tatarstana «Najbolji mladi bas 2007». Završio je Kazanjski državni konzervatorijum "N.G. Žiganov" (dirigent akademskog hora, 2003. (klasa docenta L. A. Draznjine) i vokalnu umetnost, 2006. (klasa profesora J. V. Borisenka).

Stažirao je u Centru operskog pevanja Galine Višnjevske 2004–2006. (klasa profesora A. S Belousove-Fadeičeve).

Od 2005. godine glavni je solista «Gelikon – opere» pod rukovodstvom Dmitrija Bertmana. Na sceni Gelikona peva uloge Borisa Boris Godunov, Borisa Timofejeviča Ledi Makbet, Don Bazilija Seviljski berberin, kralja Trefa Zaljubljen u tri pomorandže i mnoge druge.

Od 2010. godine Aleksej Tihomirov je gostujući solista Boljšog teatra Rusije (debitovao u ulozi Zarastra u operi V. A. Mocarta Čarobna frula i u ulozi Pimena Boris Godunov). Od 2011. godine peva ulogu Ruslana u operi M. I. Glinke Ruslan i Ljudmila, postavio D. Černjakov, dirigent V. Jurovski (povodom svečanog otvaranja rekonstruisane Istorijske scene Boljšog teatra Rusije). Od 2015. godine je gostujući solista Moskovskog teatra «Nova – Opera» koji nosi naziv "E. Kolobov", gde peva uloge Sparafučile Rigoleto, Sobakina Carska nevesta, Kneza Galickog Knez Igor, Kneza Gremina Evgenij Onjegin i dr.…

Aktivno sarađuje sa ruskim i inostranim pozorištima. Neka od pozorišta u svetu u kojima gostuje: Teatro „Đ. Verdi“ u Busetu, Operski teatar u Limasolu, Teatro Masimo Belini; Kvinslendska kraljevska opera u Brizbejnu, Kraljevska opera Valonije i Oblasni teatar u Santjagu, Koncertna sala De Dulen u Holandiji, Litvanska nacionalna opera, Teatro de Kapitol u Francuskoj, Lionska opera, Hamburška opera, Teatar La Mone u Briselu, Marseljski operski teatar, Operski teatar u Nansiju, Boljšoj teatar u Ženevi, Teatar Real Madrid, Nemačka državna opera, Flamanska opera Antverpen u Gentu, Operski teatar u Monte Karlu...

2009. godine debitovao je u Rimskoj operi u ulozi Agamemnona u operi K. V. Gluka Ifigenija u Aulidi pod upravom R. Mutija; takođe pod upravom maestra Mutija nastupio je u operi Đ. Rosinija Mojsije i Faraon na festivalu u Salzburgu, kao bas pevao je u Misi Solene Kerubini, u bečkoj koncertnoj sali Musicverein, učestvovao je u Vesperae solennes Mocarta sa Bavarskim orkestrom radija i televizije u Minhenu, i Stabat Mater D. Rosinija sa Orkestrom Bečke filharmonije u Musicverein.

Stalno sarađuje sa dirigentima V. Fedosejevim, M. Pletnjevim, V. Spivakovim, V. Jurovskim, V. Sinajskim, D. Jurovskim, M. Jurovskim, G. Dmitrjakom, R. Muti, Z. Mehtom, I. Lapinšem i sa mnogim drugima.

Jadranka Jovanović, mecosporan nastupala je na preko 120 svetskih operskih i koncertnih pozornica, od Pekinga do Meksiko Citija i od Palm Biča do Sibira, a među njima su najistaknutiji La Scala u Milanu, Grand Teatar Liceo u Barseloni, Teatar Masimo u Palermu, Mocarteum Salzburg, Teatro Municipal Rio de Žaneiro, Tokio Bunka Kaikan, Teatro Sao Carlos u Lisabonu, Teatro Comunale u Firenci, Teatro Ređio di Parma, Opera u Nici, Žorž Enesku Festival u Bukureštu, , Glen Guld Sala u Torontu, Teatro Masimo Belini u Katanji, na Rosinijevom operskom festivalu u Pezari, Irodion u Atini, Džon Kenedi Centru za izvođačke umetnosti u Vašingtonu. Bila je prva Karmen u UAE, u Konstantinu u Alžiru - Arapska prestonica kulture 2015. godine, u Operi Alžira, Operi Oran, Karnegi Holu u Njujork, Wiener Musikverein – Bečkom muzičkom udruženju.

Sarađivala je sa najpoznatijim svetskim dirigentima: Klaudio Abado, Rikardo Šaili, Ričard Boning, Antonio Guadanio, Mauricio Arena, Aleksandar Rahbari, Đulijano Karela; a nastupala sa kolegama među kojima su: Plasido Domingo, Mirela Freni, Elizabet Matos, Hose Kareras, Eva Marton, Peter Dvorski, Hose Kura....

Izvela je preko 70 uloga, među kojima su najimpresivnije: Abigaila, Pepeljuga, Santuca, Eboli, Karmen, Amneris, Đovana Sejmur, Princeza De Bujon…U muzički život svoje zemlje uvela je čitav niz inovacija, tematski osmišljenjih koncerata, pod nazivom „Vek i po srpske solo pesme”, „Veče Verdijevih Diva”, „Veče francuske muzike”, „Verdi –Šekspir”, „Veče Rosinija”, „Svetski muzički biseri”, „Ciganski romansero, prvo predstavljanje španske zarzuele u Srbiji, kao i specijalno režirani koncerti solo pesama (posvećenih Puškinu) za koje je Jadranka Jovanović dobila nagradu ruskog Ministarstva kulture za poseban doprinos u godini obeležavanja 200 godina od rođenja Puškina. Ovi konceri su bili i kostimirani, a svojom režijskom postavkom i obradom zašli su u suštinu poetsko-muzičke dramaturgije, predstavljajući apsolutnu novinu, kojom je napušten vekovni stereotip takozvanog „liberabenda”.

Na prostorima bivše Jugoslavije prva je izvela veliki broj muzičkih rariteta, nepoznatih dela, arije iz opera: Pepeljuga, Armida, Žena s jezera, Semiramida, Opsada Korinta (Đ.Rosinija), Ofenbahovu Perikolu, Majerberove Hugenote, španske Zarzuele… 10 solističkih koncerata u sali Kolarčeve zadužbine, kao i 5 solističkih koncerata u beogradskom Sava centru, uvek u prepunim dvorana sa osmišljenim i inovativnim programima, kroz koje je pokazala i svoj veliki istraživačko-muzikološki rad, predstavljajući apsolutne repertoarske novine na našim prostorima (pesme na jidiš jeziku, kineskom, švedskom, bugarskom, grčkom, muziku sa Islanda, pesme iz Koreje, sa posebnim akcentom na srspko muzičko stvaralaštvo). 

Tokom višedecenijske internacionalne karijere, ni jedan njen nastup na koncertnim podijumima svih meridijana (od Karnegi Hola do Njižnjeg Novgoroda) nije prošao bez prezentacije srpske umetnosti.

Na Gala koncertu slavnog Plasida Dominga u Beogradu 2014. u Kombank areni bila je počastvovana da u svom rodnom gradu bude njegov specijalni gost. 

Dobila je izuzetnu Vukovu nagradu za 2015. godinu – za poseban doprinos kulturi Srbije. 2016. godine objavljena je knjiga „Recondita armonia“ uvaženog italijanskog muzičkog kritičara Bruna Baudisona posvećena operskim umetnicima koji su ostavili neizbrisiv trag u italijanskim operskim kućama u poslednje tri decenije. Značajno mesto u ovoj knjizi pripalo je Jadranki Jovanović.

Pored „sjajno izbrušenog glasa, sa frazama koje se interpretiraju zbunjujućom lakoćom prvoklasnog talenta” (Nice Matin-Francuska) kritičari širom sveta uvek su isticali i njenu „brilijantnu scensku pojavu” (Ciriški „Linz Cajtung”).

Ivan Tomašev, bas je rođeni Beograđanin, gde i započinje svoje muzičko obrazovanje. Samo dve godine kasnije osvaja prvo mesto na takmičenju mladih operskih pevača iz cele bivše Jugoslavije. Nastavlja sa svojim vokalnim usavršavanjem u Novom Sadu, Zagrebu, Rimu i Beču. Usavršavao se na brojnim kursevima u Beču kod Olivere Miljaković, primadone Bečke državne opere.

Njegova solistička karijera počinje početkom 1986. godine, prvo u Operi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a zatim u Operi Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Od 1989. godine, Tomašev je solista i prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.

Pored uspešnih nastupa u Beogradu, veoma često je angažovan u različitim operskim produkcijama širom sveta. Nastupao je u više od četiri stotine operskih predstava u Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Švajcarskoj, Češkoj, Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj, na Malti, u Italiji, SAD-u, Japanu i Rusiji.

Svoj prvi međunarodni nastup imao je 1998. godine u Aidi, na „Letnjem operskom festivalu“ u Sankt Margareti u Austriji.

Željko Andrić, bariton, solista je Opere Srpskog narodnog pozorišta. Godine 2003. završio je Muzičku školu „Stanković“ u Beogradu, 2008. diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Odsek teorija muzike, 2011. na istoj Akademiji diplomirao i na Odseku solo pevanja u klasi prof. Vere Kovač Vitkai. Master studije završio na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nikole Mijailovića 2013. 

Kao solista je učestvovao na mnogim koncertima širom Srbije. Član je Vojvođanskog mešovitog hora u Novom Sadu u kome nastupa kao solista. Od 2008. je član Opere Srpskog narodnog pozorišta, od maja 2012. solista Opere.

Usavršavanja: 2015. u Beču (prof. Sead Buljubašić i maestro Wolfgang Scheidt). Operski repertoar: Turski glasnik, Knez Ivo od Semberije, koncertno izvođenje, David, Partija bridža (omnibus opera), Jakob Erat, A. Vrebalov, Mileva, Mezeto Don Đovani, Veliki sveštenik, Nabuko Rigoleto, Grof Čeprano, Rigoleto, Paolo Albijani, Simon Bokanegra, Markiz D’Obinji, Žorž Žermon, Travijata, Grof Luna, Stari ciganin, Trubadur, Vladika temišvarski, D. Despić, Pop Ćira i pop Spira Radovan, Vladimirov prijatelj, S. Divjaković, Vladimir i Kosara, koncertno izvođenje, Dulkamara Ljubavni napitak, Oracio, Prospero Pozorišne zgode i nezgode (Viva la mama), Pukovnik Aurel Ronzdorf Kneginja čardaša, Alfio Kavalerija rustikana, Ben, Đ. K. Menoti, Telefon (omnibus opera)…