Javno predavanje Olafa Mecela, „Više volim crni kvadrat nego crvenu zastavu“

Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke.
Umetnička dela iz kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) od 1949. do danas
Kustosi: Matijas Flige i Matijas Vincen.
24. januar - 25. mart 2019.
  Petak, 08. mart 2019. u 18h Olaf Mecel, „Više volim crni kvadrat nego crvenu zastavu“

U okviru pratećeg programa izložbe „Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke“, Muzej savremene umetnosti i Goethe-Institut imaju zadovoljstvo da predstave istaknutog nemačkog umetnika Olafa Mecela (Olaf Metzel) koji će održati predavanje „Više volim crni kvadrat nego crvenu zastavu“. Moderator razgovora je dr Zoran Erić, šef Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi Muzeja.
   Olaf Mecel se ubraja među vodeće nemačke umetnike današnjice. Njegova dela bave se složenim i osetljivim pitanjima, potput rasizma, nasilja ili institucionalne moći. Mecel često izlaže na javnim mestima, s namerom da pokrene diskusiju o važnim društvenim i političkim problemima. Njegovo najpoznatije delo, skulptura „13. 04. 1981”, sačinjena od delova uličnih barikada,  nastala je 1987, a upućuje na nemire u Berlinu koji su se dogodili 1981. godine. Nemiri su izbili povodom lažne vesti o smrti Zigurda Debusa, koji se u to vreme nalazio u zatvoru pod optužbom da je član RAF-a. Skulptura je izazvala toliko žustra negodovanja, da je Berlinski senat naložio da se ukloni. Sličnu sudbinu imala je i Mecelova kasnija skulptura „Turkish Delight”, koja prikazuje zabrađeni ženski akt. Ova skulptura je bila postavljena na Karlovom trgu u Beču, a vandali su je napadali sve dok nisu izdejstvovali njeno uklanjanje.

Olaf Mecel. Mao (Crvena knjiga), 2014. i Hajdeger (Umetnost i prostor), 2014.

       
Olaf Mecel je rođen 1952. godine u Berlinu. Studirao je na Slobodnom univerzitetu i na Umetničkoj akademiji u Berlinu. Godine 1990. izabran je za profesora Umetničke akademije u Minhenu, na kojoj je od 1995. do 1999. bio dekan. Imao je brojne samostalne izložbe u Nemačkoj i u inostranstvu, a učestvovao je i na brojnim kolektivnim izložbama, kao što su documenta 8, Vajarski projekti u Minsteru (1987. i 1997), Bijenale u Sidneju (1984. i 1990), Bijenale u Istanbulu (1995) i Bijenale u Sao Paolu (2002). Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući Nagradu „Arnold Bode” (Kasel, 1994), Nagradu „Vilhelm Lot” (Darmštat, 1997), Lihtvarkovu nagradu (Hamburg, 2010) i Nagradu „Jerg Ratgeb” (Rojtlingen, 2018).
          
Mecelove skulpture u javnom prostoru mogu se videti u Nemačkoj, kao i u drugim evropskim zemljama i u Aziji. Bio je kustos mnogih izložbi i objavio je brojne priloge u novinama i časopisima. Bio je urednik i jedan od autora publikacija „Bazisarbeit”, „Rote cele” i „Cirkus Vols”. Živi i radi u Minhenu.
 
Umetnik će govoriti na nemačkom jeziku, s prevodom na srpski jezik.

Na izložbi „Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke“ se mogu pratiti različiti fenomeni i pojave koje su se razvijale u nemačkoj umetnosti druge polovine 20. veka pa sve do danas. Predstavljeno je oko tristotine radova, od oko stotinu umetnika, među kojima su: Vili Baumajster, Bernd i Hila Beher, Sibile Bergeman, Jozef Bojs, Katarina Frič, Iza Gencken, Herman Glekner, Andreas Gurski, Hana Heh, Rebeka Horn, Barbara Klem, Nam Džun Pajk, Oto Pine, Zigmar Polke, Gerhard Rihter, Klaus Rinke, Julijan Reder, Diter Rot, Tomas Ruf, Emil Šumaher, Katarina Ziverding, Volfgang Tilmans, Ginter Iker, Volf Fostel, Vols, i drugi.

Izložba je organizovana u saradnji sa Goethe-Institutom iz Beograda.