Trideset godina Bitef teatra I DALjE U ZAVERI sa pozorišnim duhom

Tridesetočasovni multimedijalni događaj – izloženi teatar – izložba u teatru

11 i 12. mart 2019.

Ljubazno Vas molimo da ponesete mobilne telefone i slušalice jer je izložba multimedijalna.

Bitef teatar obeležava svojih 30 godina rada i multimedijalnim događajem u trajanju od 30 sati u kontinuitetu, 11 i 12. marta. Biće to izloženi teatar i istovremeno izložba u teatru.

Gradsko pozorište, koje nema stalno zaposlen umetnički ansambl, okupljalo je oko sebe mnogobrojne stvaraoce i pozorišne trupe, kako iz institucionalne, tako i sa alternativne teatarske scene. Svi koji su Bitef teatar stvarali i u njemu radili, kreirali su prostor ideja, buđenja i novih teatarskih izraza u našoj sredini.

Želeli smo da izložbom barem na dva dana zadržimo „neuhvatljivi“ stvaralački duh Bitef teatra, koji od nastanka neguje drugu / drugačiju scensku delatnost u domaćoj produkciji i ne održava status kvo stalnog repertoara već se kreće kroz nekoliko pozorišnih koncepcija paralelno.

Baš taj bitefovski nekonformizam privlačio je umetnike-istraživače, čiji rad predstavlja iskorak iz tradicionalnih i utvrđenih granica umetničkog izraza i mišljenja, razvijajući tako potpuno novu i drugačiju umetničku scenu u našem gradu i u oblasti pozorišnog stvaralaštva eks-jugoslovenskog prostora,

Kada prvi građanin našeg grada, otvori ovo pozorište i preda ga pozorišnim umetnicima i svima onima čijoj tragalačkoj umetnosti odgovara ovaj prostor, neće ga predati meni, danas već veteranu mnogih pozorišnih pokušaja, već pre svega mladima po godinama ili po duhu, svejedno. Kada nas oni koji dolaze prevaziđu maštom, snagom i umećem, biću srećna.

Iz pozdravnog govora Mire Trailović, na otvaranju Bitef teatra, 3. marta 1989. godine

Polazište za izložbu, autorke Vesna Bogunović i Jelena Stojanović nalaze, kako u ovim rečima Mire Trailović, tako i u bogatoj istoriji i širokom spektru različitih programskih delatnosti teatra. Bitef teatar je prepoznao svoj arhiv kao jedan od prioriteta u radu. Kroz arhivske umetničke materijale i dokumenta koji prezentuju produkcije pozorišta, izložba integriše duži vremenski interval – 30 godina. Teatar proizvodi skoro svu svoju građu (fotografije, katalozi, plakati, video i audio zapisi, lične beleške kako autora tako i zaposlenih, mnogobrojni spiskovi, izveštaji o radu, lični dosijei, prepiske itd) i to ne kao predmet koji je napravila jedna osoba: reditelj, koroegraf, dramaturg...već kroz proces koji pokreće grupa ljudi.

Događaj I dalje u zaveri (sa pozorišnim duhom) rekonstruiše umetničku, estetsku i etičku dimenziju pozorišnih predstava i autentičnost i stvaralaštvo autora predstava iz sačuvanih vizuelnih, tekstualnih, muzičkih i ostalih podataka, ali i ukazuje na značaj hibridnosti heterogenih elemenata i sugeriše nužnost ponovnog isčitavanja uloge tradicionalnog principa prezentovanja, odabira prostora i percepcije izloženog materijala.

Tokom koncipiranja sadržaja, prirodno su se nametnule tri veće celine kroz više segmenata:

• Mira Trailović i koncept teatra,
• Predstavljanje koncepta teatra javnosti kroz svečanost otvaranja,
• Njegovo sprovođenje tokom trideset godina.

Koristeći različita sredstva, a u duhu koncepta koji opstaje u Bitef teatru već treću deceniju, pomenute celine predstavljene su, pored grafički oblikovanih panela, svetlosnim instalacijama, audio i video prilozima postavljenim na sceni i u drugim prostorima zgrade.

U okviru celine posvećene produkcijama, osim na foto dokumentaciju i video materijale, pažnja je skrenuta i na segmente koji su često zapostavljeni poput plakata i drugih formi iz domena primenjenih umetnosti.

Poseban prostor i tretman dobila je muzika, koja je od početka bila prisutna kao neodvojivi deo teatra, a sada dostupna i van samog izvođenja predstave.

Izložba živi tokom trideset sati u celokupnom teatarskom prostoru – zgradi u koju je smeštena institucija teatra. Prostor, kao sastavni deo umetničkog rada, dobija izvestan karakter subjekta koji učestvuje u procesu kreiranja postavke, odnosno postaje prostor u prostorima, koji komunicira sva mesta gde se nalazi publika i/ili izloženi segmenti. Granice između teatarskog i izložbenog su otvorene i propustljive.

Posetilac je istovremeno i učesnik koji izložbu doživljava kao: izloženi teatar, umetnost teatra u izložbi ili društveni događaj. Kako umetnički zapisi sadrže tragove, odraz su i proizvod svog vremena, taj dokumetaristički nivo otkrivanja duha vremena u kome stvara sadržan je u tekstualnom delu postavke koji je u komunikaciji sa ostalim celinama.

Uporište za vizuelno rešenje ovog projekta, dizajner i koautor izložbe, Jelena Stojanović nalazi u teatru žanrovski neograničenih programa usmerenim ka gore, ka inovativnom, vertikalama sa kojih je moguće ostvariti drugačije percepcije, osloboditi teatar i otvoriti  ga. Otvoreni prostori oslobađaju ličnost i tada (se) čovek suštinski i bitno razvija i stvara.

Simbolično – to su četiri vertikale, naglašene i u samoj arhitekturi zgrade Bitef teatra - koje se nikada finalno ne susreću i ne završavaju. Streme ka kosmičkim prostorima, ali istovremeno kao da ukazuju na krhkost koherentnosti scenskog univerzuma, njegovih ponekad mekih i propustljivih granica, ili napetih do praska, pa čak i bolne potrebe za potpunom negacijom.

Jasno je da arhiva ustanove ovakvog profila poseduje veliku vrednost kako za istoriju Beograda kao grada kulture, tako i za kulturno-umetničku istoriju Srbije. U arhivi Bitef teatra nalazi se preko 15000 dokumenata - fotografije, katalozi, plakati, video i audio zapisi, lične beleške kako autora tako i zaposlenih, mnogobrojni spiskovi, izveštaji o radu, lični dosijei, prepiske itd. 

Bitno je naglasiti da vrednost arhiva Bitef teatra nije samo u dokumentima koje sadrži, već i u prostorima koje ta dokumenta otvaraju za nova, dublja i detaljnija proučavanja. U želji da iskoristimo sve mogućnosti koje dokumentaciona celina sadrži, nameravamo da je, nakon izložbe digitalizujemo (u jednoj formi virtuelnog muzeja) i da kroz prikaz sakupljenih dokumenata i materijala ukažemo javnosti na važnost ulogu i značaj koji ova ustanova ima u razvoju srpske kulturne scene.

Bez sistematične i funkcionalno usmerene brige društvene zajednice prema svojim vrednostima koja podrazumeva stalno preispitivanje, evaluaciju i ciljanu komunikaciju, nije moguće ostvariti preduslov za civilizovan i progresivan odnos prema prošlosti u cilju osmišljavanja i izgradnje željene budućnosti

Vesna Bogunović, autorka projekta

Učesnici/e: autorke: Vesna Bogunović i Jelena Stojanović, saradnice-istraživači: Marija Nedeljkov, Maja Ćuk, Natalija Jevtović, stručna saradnica: Jelena Bogavac, montaža video i audio materijala: Nenad Šugić, obrada video materijala: Bojan Nikolić, obrada audio materijala. Nenad Đorđević, obrada grafičkih materijala: Milan Damljanović, tehnička podrška: Miroljub Vladić, Ljubomir Radivojević, Dragan Đurković, Jugoslav Hadžić i ostali zaposleni u Bitef teatru. Studentkinja na praksi: Ana Stefanović

Podrška: Grad Beograd, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, RTS, Muzej pozorišne umetnosti, Sava osiguranje, Global print, NT soft, Klicker Production, Vinarija Tonković