Објављен мартовски број Кинотеке

Мартовски број Кинотеке отвара текст о редитељу Серђу Леонеу, а уз биографије Ите Рине, Рејфа Фајнса, Миодрага Мргуда Радовановића, Вилијама Касла и других личности из света филма, читаоце очекују интервјуи с глумицом Џералдином Чаплин, директором ФЦС-а Бобаном Јевтићем, интервју из прошлости с Бруном Ганцом. 

Пажњу привлаче и текстови „Бастер, Мичам и Мориси - Независност у Холивуду и ван Холивуда“, „Други светски рат - Филмски журнали у (и о) окупираној Југославији“, „Блиски сусрети с Маком“, фељтон Црни филм, приказ монографије о Небојши Глоговцу…

Фотографија Клинта Иствуда на насловној страни најављује циклус Великани светског филма који је посвећен италијанском редитељу Серђу Леонеу.

„У историји светске кинематографије име Серђа Леонеа остало је забележено као синоним за шпагети-вестерн, жанр који је он конституисао и потпуно обојио својим упечатљивим ауторским изразом“, пише Јован Марковић, подсећајући да је Леоне чак пет од својих седам филмова сместио у амбијент Дивљег запада.

Сандра Перовић је разговарала с глумицом Џералдином Чаплин о њеном богатом опусу од 160 филмова на енглеском, француском и шпанском језику, односу са славним родитељима Чарлијем Чаплином и Уном О’Нил, али и о сећању на давно снимање у Новом Саду и љубав с једним београдским студентом.

„Наставићу да снимам све док ми буду нудили улоге у филмовима које бих волела да видим. Не размишљам много о прошлости. Али ако бих баш морала да бацим поглед иза себе, онда бих издвојила Алтманов „Нешвил“, који често гледам јер ме засмејава. То је тако добар филм. Волим да гледам и „Змију у недрима“ Карлоса Сауре и „Rememeber My Name“ Алана Рудолфа. Има много филмова у којима сам играла и који ми се баш допадају“, изјавила је Џералдина Чаплин.

У тексту „Бастер, Мичам и Мориси - Независност у Холивуду и ван Холивуда“ Гаврило Петровић пише о судбини креативне независности кроз призму три документарна црно-бела филма приказана у Кинотеци у оквиру 47. Феста: „Фине девојке не остају на доручку“ у режији Бруса Вебера, „Три писма Полу Морисију“, који потписују Арманд Ровира и Саида Бензал и „Величанствени Бастер“ Питера Богдановича.

Програм Кинотеке Нема среда посвећен је првој европској филмској диви пониклој на овим просторима Ити Рини, о чијем животу и каријери пише Александар Ердељановић.

Бождар Марјановић текстом „Други светски рат - Филмски журнали у (и о) окупираној Југославији“ (први део) прати програм Документарни четвртак, који приказује немачке, мађарске и српске филмске журнале из поменутог периода. 

У марту - Месецу Франкофоније директор Филмског центра Србије Бобан Јевтић је у програм Мој избор уврстио нека од ремек дела француске кинематографије. У интервјуу за Кинотеку као свог миљеника издвојио је Клода Шаброла. 

„Његови филмови су ми блиски како по темама тако и по прецизном стилу. Упоредио бих га с Балзаком, дакле то је аутор који кроз све своје филмове, а има их поприлично, покушава да схвати начин функционисања друштвеног механизма у свој његовој комплексности и наше место у њему. И то ради с пуно хумора, са стилом и топлином, али и уз дубоко разумевање људских нагона, страсти и дилема. Али од свих филмова с листе можда највише волим „Госпођице из Рошфора“, то је чист филмски хедонизам”, изјавио је Јевтић.

Ненад Беквалац у овом броју завршава фељтон Црни филм о пробоју великог броја талентованих афро-америчких филмских стваралаца 70-их година прошлог века, појави филмова с профитабилним афро-америчким глумцима 80-их све до прошлогодишњег блокбастера „Црни Пантер“, чији је успех на благајнама вратио блексплоатацијски жанр на филмску мапу.

У рубрици Са полица библиотеке представљена је монографија о Небојши Глоговцу ауторке Тајане Њежић, која истиче да је та књига плод настојања да се склопи скица за портрет импресивне уметничке и људске величине популарног и цењеног глумца. 

У засебна поглавља сврстани су есеји о његовим улогама, сећања колега и пријатеља, фактографија, а највећи део заузимају изјаве самог Глоговца из бројних интервјуа које је давао током плодне и, нажалост, прерано прекинуте каријере.

Жика Богдановић наставља „Сећања са постскриптумом“ и у овом броју пореди призоре из епске народне поезије („Женидба Краљевића Марка“) са онима у филму „Рашомон“ Акира Куросаве, те закључује да су Краљевић Марко, млетачки дужд и лик који је играо Тоширо Мифуне у одређеном смислу сабраћа.

Часопис доноси и портрет славног глумца редитеља и продуцента Рејфа Фајнса, који је на 47. Фесту примио награду Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности, уочи пројекције свог најновијег филма „Бела врана“, сниманог делом у Београду. 

Поводом недавне смрти једног од највећих глумаца немачког говорног подручја Бруна Ганца Кинотека преноси интервју који су с њим водили Динко Туцаковић и Драган Јеличић за часопис Студио, током боравка Ганца у Београду на снимању улоге Езре Паунда у мини те-ве серији о Хемингвеју (1989).

У рубрици In memoriam Маријана Терзин Стојчић пише о српском глумцу Миодрагу Мргуду Радовановићу, а у рубрици Трагови на филму сарадници Кинотеке подсећају на опус Алберта Финија, Јонаса Мекаса, Мјуријел Павлов, Џули Адамс и Мишела Леграна.

 

Рубрика Из личног угла доноси текст Слободана Аранђеловића „Блиски сусрети с Маком“. Сећајући се различитих контаката с редитељем Душаном Макавејевом од краја 50-их све до 2013. године, као и разговора о њему с познатим синеастима из света, Аранђеловић наводи као најбољу дефиницију речи редитеља Џошуе Опенхајмера, иначе Маковог студента: „Душан Макавејев је апсолутни геније“.

Кинотека ће бити домаћин манифестације Чехов фест, а часопис тим поводом објављује текст Питера Тедешија „Уметничка техника Мајкла Чехова и његова улога на филму“.

Уз програм Шок коридор представља, који је посвећен Вилијаму Каслу, Ненад Беквалац пише о америчком редитељу и продуценту који је највећи успех у каријери и највећи допринос хорор жанру постигао као продуцент „Розмерине бебе“ (1968), а „данас је познатији по триковима и разним смицалицама које је користио да би промовисао своје филмове него по њиховом квалитету“, али је ипак неоспоран његов утуцај на друге култне ауторе, од Џона Вотерса, преко Веса Крејвена и Џоа Дантеа до Квентина Тарантина.  

У рубрици Сећање на… о глумици Дини Рутић пише Јелена Миленковић, а о редитељу Стенлију Донену - Ђорђе Зеленовић.

Богато илустровани часопис редовно објављује и комплетан месечни репертоар Кинотеке.